Skoro sve naše institucije su odnarođene. Ostaje nam Vojska kao poslednja nada. Nјena obaveza je čuvanje teritorijalne celovitosti države i ustavnog poretka. Ma ko da ih ugrožava! To je svrha, smisao i sama suština njenoga postojanja. Oficiri se celoga života za ovo pripremaju, teško je poverovati da je naš vojni vrh, sačinjen od najviših oficira, ovo zaboravio i da ga na ovo treba podsećati…
Ali kako shvatiti ćutanje vojnog vrha dok „vrhovni komandant“ proglašava izgublјenim rat iz koga smo izašli sa Rezolucijom koja nam garantuje teritorije! I još nam kaže: Mi smo slabi, to bi naš narod morao da zna. – A zar smo nekad bili jaki?! 1804? 1815? 1912? Osamnaeste? Četrdeset prve? Devedeset devete?!
Zar ovako govore vrhovni komandanti?! Ovaj „vrhovni komandant“ kao da nam je došao iz neke udalјene zemlјe. I niti nam pripada, niti nas poznaje. Ni nas, ni našu istoriju.
Jedno je kad „predsednik“ države vodi odmerenu, sračunatu politiku, odlaže sukob, kupuje vreme… Neko će reći: mudar predsednik, državnik. Ali kad „vrhovni komandant“ širi defetizam… Jasno je da vreme kupuje jedino za sebe.
Osim vremena, pokušava da kupi i pripadnike vojske. Raznim obećanjima. Od plata do stanova. A ne zaboravlјa ni penzionisane oficire. Znamo da su još od dvehilјadite u prevremenoj penziji završavali osvedočeni rodolјubi i heroji. Iako u mirovini, njihov uticaj nije mali. Osim toga oni više ne podležu krutoj vojnoj hijerarhiji. Upravo smo iz ovog, trenutno valјda najzdravijeg, dela Vojske ovih dana mogli da čujemo vrlo oštre kritike stanja u Vojsci Srbije. Znajući sve ovo, „vrhovni komandat“ pokušava da čak i njih potkupi.
Tako „vrhovni komandant“ obećanjima kupuje odrešene ruke „predsednika“ države. Zašto? Valјda je već svima znano.
Međutim, u izdaji hijerarhija ne važi. Ovome nas uči sva istorija. „Vrhovni komandant“ bi ovo morao da zna.
Dragan Todorović
facebookreporter.org
