Razgovor srpskog vojvode Živojina Mišića sa prestolonaslednikom Aleksandrom I Karađorđevićem, uoči stvaranja Kraljevine SHS, i danas odjekuje moćnim rečima slavnog srpskog vojvode i njegovim iskusnim savetima.
Aleksandar I Karađorđević: Živojine Mišiću, kada ćete se odljutiti? Dokle ćete biti ljuti na mene, vašeg kralja?
Vojvoda Živojin Mišić: Vaše visočanstvo, neumesno je da sebe proglašavate kraljem pored živog kralja, valjda se i princ Đorđe za nešto pita?
Aleksandar I Karađorđević: Živojine sedite! Nemojte, molim vas, opet da počinjete, sedite i slušajte! Ima razlike između Vašeg, dobro i mog, gledišta na „ujedinjenje“ srpskih zemalja, od onog koje zagovaraju i podržavaju Pariz, London, Rim… Oni hoće da u zajedničku državu sa Srbijom gurnu i Hrvatsku i Sloveniju. Dakle, Evropa želi da stvori Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca po svaku cenu, jer joj se čini da će zajednička država Slovena biti najbolje rešenje za mir na Balkanu.
Vojvoda Živojin Mišić: Visočanstvo, zašto da nam Evropa kroji državu?! Kad neko nešto od nas pravi, sutra će uzeti za pravo da to i rasturi. Kad ti neko nešto da, kad-tad će tražiti da mu to platiš. I to sa kamatom, na interes! U državnim poslovima niko ništa ne dariva, a da pritom ne misli na uzdarje. Danas dar, sutra dar-mar! Ako danas dozvolimo da nam Evropa skroji državu kako ona hoće, dok smo živi, uzimaće nam meru po svojoj želji, po svojoj potrebi i zadovoljstvu! Oni će biti planeri, a mi graditelji i rušitelji. Prekrajaće nam zemlju uzduž i popreko, izbrisaće granicu za koju smo se žrtvovali! Nikad neće biti tamo gde joj je mesto i gde je Bogu milo i narodu drago! Srpska granica u toj veštačkoj tvorevini biće u rukama sotone! I sotona će, dok je sveta i veka, ispitivati našu izdržljivost i meriti našu snagu! Na njoj će ceniti koliko možemo, smemo i umemo! To neće biti srpska granica, nego srpska jadnica! To nije naša država, država ujedinjenja srpskih zemalja, za koju se borimo, trpimo, patimo i stradamo!
A kada je na „pritisak“ velikih sila da se Srbija ujedini sa vekovnim neprijateljima srpskog naroda, prestolonaslednik Aleksandar, pred generalima, govorio o velikoj „pomoći“ i „priznanjima“ koja su data Srbiji kroz obećanja od saveznika, Mišić je uzdahnuo: „Dao Bog, Vaše visočanstvo, da ja dočekam da sa srpskim narodom tumaram balkanskom pomrčinom tražeći obećano, a ne spominjući izgubljeno.“
Iz knjige Miće Živojinovića, „Život pretočen u pamćenje“ (2004.)
Izvor: Borba za istinu
https://www.istorijskizabavnik.rs/blog/srbimasoni Živojin Mišić je bio veliki srpski vojvoda. Učestvovao je u svim srpskim ratovima od 1876. do 1918. Neposredno je komandovao srpskom Prvom armijom u Kolubarskoj bici, a prilikom proboja Solunskog fronta je bio načelnik Vrhovne komande. Njegov vojni manevar koji je Srbiji doneo neverovatnu pobedu u bici na Kolubari i danas se uči u vojnim školama širom sveta.
И после узурпације престола уклањањем бесумње проблематичног принца Ђорђа, Александар се није крунисао. Он се никада није крунисао. Постоји мишљење да је имао много веће амбиције. После ликвидације Романових, намеравао је да обједини титуле и да се крунише у Константинопољу. Тешко је проверити овакве гласине, али у мање способних људи амбиције понекад досежу озбиљну патологију. Тај Цинцарин се тешко огрешио о српски народ и скупо платио своје непознавање људских карактера.