Vojvodina – od autonomije do države (40)

Strani plaćenici

1
1040

U prošlom broju Korena pisali smo o takozvanom Nezavisnom društvu novinara Vojvodine i njihovoj nameri da tuže ineternet portale „Fakti“ i „Pečat“ zato što su ovi izneli u javnost činjenicu da NDNV finansira američki NED.  Naravno, i pre toga bilo je poznato da je NDNV ispostava Soroševog „Otvorenog društva“, to jeste, da ih je osnovala vašingtonsko-briselska evroatlantska politika: CIA, USAID, NED, NDI, Open Society ili kako god se oni ovde predstavljali.

Zapravo, čitavo takozvano Nezavisno društvo novinara Vojvodine, čini se, počiva na dva svoja osnovna „stuba“, a to su dva „bošnjačka“, „kolonizovana Vojvođanina“ na severu Srbije –  jedan iz Tuzle, drugi iz Banja Luke: Nedim Sejdinović i Sabahudin (Dinko) Gruhonjić.

A da je Nezavisno društvo novinara Vojvodine, zapravo, jedno „novinarsko“ udruženje u kome, izgleda, postoje samo dva čoveka, pomenuti „bošnjački dođoši“, Nedim Sejdinović i Dinko Gruhonjić, prilično jasno se vidi kada se uđe na sajt te fantomsko-žurnalističke „trupe“. Tamo ne postoji spisak članova tog udruženja, ne zna se ko se nalazi u njihovom Upravnom odboru… Kobajagi, to „društvo“ ima i Nadzorni odbor i Sud časti, ali niko ne zna koji ljudi, ako ih uopšte ima, sačinjavaju ta NDNV tela. Zapravo, kada se ceo NDNV sajt pažljivo pregleda, jedino što će vam zapasti za oko, jeste stalni poziv novinarima da se priključe tom novinarskom krugu „slobodnomislećih“ Vojvođana i Vojvođanki.

U rubrici „O nama“, na pomenutom portalu NDNV, između ostalog, može se pročitati i sledeće: „Na inicijativu nekolicine članova Nezavisnog društva novinara Vojvodine pokrenuta je akcija revitalizacije Društva. Izborna skupština je održana 29. maja 2004. godine. NDNV je od tada do danas uspeo da povrati ugled pa sada ponovo predstavlja relevantno novinarsko udruženje sa oko 450 članova. NDNV je i jedan od pokretača koalicije nevladinih organizacija „Građanska Vojvodina“ i dobitnik nagrade Pokrajinskog ombudsmana za promociju tolerancije za 2008. godinu. NDNV uređuje i informativni internet sajt „Autonomija“ na adresi www.autonomija.info. U toku 2010. godine NDNV će u svojim prostorijama otvoriti i savremeni Medija centar Vojvodine.

Nakon svega, dobija se utisak, da se ovde radi o jednoj domišljatosti dvojice „novinara“, „književnika“, medijsko-političkih gurua, koji su veoma spretno uspeli da iskoriste podele unutar srpske intelektualne i političke „elite“ i da tu pukotinu unutar srpskog duhovnog bića maksimalno iskoriste za svoje potrebe. Uz to, ta dva čoveka su se nametnuli stranim medijima, poput Radio Slobodna Evropa, Dojče vele, Rojters ili Frans pres. Kao preduzimljivi novinari, koji su izuzetno „hrabri“ i koji, „bez dlake na jeziku“, pružaju svoj „građanski“ otpor „fašističkom klerikalizmu“ i „državi ortodoksne teokratije“, postali su „miljenici“ Soroševog „Otvorenog društva“, koje u Srbiji podržava svakoga ko je spreman da ruži, pljuje i grdi vlastitu otadžbinu.

Iako NDNV tvrdi da ima oko 450 članova u svom „društvu“, ne postoji mogućnost da se istinitost takvog podatka proveri. Ono što je jasno u tom celom „društvu“, to je da je predsednik NDNV Sabahudin (Dinko) Gruhonjić, novinar Bete i Dojče velea, a  generalni sekretar je Nedim Sejdinović, slobodni novinar. Nedim Sejdinović je i dopisnik Radija Slobodna Evropa.

Sedmodnevni dnevnik, koji Nedim Sejdinović šalje iz Kembridža i Londona, na svom portalu objavljuje Radio Slobodna Evropa. Bristol, tvrdi Nedimović u svojim dnevnim beleškama, poznaje kao svoj džep. Za nedelju 16. septembra Nedim piše sledeće:

Jutros smo Dinko (Gruhonjić) i ja, mejlovima, usaglašavali tekst saopštenja koje smo posle prosledili medijima. U njemu najavljujemo da će Nezavisno društvo novinara Vojvodine podneti tužbu protiv dva srbijanska portala koji su naveli netačne informacije o sredstvima koje je naše udruženje dobilo od američke fondacije NED. Udesetostručili su iznos. Tražićemo simboličnu odštetu. Jedan od tih portala je nedavno iz pera sadašnjeg pomoćnika ministra kulture Srbije objavio spiskove politički nepodobnih umetnika, a sada, u nastavku, taj sajt emituje spisak organizacija koje dobijaju donacije od ove američkih fondacije. Svi znamo šta je cilj takvih spiskova i kuda sve to vodi. Fama o tzv. stranim plaćenicima i domaćim izdajnicima opet se širi zemljom Srbijom. To što je cela država praktično ‘strani plaćenik’ – nikoga se ne tiče„.

Vidimo da su o tome da li će i kako će pokrenuti tužbu protiv pomenuta dva portala (i to zbog jedne obične štamparske greške), u ime Nezavisnog društva novinara Vojvodine, odlučivala samo dva čoveka – Dinko i Nedim. Ako zaista postoje živi članovi ovog takozvanog Nezavisnog društva novinara, pitamo se, da li se oni imalo stide što se nalaze u novinarskoj organizaciji u kojoj ih niko ni za šta ne pita i u kojoj se dva čoveka usaglašavaju u njihovo ime, to jeste, u ime NDNV?

A ukoliko u takvom novinarskom udruženja nema nikoga (što bi se moglo pokazati kao tačno) osim ove dvojice „bošnjačkih voj(e)voda“, tada je to za Ginisovu knjigu rekorda. Zašto? Pa zato što takvo udruženje od, izgleda, samo dva čoveka, dobija ogroman i ničim zaslužen publicitet u državnim medijima severne srpske pokrajine, posebno u informativnim emisijama TV Vojvodina.

Ova dva relativno mlada čoveka – pored novaca koje dobijaju od Soroša, NED-a i drugih sličnih organizacija, koje se nalaze pod direktnom kontrolom vlada Sjedinjenih država – drže i Medija centar Vojvodine, koji iznajmljuje termine za pres konferencije i seminare. Otuda im i nije teško da novcem koji dobijaju od USAID-a (koji je, zapravo, krovna institucija svih pomenutih „humanitarno-edukativnih NGO organizacija“) putuju po svetu i da ga troše za „jedan pristojan život“, kakvog u Srbiji na drugačiji način teško da bi mogli imati.

U jednom je, reklo bi se, Nedim Sejdinović u pravu: cela država Srbija praktično je „strani plaćenik“. Da nije tako, zar bi ovakvi kakvi su Nedim i Dinko mogli da ruže Srbiju (zemlju koja im je pružila gostoprimstvo) na svakom koraku i kako im padne na pamet? Za njih dvojicu i za čitavo društvo (ne)postojećih 450 novinara NDNV, sasvim je normalno da se neosnovano priča da je Srbija „silovala Bosnu“, da je počinila „genocid“, da je puna „ratnih zločinaca“, „fašista“, „šovinista“ i „rasista“ svakojakih boja.

Sejdinović i Gruhonjić ne kriju da se oni nalaze među pokretačima koalicije „Građanska Vojvodina“, koja otvoreno zagovara separatizam, Republiku Vojvodinu i referendum kojim bi se severna srpska pokrajina odvojila od Republike Srbije. Zamislimo sada dvojicu Srba, koji bi se iz Srbije odselili u Tuzlu i tamo zagovarali stvaranje autonomne pokrajine od, na primer, Tuzlanskog „kantona“. Dakle, ne republiku i separatizam, kako ovaj „bošnjačko-vojvođanski“ dvojac radi u Srbiji. Kako bi se takva hipotetska avantura kolonizovanih „srpskih Tuzlaka“ završila? Možemo li tako nešto uopšte da zamislimo?

Tako nešto niko normalan ne može da zamisli. U takav srpsko-tuzlanski rasplet  niko sa zdravom pameću ne bi mogao da poveruje. Ni deca se takvom pričom ne bi mogla prevariti. Otuda, kako je moguće da u Srbiji bude moguće ono što je nemoguće u bilo kom drugom delu Balkana?

Gotovo je neverovatno koliko su Srbi tolerantni i koliko su spremni da trpe da ih i u rođenoj državi vređaju oni koji su u Srbiju došli s neskrivenim namerama da rade na njenom demontiranju.  Da li je baš dobro i zdravo za Srbe kao narod da i dalje budu trpeljivi prema onima koji im otvoreno rade o glavi? U pomenutom slučaju, sasvim je svejedno o kojim rušiteljima Srbije je reč, „bošnjačkim“ ili „srpskim“ Vojvođanima i Vojvođankama.

Ili možda još nismo svesni da smo svi mi – kako je Nedim Sejdinović u svojim londonsko-slobodno-evropskim crticama konstatovao – „strani plaćenici“?

Lazar Janićijević


Prethodni nastavci:

Vojvodina – država u pripremi (39)
Vojvodina – država u pripremi (38)
Vojvodina – država u pripremi (37)
Vojvodina – država u pripremi (36)
Vojvodina – država u pripremi (35)
Vojvodina – država u pripremi (34)
Vojvodina – država u pripremi (33)
Vojvodina – država u pripremi (32)
Vojvodina – država u pripremi (31)
Vojvodina – država u pripremi (30)
Vojvodina – država u pripremi (29)
Vojvodina – država u pripremi (28)
Vojvodina – država u pripremi (27)
Vojvodina – država u pripremi (26)
Vojvodina – država u pripremi (25)
Vojvodina – država u pripremi (24)
Vojvodina – država u pripremi (23)
Vojvodina – država u pripremi (22)
Vojvodina – država u pripremi (21)
Vojvodina – država u pripremi (20)
Vojvodina – država u pripremi (19)
Vojvodina – država u pripremi (18)
Vojvodina – država u pripremi (17)
Vojvodina – država u pripremi (16)
Vojvodina – država u pripremi (15)
Vojvodina – država u pripremi (14)
Vojvodina – država u pripremi (13)
Vojvodina – država u pripremi (12)
Vojvodina – država u pripremi (11)
Vojvodina – država u pripremi (10)
Vojvodina – država u pripremi (9)
Vojvodina – država u pripremi (8)
Vojvodina – država u pripremi (7)
Vojvodina – država u pripremi (6)
Vojvodina – država u pripremi (5)
Vojvodina – država u pripremi (4)
Vojvodina – država u pripremi (3)
Vojvodina – država u pripremi (2)
Vojvodina – država u pripremi (1)

1 KOMENTAR

  1. Nešto slično je bilo u leto 1941. u valjevskom kraju, kada su glavni „ustanici“ bili Stevan Borota, rođen u Vinkovcima, mehaničar iz Zagreba i Hinko Majer, trgovac iz Zagreba. Ubijali su Srbe na zverski način, testerisali ih žive, mučili… pripadnici JVuO su ih uhvatili i javno obesili 27.3.1942. Pošto nije uspelo da M. Ilić iz Vojvođanske partije, Latinka Perović i Živan Berisavljević, Titovi kadrovi iz SKJ, sa još nekim marginalcima, naprave kritičnu masu za odvajanje Vojvodine (još se čuva +384), onda su poslata ova dva muslimana da drže vatru do neke povoljnije prilike. Pošto ništa u životu ne znaju da rade ovo je sjajna prilika da žive lepo bez uloženog truda.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime