Vođa u padu, banda u rasulu

Vučićeva kriminalna družina u Kolubari svesna je da je njegov pad neizbežan. Zato se mnogi od njih već pripremaju da svoje veze i opljačkani novac, sačuvaju po svaku cenu. Već su napravljeni i prvi kontakti sa Vukom Jeremićem i Sašom Jankovićem, za koje se veruje da će biti predsednički kandidati za slučaj hitnog „preletanja“. Samo još Milorad Grčić, direktor EPS-a, misli da je Vođa večan i da će preživeti zajedno sa njim

VD generalnog direktora Elektroprivrede Srbije Milorad Grčić, koga je Aleksandar Vučić označio kao jednog od SNS-ovih najuspešnijih direktora, pokušava da uhvati konekciju sa demokratama, jer je procenio da Vučić neće igrati još jednu sezonu u vlasti. Pre manje od deset dana Vučić je preko njemu bliskih medija objavio da će sprovesti seču direktora javnih preduzeća, i insinuirao da će unaprediti Milorada Grčića.

Spekuliše se o tome da će (zbog pritisaka iz inostranstva) Vučić konačno smeniti dugogodišnjeg generalnog direktora Rudarsko-topioničarskog basena „Bor“ i najveću štetočinu srpske privrede, Blagoja Spaskovskog. Biće smenjen i direktor „Puteva Srbije“ Zoran Drobnjak, čija smena je želja i potpredsednice Vlade Srbije Zorane Mihajlović. Direktor „Srbijagasa“, Dušan Bajatović ostaće na čelu ovog preduzeća i pored toga što bi ga Vučić smenio da može, a Mihajlovićeva rado videla u zatvoru. Ta situacija sa Bajatovićem je dokaz da je Srbija banana država gde vlastodršci vuku poteze protiv svoje volje i principa, kako bi opstali na vlasti. Gore od situacije sa Bajtovićem je činjenica da Elektroprivredom Srbije (EPS) upravlja Milorad Grčić, čovek sa kupljenom diplomom.

A premijer Vučić je, braneći Grčića, javno saopštio da EPS ima 500 miliona evra na računu i da nema problema sa gotovim novcem! Sve to je izjavio pripremajući javnost na činjenicu da će Grčić sa mesta vršioca dužnosti sada biti prebačen u zvanje generalnog direktora EPS. Istovremeno Vučić je prećutao da je EPS dužan bankama više od 1,5 milijardi evra, kao i da se na ime ne realizovanih kredita bankama godišnje plaća nekoliko desetina miliona evra kaznene kamate. Prećutao je Vučić i da je EPS polako, ali sigurno počeo da gubi sigurne platiše među pravnim licima, dok je iznos nenaplaćenih i sumnjivih potraživanja iz meseca u mesec sve veći.

Javnosti je saopšteno i da je u EPS-u na snazi štednja sa službenim automobilima, što je laž jer samo Granski sindikat koristi preko 30 službenih automobila. Službeni automobili se zloupotrebljavju i po naredbi šefa unutrašnje kontrole Kolubara, Nenada Dilberovića. Dilberović organizuje prevoz „primadona“ koje su prirasle Grčiću za srce. Njih prevoze iz Lazarevca za Obrenovac i Obrenovca za Lazarevac. Službenim kolima EPS vozi se Vesna Mladenović iz ogranka Kolubara promet, nju svaki dan vozač prebacuje iz Beograda do Vreoca u Lazarevcu. Na Grčićev zahtev Dilberović je odobrio i službena kola za izvesnu Margaritu Paunović iz Obrenovca. Istovremeno radnici EPS, prevoze se raspalim i hladnim autobusima.

Proteklih godina Grčić je baš kao i Vučić o sebi u medijima plasirao priče da neko želi da ga ubije. Navodno su pokušali da ga ubiju tako što su mu sa službenog automobila skinuli šrafove na točkovima. Istina njemu su zapaljena i privatna kola, ali kako u Lazarevcu pričaju nije bio atentat već je u pitanju bila osveta za ne plaćen dug. Mnogi su ogorčeni na Grčića jer već dve godine nije bilo normalno raspisanih tendera za prodaju uglja u Kolubari. Od kada je Grčić na čelu EPS i svi drugi tenderi kasne, a kasne jer su stručni ljudi skrajnuti i tim poslom se sad bave stranački kadrovi. Na glup način uzimaju i provizije pa ostaju tragovi o svemu.

Ipak poslednji potezi Milorada Grčića su sve osim glupi. On je prijateljima već saopštio da će ga Vučić sigurno imenovati za generalnog direktora EPS, ali da je veliki problem to što Vučić neće još dugo biti vođa nacije. Tim povodom Grčić je nedavno kontaktirao prijatelja „biznismena“ Vitomira Dimitrijevića, zvanog Vita Gusan.

Grčić se sa Dimitrijevićem poznaje dugi niz godina, ali dobri prijatelji su postali 2014. godine. Grčić je tada vodio Javno Preduzeće Rudarski Basen Kolubara, a Republički hidrometeorološki zavod Srbije (RHMZS) izdao je „crveno upozorenje“ o obimu padavina i mogućnosti poplava na teritoriji opštine Lazarevac, posebno u zoni prostiranja Površinskih kopova Kolubara.

Milorad Grčić je odmah posle upozorenja organizovao da se mašine ostave na najdubljim tačkama kopova, i da tamo sačekaju potop. Prethodno su raskinuti ugovori sa osiguravajućim kućama koje bi platile štetu u slučaju uništenja mašina. Onda je krenulo čekanje, a posle sedam dana prognoze RHMZS-a su se obistinile i mašine su potopljene i uništene. Prema rečima radnika sa Tamnave zapad, rukovodioci pomoćne rudarske mehanizacije su zabranili radnicima da ulaze u kop i da pokušavaju da isteraju mašine. Oni koji su protivno naređenju to pokušali suočili su se sa činjenicom da su rezervoari bez goriva i da je nemoguće pokrenuti mašine. Jedan radnik je ipak otišao do privatne benzinske pumpe u Velikim Crljenima i za svoj novac natočio dva kanistera goriva. Potom je otišao do svog buldožera i isterao ga iz kopa na vreme! To je i jedini buldožer koji je spasen! Tek kasnije radnici su shvatili da je mehanizacija svesno i namerno ostavljena bez goriva od strane rukovodstva, kako bi bila uništena. To je otvorilo vrata Vitomiru Dimitrijeviću.

On je onda ušao sa svojom privatnom mehanizacijom. Njegove mašine su u vreme Demokratske stranke radile u Kolubraskim kopovima, a plaćano im je da rade 24 sata dnevno, odnosno 25 u slučaju ravnodnevnice i 366 dana u slučaju prestupne godine. Kada je to pitanje pokrenuto u medijima, Gusanove mašine su sklonjene iz Kolubare, a ovo javno preduzeće je počelo da obavlja poslove sa svojim bagerima. Tek su Grčić i poplave uspeli da ga Gusana vrate u posao. To je bio početak uspešne saradnje, jer je Grčić nakon toga Dimitrijevića povezao sa lokalnim liderima SNS u Lazarevcu. Naprednjak i predsednik opštine Bojan Sinđelić dao mu je sve poslove asfaltiranja i gradnje puteva u Lazarevcu, a najveći od svih poslova koji je dobio je izgradnja prilaza i ukrštanja lokalnih puteva sa Ibarskom magistralom. Kao i lokalnog puta koji je paralelan sa Ibarskom magistralom, a prolazi kroz nekoliko naseljenih mesta.

Posla je u protekle dve godine za Vitomira Dimitrijevića bilo toliko da ni on više nije imao dovoljno mašina, pa je u pomoć pozvao Zvonka Veselinovića. Njega je znao još iz vremena dok su zajedno sarađivali u okviru Demokratske stranke. Mnogima u Lazarevcu nije bilo jasno otkud toliko građevinskih mašina sa tablicama KM (Kosovska Mitrovica). Nije to bilo jasno ni Grčiću, pa mu je Vita Gusan objasnio da je posla bilo toliko da je u pomoć pozvao Veselinovića, a da su ovome sva vozila registrovana na KM.

Svima je bilo dobro i još uvek im je dobro jedino je Grčića uhvatila panika, pa je od Dimitrijevića i Veselinovića tražio da naprave kontakt sa Sašom Jankovićem, ili Vukom Jeremićem. To bi svima njima u slučaju promene vlasti jako pomoglo smatrao je Grčić. Dimitrijević je tim povodom kontaktirao ljude iz Demokratske stranke. Oni su bili zainteresovani da čuju šta Grčić nudi, ali kako stvari stoje ni Jeremić ni Janković ne žele da se sa njime lično sretnu kako ne bi bili kompromitovani.

Jeremić je, kažu, procenio da bi saradnja sa takvim čovekom zapravo bila loš marketinški potez i dao je preporuku da se od njega prikupe samo informacije o lopovlucima Srpske napredne stranke i njenih rukovodioca, a da mu se zauzvrat ne obeća mnogo. Grčić je odlučio da u celu priču uključi i sindikalnog vođu predsednika sindikata EPS Đorđević Milana Đokina. Pre nego što je sa Đorđevićem razgovarao na ovu temu, Đokin je u periodu od 14. oktobra do 21. oktobra 2016. godine asvaltirao svoje dvorište u Baroševcu, o trošku EPS. Tri kamiona, valjak, bager i mašine za asvaltiranje, koje se nalaze u knjigovodstvenom stanju Kolubare EPS, radile su u njegovom dvorištu. Urađen je i put, doteran je kamen i sitna rizla sa „Polja B“ iz Kolubarskih rudnika, kojima je urađena kvalitetna podloga i potom je stavljen asvalt, a sve ukupno tako je pokrivena površina od 514 metara kvadratnih oko Đokinove kuće!

Sve ovo je prijavljeno Grčiću, a ovaj je umesto da kazni Đokina, poslao sestru Milana Miškovića direktora površinskih kopova u Kolubari, Milicu Mišković, da sve potpiše. Miškovićeva je odobrila asvaltiranje kod Đokina i komšije Savković Vojislava. Kako u papirima stoji za posao su bile angažovane mašine zimske službe Kolubare koje radnici zovu: „Mitrove mašine“. Izgradnjom ove saobraćajnice, Đokin je postigao da veliki šleperi mogu da priđu magacinu za pelet koji je on sagradio uz svoju kuću.

U razgovoru u kome je Grčić obavestio Đokina o planovima da izda Vučića, podsetio ga je na uslugu vezanu za posao asvaltiranja, a potsetio ga je na zajedničke provizije koje uzimaju od angažovanja mašina na kopovima, poslednjih godina. Računaj na mene, obećao mu je Đokin. A, koliki je Đokinov uticaj, najbolje govori to što je on godinama preko načelnika opštine Lazarevac, Milorada Mike Gajića imao moć da utiče na lokalnog tužioca. Gajić je kao i Đokin iz Baroševca, a rođak je sa tužiocem.

Tužičac je na primer godinama držao u fioci predmet u kome je Đokinov brat od strica, sa nadimkom Žikin tipovao kuće u Baroševcu. Među kućama koje je lopovima tipovao su kuća izvesnog Bojića i lokalnog sveštenika pravoslavne crkve. Ispostavilo se da je pomenuti Bojić imao veze u policiji, pa je posle dugog nepostupanja tužioca došla policijiska ekipa iz Beograda, da razgovara sa njim. Nakon tog razgovora Žikin je sve priznao i obećao da će oštećenima nadoknaditi štetu tako što će prodati stan iz nasledstva.

A 1. Grčićevi kupili pogrešan bager

Milorad Grčić je pre nekoliko meseci poslao ekipu SNS kadrova iz EPS u Nemačku da kupe polovan bager, ali im je i dao instrukcije da bager utovarivač mora imati i dva metra široku transportnu traku. Grčićevi eksperti kupili su bager sa takvom trakom širokom tek 1,4 metra. Sad taj bager tovari ugalj na pogrešan način i bespotrebno rasipa sirovinu po kopovima. U pitanju je bager „630 SRS“ u papirima o carinjenju piše da je 84..godište, ali po delovima koji su obeleženi piše da je daleko stariji, odnosno da je 74. godište. U Kolubari su sve trake standardno dva metra objasnio nam je jedan od inženjera ističući da su Grčićevci ovu kupovinu predstavili kao uštedu, dok je zapravo u pitanju prevara.

www.magazin-tabloid.com