Vojvodina – država u pripremi (56)

2
794

„Mađarska reč“ raspiruje mržnju

Nemilosrdna i orkestrirana antisrpska propaganda na severu Srbije kao da pokušava da uzme što veći i što snažniji zalet. Posle „Mordora“ Dinka Gruhonjića i „antropološke studije urođenog srpskog klerofašizma“ Nedima Sejdinovića (dvojice naturalizovanih NDNV bošnjačko-vojvođanskih „vojvoda“), Vojvođanske partije i njihovih plakata s natpisom Vojvodina Republika – sloboda za Vojvodinu – koji zajedno i neskriveno pokušavaju da podriju temelje srpske države – juče se na istom fonu „neporecive srpske krivice“ oglasio i Mađar so (Magyar Szó), list na mađarskom jeziku.

Naime, Mađarska reč (Magyar Szó), koju finansira Republika Srbija(!), juče je objavila članak pod naslovom Gde si, Betmene? (Hol vagy, Batman?), u kome se Novi Sad poredi sa Gotam sitijem (Gotham City) iz poznatog filma Tima Bartona – Betmen. Dakle, po viđenju onih koji se „brinu“ za sudbinu izmišljene Vojvodine, Srbija je Mordor, a Novi Sad je, eto, Gotam siti. Oba mesta (Mordor i Gotam siti) reprezentuju imaginarno odredišta zla, nasilja i ljudskog bezumlja.

Autor pomenutog članka u listu mađarske nacionalne manjine u Srbiji jeste izvesni Đula Halas. Slično članku Dinka Gruhonjića, u kome je Srbija opisana kao Mordor, a srpska deca kao deca koljača, Đula Halas piše:

Ratovi koji su besneli devedesetih godina prošlog veka uvalili su region u bedu, a najdivljijom huškačkom propagandom javni mediji su trovali narod. Posle se dogodio kvazi politički preokret, ratovi su okončani, ali ljudi nikada nisu priznali zbog čega su podržavali bezumni režim. Raspirivanje mržnje koje je trajalo više od deset godina ostavilo je duboke tragove u onima koji su tada bili najranjiviji – u deci. Odrasla su u onim vremenima kada je tata na frontu ratovao za lepšu budućnost Srbije, a mama od kuće navijala uz Dnevnik u pola osam, koji je besplatno svima dodeljivao dnevnu dozu mržnje. A deca su sve to lepo odgledala. U njima se razvila suština tadašnje propagande: da mrze sve što nije srpsko i što nije ono što su oni sami.“

Nećemo ulaziti previše u razmatranje pojma „ratnohuškačke propagande“, jer je ta tema veoma diskutabilna i zahtevna. Zapravo, rekli bismo, da ne postoji (niti je ikada postojala) propaganda zemlje koja je u ratu koja se ne bi mogla okvalifikovati kao ratnohuškačka. Ili, zamislimo državu koja ratuje i čiji vojnici i civili svakodnevno gube živote, a čiji mediji zagovaraju pacifizam, to jeste, nekakvu vrstu „nenasilne komunikacije“, kakvoj smo svedoci danas u „humanističkoj misli“ savremenog sveta?

Da Vas podsetimo:  Mutirano ludilo ili „Matija, idi kući!“

Druga stvar je „raspirivanje mržnje“, koja može biti (ali i ne mora) deo ratne propagande. Kao što vidimo, sasvim je nepotrebno ratnu propagandu kvalifikovati kao „huškačku“, jer propaganda u ratu, po logici stvari, mora biti agresivna (huškačka), ukoliko država koja je ušla u rat želi da taj rat dobije. Zloupotreba termina „ratnohuškačka propaganda“ u Srbiji je dobila ogromne dimenzije, jer nešto što je (hteli mi to priznati ili ne) sasvim „normalno“ i „prirodno“ u doba oružanih sukoba dva ili više naroda, potpuno je „nenormalno“ i „neprirodno“ u doba mira ili odsustva rata.

Đula Halas, svakako, ima pravo kada tvrdi da su ratovi iz devedesetih „uveli region u bedu“, baš onako kao što je tačno da su svi ratovi u istoriji ljudske civilizacije svugde donosili bedu. Prostor Balkana tu nikako ne može biti (niti je) izuzetak, jer rat je uvek donosio velika ljudska stradanja i opštu nesreću. Ali, nije tačno da se docnije (nakon tih ratova) u Srbiji (ili „regionu“) dogodio „kvazi politički preokret“, jer je svaki politički preokret istinski preokret. Druga je stvar da li je takav politički preokret zasnovan na lažnim (kvazi) idejama ili na istinskim političkim zamislima.

Halasova tvrdnja da „ljudi nikada nisu priznali zbog čega su podržavali bezumni režim“, sigurno je jedna, najblaže rečeno, nesmotrena generalizacija – kako „ljudi“ tako i „bezumnog režima“. Pretpostavljamo da ovde Halas (kada je reč o „bezumlju“) manje misli na „balkanski region“, a daleko više na Srbiju. To se jasnije vidi iz daljeg njegovog teksta u kome pominje „lepšu budućnost Srbije“.

Kao i u članku Dinka Gruhonjića (Srbija je Mordor) i Đula Halas se „dohvatio“ srpske dece (ovog puta one odrastajuće, ratne), opisujući ih kao bića koja su (valjda do dna duše) „prožeta mržnjom prema svemu što nije srpsko“. Halas tu ne kaže da se možda u nekom pojedinom srpskom čoveku pojavila mržnja prema svemu što ne pripada srpskoj kulturi, religiji i tradiciji (što sigurno u jednom manjem procentu prati svaki rat), baš onako kako se slična mržnja ispoljavala i kod pripadnika drugih „etničkih“ skupina (Slovenaca, Hrvata, bosanskih muslimana). Ne, Đula Halas bukvalno konstatuje, da su sva srpska deca, koja su odrasla u toj zadnjoj deceniji prošlog veka, zadojena mržnjom prema svemu što je tuđe i „što nisu oni“.

Da Vas podsetimo:  Napadi na povlačenje priznanja tzv. Kosova dolaze od pristalica gubitničke politike

Dakle, Halas se ovde isključivo okomljuje na Srbe, tvrdeći da su oni (svi odreda!) podržavali bezumni režim, čime su i sami, silogistički posmatrano, postali bezumni. Možemo samo da pretpostavimo kakvu bi lavina protesta izazvala, na primer, tvrdnja da su svi Mađari bili bezumni za vreme Drugog svetskog rata, jer su Mađari tada „podržavali bezumni režim“ Mikloša Hortija. A tek, zamislimo, da se još svemu tome doda, kako Mađari takvo svoje „bezumlje“ nikada nisu priznali, i da, eto, nemaju nameru da to priznaju ni posle sedam decenija?

Odgovor već unapred znamo: u Srbiji bi se podigle sve nevladine organizacije koje se finansiraju iz stranih izvora, na čelu s Helsinškim odborom u Srbiji, Fondom za humanitarno pravo, Udruženjem novinara Srbije, fiktivnim ali moćnim Nezavisnim društvom novinara Vojvodine…

Istog dana oglasio bi se Tomo Zorić, portparol republičkog tužilaštva, jer Srbija ne bi smela da čeka presudu OEBS-a ili EK EU.

Teško je pretpostaviti odakle uopšte Halasu ideja da zamišlja srpske majke koje „navijaju“ uz TV Dnevnik, dok su muževi na frontu. Za šta „navijaju“? Za to da im muževi – tate ondašnje srpske dece (koji su danas, po Halasu, odrasli „bezumni“ ljudi) – poginu na frontu? Naravno, svako razuman bi video nelogičnost takvih Halasovih meditacija, jer gotovo svaka majka na svetu strepi da li će joj se muž živ vratiti s fronta i ne pada joj na pamet da se bavi „ratnom propagandom“. Otuda postaje jasno da Đula Halas projektuje svoju mržnju prema svemu što je srpsko (deca, majke čak), neopravdano pripisujući takvu mržnju Srbima; prevaljujući svoje (svesne ili nesvesne) frustracije i animozitete na suprotnu (srpsku) stranu.

Dobija se utisak da svako može u Srbiji slobodno i nekažnjeno da širi mržnju prema Srbima. Pomenuti članak Đule Halasa bi morao da dođe pod udar zakona i Ustava Srbije, u kojima se jasno kaže da je „zabranjeno i kažnjivo svako izazivanje i podsticanje rasne, nacionalne, verske ili druge neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti“ (član 49. Ustava RS). Isto onako kako bi pod udar zakona morali da dođu i šovinistički tekstovi Dinka Gruhonjića ili Nedima Sejdinovića (predstavnicima fantomskog NDNV udruženja). Da sudovi utvrde krivicu (po meni primarno veliku) urednika onih medija u kojima se planirano i kontinuirano emituju tv emisije i objavljuju tekstovi sa govorom mržnje protiv srpskog naroda i Srbije.

Da Vas podsetimo:  Begunica iz Tajlanda nova Srpkinja ili Šinavatra vrti gde burgija neće

Država Srbija nikako ne bi smela da i ubuduće olako prelazi preko ovakvih trovačkih tekstova, koji uistinu truju duše i pokušavaju da stvore preduslove za ispoljavanje i razvijanje neprijateljstva i omraze među pripadnicima različitih naroda – ovog puta srpskog i mađarskog. Zlo se suzbija u semenu, a Đula Halas, što je više nego očigledno, kao i drugi i dugo poznati, za takvo seme zla nalaze povoljno tlo na severu Srbije.

Lazar Janićijević


 

Prethodni nastavci:

Vojvodina – država u pripremi (55)
Vojvodina – država u pripremi (54)
Vojvodina – država u pripremi (53)
Vojvodina – država u pripremi (52)
Vojvodina – država u pripremi (51)
Vojvodina – država u pripremi (50)
Vojvodina – država u pripremi (49)
Vojvodina – država u pripremi (48)
Vojvodina – država u pripremi (47)
Vojvodina – država u pripremi (46)
Vojvodina – država u pripremi (45)
Vojvodina – država u pripremi (44)
Vojvodina – država u pripremi (43)
Vojvodina – država u pripremi (42)
Vojvodina – država u pripremi (41)
Vojvodina – država u pripremi (40)
Vojvodina – država u pripremi (39)
Vojvodina – država u pripremi (38)
Vojvodina – država u pripremi (37)
Vojvodina – država u pripremi (36)
Vojvodina – država u pripremi (35)
Vojvodina – država u pripremi (34)
Vojvodina – država u pripremi (33)
Vojvodina – država u pripremi (32)
Vojvodina – država u pripremi (31)
Vojvodina – država u pripremi (30)
Vojvodina – država u pripremi (29)
Vojvodina – država u pripremi (28)
Vojvodina – država u pripremi (27)
Vojvodina – država u pripremi (26)
Vojvodina – država u pripremi (25)
Vojvodina – država u pripremi (24)
Vojvodina – država u pripremi (23)
Vojvodina – država u pripremi (22)
Vojvodina – država u pripremi (21)
Vojvodina – država u pripremi (20)
Vojvodina – država u pripremi (19)
Vojvodina – država u pripremi (18)
Vojvodina – država u pripremi (17)
Vojvodina – država u pripremi (16)
Vojvodina – država u pripremi (15)
Vojvodina – država u pripremi (14)
Vojvodina – država u pripremi (13)
Vojvodina – država u pripremi (12)
Vojvodina – država u pripremi (11)
Vojvodina – država u pripremi (10)
Vojvodina – država u pripremi (9)
Vojvodina – država u pripremi (8)
Vojvodina – država u pripremi (7)
Vojvodina – država u pripremi (6)
Vojvodina – država u pripremi (5)
Vojvodina – država u pripremi (4)
Vojvodina – država u pripremi (3)
Vojvodina – država u pripremi (2)
Vojvodina – država u pripremi (1)

2 KOMENTARA

  1. Hm,hmm..u, jos uvek AP Vojvodine,zivi,nesto vise od 80 % Srpskog stanovnistva,sa drzavljanstvom,nadam se Srbije. Kakvo je ponasanje, “ majcice“.. kad,deca beze od „‘udovice“, bez “ oca srBskog naroda“..nije znaci u pitanju “ strani faktor“. …??

  2. Sta je bre ovo i dokle? Pa svi se okomili na Srbe i srpske organizacije i pricaju o govoru mrznje a neprestalno se govori s mrznjom iz Vojvodine, Raske oblasti, Kosova, Bosne, Hrvatske… iz celog sveta sa mrznjom protiv srpakog naroda i Srbije i Republike srpske. Sta rade srpski politicari i za koga rade? Ciji ustave oni postuju, kada se nikad ne drze njega da bi zastitili vecinsko stanovnostvo u Srbiji – Srbe?

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime