Vojislav (24) – 87 desetki u isto vreme na ETF-u i Biološkom fakultetu

0
453
Vojislav Gligorovski (24) / Foto: printscreen

Jedan od najboljih srpskih studenata ikada, sprema doktorat u Lozani.

Beograđanin Vojislav Gligorovski (24) uspeo je ono što pre njega u Srbiji niko nije!

Istovremeno je diplomirao na Elektrotehničkom i Biološkom fakultetu u Beogradu sa besprekornim rezultatom. Svih 87 ispita, na oba fakulteta – položio je sa desetkama!

Nesvakidašnji talenat budućeg naučnika, prepoznali su na švajcarskom univerzitetu EPFL u Lozani, gde je primljen na doktorske studije – preko reda, bez mastera! A ovaj čudesni mladić od svega najviše želi da jednog dana naučnoistraživački centar otvori u svojoj Srbiji.

Škola je Vojislavu, oduvek išla glatko. Završio je Matematičku gimnaziju kao vukovac i osvojio više od 50 nagrada na opštinskim, okružnim i republičkim takmičenjima iz fizike, hemije, biologije, matematike, čak i iz istorije.

Sa 17 godina, postao je najmlađi član MENSA. Govori tečno engleski, španski i francuski, a razume i ruski. Matematičkoj gimnaziji najviše je zahvalan za znanje koje je stekao što mu je olakšalo studij na ETF, a zbog svoje svestranosti rešio je da upiše i Biološki fakultet. Hteo je da proba da li može oba istovremeno, a završilo se sa nagradama za najboljeg studenta na oba fakulteta!

– Sve je stvar izbora prioriteta i dobre organizacije – kaže Vojislav. – U Matematičkoj gimnaziji sam pre svega stekao dobre temelje, radne navike i pristup problemima sa stavom da nijedna prepreka ne deluje kao nesavladiva. Uz to, imali smo odlične profesore, ne samo iz stručnih predmeta, matematike, fizike i informatike, nego i iz “sporednih” poput biologije i hemije.

Posle završene gimnazije mogao je da bira gde će da se upiše, otvorila su mu se i vrata čuvene Sorbone, ali je odlučio da ostane u Beogradu. I nije se, kaže, pokajao.

Da Vas podsetimo:  Radnica Agriko pijace šije maske i deli ih besplatno!

– Bio sam presrećan kada sam se upisao na tadašnji fakultet “Pjer i Marija Kiri”, Sorbonu, ali zbog previsokih troškova života nisam imao prilike da tamo i odem – kaže naš sagovornik. – Ostao sam u Srbiji i iz neodlučnosti probao da studiram oba fakulteta. A znanje stečeno na Beogradskom univerzitetu pružilo mi je mogućnost za dalje studije na Kembridžu, Oksfordu i ciriškom ETH na kom je studirao i Albert Ajnštajn.

Vojislav je na kraju izabrao Švajcarsku, i od 2018. godine je na fakultetu u Lozani, gde se direktno upisao na doktorske studije. Trenutno je na drugoj godini u programu kvantitativne i računarske biologije, sa poljem istraživanja: sistemska biologija i biofizika.

– Moj projekat je fokusiran na osobine ćelija koje priroda nije istražila, već ih mi konstruišemo u laboratoriji – objašnjava Gligorovski. – Program na EPFL-u u Lozani je takav da omogućava bavljenje istraživanjima od prvog dana.

Na ostalim programima to nije slučaj i uglavnom je prva godina posvećena predavanjima. A smatrao sam da imam dovoljno teorijskog znanja i profesori odavde su se složili sa tim. Osim toga, verujem da je prednost što na fakultetu mogu da govorim i francuski i engleski.

Posle doktorskih studija Vojislav planira da se vrati u Srbiju. Voleo bi da ostane u nauci i nastavi da se bavi istraživanjima, pre svega iz sistemske biologije i biofizike.

To su izuzetno mlade i nedovoljno zastupljene oblasti kod nas, a plan mi je da pre nego što se vratim u Srbiju steknem dovoljno iskustva i znanja kako bih mogao relativno samostalno da se bavim naukom – kaže ovaj mladić.

– Voleo bih da imam svoju laboratoriju gde bih radio na istraživanjima koja kombinuju teoriju i eksperimente, i koja su fundamentalna ali imaju potencijal za primenu u terapeutici. Teško mi je da u budućnosti sebe zamislim u bilo kojoj drugoj oblasti, osim nauke, jer ona pruža priliku da otkrijete nešto istinski novo o prirodi, a ujedno daje mogućnost za kreativnošću.

Da Vas podsetimo:  Beogradski lokal u kom naručivanje kafe znači pomoć onima kojima je najpotrebnija

Prepreke

Studiranje na dva fakulteta nije mi bilo mnogo teško, ali je bilo administrativnih i organizacionih problema – objašnjava Gligorovski. – Iako đak ispunjava sve uslove da bude na budžetu, po našem zakonu to sme samo na jednom fakultetu.

Tako sam izabrao samofinansiranje na Biološkom fakultetu. U prvoj godini, profesor Slaviša Stanković, tadašnji prodekan, omogućio je da mi fakultet plati studije. A organizacionih prepreka je bilo kada se dva predavanja na dva fakulteta preklope ili kada je ispit istog dana. Bilo je i slučajeva da sa jednog ispita na ETF-u trčim na drugi na biologiji. Nije bilo nepremostivih prepreka.

Studenti iz Srbije

Poredeći se sa ljudima odavde stekao sam utisak da je obrazovanje koje naš sistem nudi mnogo šire i dublje – kaže Vojislav. – To je najvećim delom zasluga naših izuzetnih profesora. U Švajcarskoj se dosta insistira na raznolikosti ljudi i njihovih interesovanja.

Tako na primer, u grupi u kojoj ja radim, iako se svi bavimo biološkim sistemima, ima fizičara, biologa, hemičara, informatičara i matematičara.

Svako doprinosi svojim znanjima. Na Institutu u Lozani ima studenata iz više od 100 zemalja, a među najbrojnijim su iz naše zemlje.

Izvor: najstudent.com

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime