Voda znači život

0
960

vodaDvadeseti vek iz kog smo evo tek četrnaesta godina iskoračili, doneo je čovečanstvu veliki tehnološki napredak, posebno na nivou elektronike, ali i na svim ostalim tehnološko-biološkim pravcima- organska tehnologija, metalurgija, farmacija, medicina… Ono što je čoveku doneo ovako veliki tehnološki  napredak je ogromna količina nerazgradivog đubreta, od plastičnih kesa, flaša,  koje se nekontrolisano proizvode i u koje se flašira sve što teče, od vode do sokova čak i vina pa do raznih hemijskih tečnosti. Kad se sadržaj isprazni, flaše se odbacuju i zagađuju ogroman prostor, naročito naše vode. Plastične kese i plastične flaše, kao i ambalaža od lakog metala, aluminijuma su najveći zagađivači naših reka i jezera. U zagađivače spadaju i razne otpadne industrijske vode, koje se ispuštaju u vodotokove bez prethodne neutralizacije. Zagađenju doprinose i slivanja voda  sa oranica bogatih  rastvorenim veštačkim đubrivom u kome se nalaze fosfati, takođe opasni zagađivači,  kao i izlivanje fekalnih voda

Srbija po bogatstvu voda spada među 40 zemalja sveta, ali njena nebriga o vodama spušta je na mnogo niže mesto, jer kvalitet njenih voda nije na zadovoljavajućem nivou zbog zagađenja.

Svest o zaštiti reka od zagađenja u Srbiji je na veoma niskom nivou. Svo đubre iz dvorišta, naročito ono nerazgradivo- plastika, metal i elektronski otpad, baca se u reke. Svake godine kad je nizak vodostaj iz priobalja Save i Dunava izvuku se tone i tone đubreta koje zagađuje reke i samim tim zagađuje i živ svet u rekama. Drastičan primer nemara je zagađenje jednog od najlepših jezera na Drini, čuveno jezero Perućac koje svakog meseca preplavljuju talasi smeća pristigli kanjonom nizvodno od Višegrada.Uprkos svim upozorenjima i apelima ekologa i vlasti, jezero je iz godine u godinu, pa i iz mesec u mesec sve prljavije.

Sve naše reke su zagađene zbog ljudskog nemara i nebrige za čistu okolinu. Posebno tužan  primer je zagađenje reke Južna Morava niže Vranja što sam imala prilike lično da vidim. Takav otpad, organseko smetlište, kese, flaše, dokaz je ogromne nebrige ljudi prema ovom neophodnom resursu od koga zavisi život. Fotografije ogromne količine plutajućeg đubreta dužinom celog toka Južne Morave, koje su snimili članova Kluba ekstremnih sportova, alarmirale su javnost i još jednom pokazale neodgovornost, nebrigu i ružnu naviku naših ljudi i firmi da sve i svašta – flaše, kese, haube starih automobila, šporete, frižidere, šut … bacaju u reke i jezera, ali i potpunu nespremnost države da uoči ovakva mesta i očisti ih od otpada koji ne samo da zagađuje vode, već je i opasan po zdravlje.

Na ova besomučna i krajnje neodgovorna  zagađenja naših voda, priroda je uzvratila udarac. Odgovor prirode na čovekovo bahato ponašanje prema njoj je često nepredvidiv, ali samim tim zastrašujući. Ovog puta je odgovor prirode na enormno zagađenje njenih voda bilo jezero Vrutak  na domak Užica iz koga se Užice snabdevalo vodom. Po vodi jezera, čiji je sadržaj prema ispitivanju nadležnih, bio pun raznih štetnih hemikalija- fosfata iz veštačkih đubriva , deterdženata ali i fekalnih materijala, je plivala lepljiva debela skrama od crvenih algi, koje bujaju u zagađenim vodama. Posle pokušaja čišćenja hlor-dioksidom sirove vode s Vrutka, stanje u vodenoj mreži se još pogoršalo, konstatovana je povećana koncentracija cijano-bakterije, proizvoda crvenih algi.

Užice je novogodišnje i Božićne praznike dočekalo bez pijaće vode. Odgovor zvaničnika je bio da je pojava crvenih algi uobičajena i da je to „cvetanje jezera“, ali sam pogled na površinu jezera, prekrivenu masnom skramom i okolno priobalje na kome se nalazi otpad, izaziva gađenje. Gađenje prema našem nemaru, našoj bahatosti prema prirodi, našoj neodgovornosti.

Pokušaj čišćenja vode u vodovodnoj mreži hemikalijom hlor-dioksid doveo je do povećanja koncentracije ove bakterije u mreži usled prisustva jedne toksične alge. Očigledno je da je tretman hlor-dioksidom pogodovao razvoju ovih bakterija.

Užičani od 26. decembra nemaju zdravu pijaću vodu u svojoj vodovodnoj mreži. Ona u cevovodu gradske mreže nije za upotrebu, ni za spremanje hrane,  sem za higijenske potrebe (a i tu treba biti oprezan, jer kupanje takvom vodom izaziva svrab po koži, za koji stručnjaci kažu da je prolazan i nije opasan!)

Odlučeno je da se za Užice izgradi alternativan cevovod koji će dovoditi vodu sa Sušičkih vrela sa koga će Užičanima stizati 250 do 300 litara vode u sekundi. Na izgradnji biće angažovana mehanizacija Vojske Srbije. Planirano je da će do 25. januara čista voda stići do Užica.

Dakle, mesec dana su stanovnici Užica bez čiste vode. Bez čiste vode su, pored domaćinstava bile bolnice, škole i vrtići.

Nadležni traže krivca. Pominje se manja hidrocentrala na jezeru koja je crpela prekomerne količine vode iz jezera što je pogodovalo „cvetanju“ jezera. Naravno, sve će ovo da se zaboravi, ljudski nemar, naš nemar i neodgovornost prema prirodi i dalje će činiti sve da naše nekad čiste reke izgledaju kao otpadni kanali kojim plove tone i tone smeća. Šta vredi što su zakonom predviđene velike kazne za zagađivače, kad se oni, prvo nikad ne pronađu i drugo, kad sepronađu nekako se izmigolje jer „potegnu veze“!

Važnost očuvanja prirode, ekologija,  treba da bude jedan od važnijih predmeta u školama od najranijih dana, kako bi deca od malena stekla saznanje da se okolina, koja je važna za naš celokupni život, ne sme da zagađuje. A ta deca će jednog dana postati odrasli ljudi koji će se brižljivo i s pažnjom odnositi prema nečemu što nam je veoma dragoceno, a to je naše okruženje, priroda s kojom čovek mora da živi u potpunom saglasju. U protivnom, pouka iz Užica i jezera Vrutak, neće biti usamljen slučaj.

Za www.koreni.rs

Mirjana Anđelković Lukić

like-button.net here

wordpress-themes.org here

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime