Vojvođanska tradicija sa greškom

0
639

zastava-vojvodineTradicionalne simbole kritikuju sa svih strana – opozicija, heraldička udruženja, ali, da stvar bude zanimljivija, i sam autor. Svi su saglasni u jednom – na usvojenim rešenjima ima grešaka, a vlast se pravi gluva, ili bolje reći slepa.

Nova „tradicionalna“ zastava Vojvodine, sa „tradicionalnim“ grbom na sredini, zavijorila se na pokrajinskim institucijama tek dve i po godine nakon što je to propisano Statutom pokrajine iz 2014. godine. U skladu sa tim, u Vojvodini se od septembra istovremeno koriste dva grba i dve zastave – zvanična sa tri zlatne zvezdice iz 2003. godine, u nekim medijima označena kao „Čankova zastava“ i nova „tradicionalna“ zastava. Ovakvom praksom Vojvodina je postala jedinstven primer u Evropi.

Nakon niza političkih prepucavanja i optužbi da „tradicionalni“ simboli u Vojvodini ugrožavaju multietičnost, nova vojvođanska vlast, na čelu sa SNS-om, uspela je da obezbedi dvotrećinsku većinu i izglasa te simbole. Međutim, izgleda da ni višegodišnje odugovlačenje nije bilo dovoljno da se postigne saglasnost. Nezadoovljni su i stručnjaci i političar i istoričari, a jedino građane o grbu i zastavi niko i dalje ništa ne pita.

Iako je „tradicionalne“ simbole usvojila skupštinska većina na čelu sa naprednjacima, pošteno je reći da, čak i veći deo odgovornosti za sve greške, treba pripisati prethodnoj pokrajinskoj vlasti. Naime, Statut iz 2014, koji je propisao uvođenje ovih simbola, napisan je u vreme dok je na vlasti bila Demokratska stranka, zajedno sa Ligom socijaldemokrata Vojvodine, i Savezom vojvođanskih mađara, te je njihova obaveza i dužnost bila pokretanja javne rasprave i uključivanje stručnih udruženja u čitav proces.

Zbog višegodišnje neodgovornosti pokrajinskih vlasti danas smo u situaciju da vojvođanske institucije, zapravo, krasi pogrešna zastava i pogrešan grb. Sami simboli sporni su iz nekoliko uglova – od kvaliteta i preciznosti, pa sve do načina na koji su izabrani.

Da Vas podsetimo:  Poštedite decu sa Kosova i Metohije

Neki stručnjaci čak osporavaju i njihovu „tradicionalnost“. Srpsko heraldičko društvo (SHD), udruženje koje okuplja profesionalce koji se bave izradom grbova i zastava, smatra da se usvojeni simobli nikako ne mogu zvati tradicionalnim, jer su korišćeni samo dva meseca tokom 1848. godine. Međutim, predlagač i profesor na pravnom fakultetu u Novom Sadu Slobodan Orlović za Istinomer kaže da su to prvi srpski vojvođanski simboli i da to potvrđuje istorija.

Takođe, iz SHD-a za Istinomer tvrde da na usvojenim rešenjima postoji i nekoliko neprihvatljivih grešaka. Najkrupnija je dodavanje zlatne bordure na srebrni krst i štit, što u heraldičkom smislu potpuno menja sliku, a samim tim i njeno značenje. Dodaju i da ih tokom izrade grba i zastave niko nije konsultovao.

Jedan od od najpoznatijih srpskih heraldičara Dragomir Acović potvrđuje da greške postoje, ali smatra da to nisu veliki propusti.

„Iz aspekta heraldičara greška postoji. Iz aspekta bilo koga ko se heraldikom ne bavi, stvar nije bitna… Da je bilo mesta da se stvar uradi malo bolje i ispravnije je bilo“, smatra Acović.

Acović dodavanje bordure tumači kao pokušaj autora da simbole ulepša. Ubeđen je i da su greške nastale jer je simbole crtao grafičar, a ne heraldičar.

„To su greške karakteristične za grafičare. Na grbu nije bitno da nešto lepo igzleda, već da bude ispravno…Grafičar na takvim stvarima mora da radi po uputstvima heraldičara“, objašnjava Acović.

Da stvar bude zanimljivija, greške na simbolima ne negira ni sam autor Vladimir Rovnjev Labat.
Za Istinomer kaže da to nije njegova greška, već zakonodavca koji je pisao Statut u kom se nalazi opis (blazon) grba.

„U ovom slučaju je problem nedovoljan opis grba, tj. nestručan opis, odnosno diletantski opis. Ja sam dobio zadatak da na nečiju nepismenost, i političku i istorijsku, napravim neku pismenost. Odradio sam kako sam mislio da je najbolje“, kaže Labat.
Na kritike da je simbole ulepšavao, zbog čega je i izgubljena preciznost, Labat odgovora da su upravo to od njega i tražili. Ni njemu nije jasno zašto nije bilo stručne rasprave o simbolima, ali kaže da nije njegov posao da o tome misli.

Da Vas podsetimo:  Pančevci ne odustaju od odbrane gradskog parka

„Prvo je trebalo da se sastane politička elita i pozove heraldičare i istoričare da naprave kvalitetan opis grba. Onda umetnik daje mišljenje i nekoliko skica o kojima ponovo mišljenje treba da daju heraldičari. Tako bi se na kraju dobilo rešenje oko kojeg su svi saglasni“, objašnjava Labat.

Dodaje i da je od crtanja simbola pa do njihovog usvajanja prošlo više od dve godine, a da je on sve to vreme govorio da je potrebno poboljšati predlog. Međutim, niko iz vlasti za to nije bio zainteresovan.

„Dve godine je prošlo, ja sam ih molio da, ako žele nešto da rade, imamo vremena, da pripremimo materijal. Bolje tad da smo se okupili, nego u javnosti da se prepucavamo“, iskren je Labat.

Na pitanje kako je moguće sada ispraviti greške Labat odgovara da je što pre potrebno doneti Knjigu standarda, kojom bi se precizno propisao dizajn simbola i tako otklonile postojeće nepravilnosti. I za to je potrebno da vlast načini prvi korak.

Međutim, na pitanje zašto vlast ne reguje na pozive gospodina Labata, ali i heraldičara, Istinomer nije uspeo da dobije odgovor. Šef poslaničke grupe SNS-a Milenko Jovanov kratko je prokomentarisao da je sve to rađeno u prethodnom mandatu i da on o tome ne zna ništa. Za razliku od Jovanova, šef demokrata u pokrajinskoj skupštini Borislav Novaković nije čak ni želeo da odgovori na pitanja Istinomera. Na telefon se nije javljao ni dugogodišnji predsednik skupštine AP Vojvodine Ištvan Pastor.

Filip Lukić

Istinomer

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime