Ministar Mali trijumfalno izjavi, zapravo ponovi, ko zna koliko puta rečeno. Vlada je odlučila da penzije uskoro budu veće, i to više nego ikada! Po ko zna koji put, reče ili ponovi, i kada će to biti…
Lepo po njega i Vladu, zna se i za koga još… Lepo i po svakog kome je blisko ono: „Nema nigde, ali baš lepo zvuči!“. Ne misleći na to „po ko zna koji put“, i u svakoj vladi i vlasti videći boga na zemlji. Preterujemo? Setimo se čestog: „Dali mu posao!“, odnosno „Dali mu penziju!“. Pa šta ako bez njih ostane, platu ili penziju mu smanje, radi u drugde nezamislivim uslovima i sa platom? Ko daje, taj i uzima! Nema tu zapitkivanja, zapravo korišćenja vlastitog razuma, radi pamćenja i poređenja.
Pitanja po kojoj ceni je uravnotežen budžet, šta omogućuje rast penzija? Pod kojim uslovima su vlasti „dovele strane investitore“ i kupce (zbog čega rasklimanih javnih preduzeća), kako bi „obezbedile nova radna mesta“? Šta ostaje Srbiji od profita, prodatih velikih firmi? Tačno je da će penzije biti (ako budu) veće nego ikad, ali kolike bi već bile da nisu prilično dugo bile smanjene? A tek kolike bi bile da su u međuvremenu rasle (usklađivane), uobičajenim tempom? Normalno, i zbog rasta izdvajanja sada zaposlenih…
Što je najproblematičnije, po činjenice, istinu, zdrav razum…, a najkorisnije za Malog i njegove, šta penzioneri i ostala sirotinja raja (duhom neuporedivo više nego materijalno), zna i misli o trenutku i načinu porasta? Zna se, kao i ranije a svakako i ubuduće: shodno ranijim izjavama dotičnog, ili njemu bliskih. Pa i nekada bliskih a sada ne, recimo Velje, koji je otišao u opoziciju jer mu Vučić „nije dao“ (Koridore Srbije).
Trenutak je onaj, koji odredi Vlada! Način porasta i veličine porasta, takav je kakav ustanovi (blagoizvoli) Vlada… Ko šiša Fiskalni savet, za koji ovo nije u skladu sa principima penzijskog osiguranja i kršenje je principa odgovorne socijalne politike, „degradiranje penzijskog sistema na nivo Severne Afrike i Bliskog Istoka“? Ili tamo nekog Milana Prostrana iz Privredne komore Srbije, koji kaže da je prodaja zemljišta (PKB-a) prodaja zemlje, odnosno suvereniteta?
Kakva „stečena prava“ penzionera ili nekog drugog i trećeg, kakvi zakoni, pravila, formule, praksa u svetu a nekada i kod nas? Zar se pored svih prava a osobito mogućnosti Vlade, uzrujavati što ovim stiče još jedno, usto nekakvo „diskreciono pravo“?
Radovan Marjanović
kolubarske.rs
