Profesor laži i gospodar referenduma – (45)

0
1205

Izgleda da srpske vlasti i politička elita prilaze neozbiljno problemu koji svakim danom sve više buja na severu Srbije. Ovakva nevolja im se čini nekako dalekom i slabašnom, da bi uopšte mogla ozbiljno da utiče na sudbinu zemlje kao celine. Kao da nikome nije jasno da je izmišljena Vojvodina za sedam decenija postala stvarnost. Monstrum koji se začeo u toku Drugog svetskog rata  i ozvaničio u leto 1945. godine, danas je narastao do neslućenih granica.

Ono što je zanimljivo, glavni centar „vojvođanskog“ separatizma ne nalazi se u Novom Sadu, već, začudo, u Beogradu. Jedan od glavnih promotora nezavisnosti severne srpske pokrajine jeste Dragan Veselinov, u vreme premijera Zorana Đinđića ministar poljoprivrede u Vladi Srbije, a danas profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.

Kako je moguće da takav čovek uči i vaspitava srpske mlade generacije? Čemu jedan takav separatista može da ih nauči? Tome kako se razbija rođena otadžbina?

Inače, Dragan Veselinov je onaj ministar, koji se nalazio u službenom  automobilu, koji je, prošavši kroz crveno svetlo, najpre udario taksi vozilo, a potom izleteo na trotoar, gde je usmrtio Katarinu Marić. Vozač džipa „Pajero“, Stevan Bakalov, priznao je da je sa uključenim rotacionim svetlima prošao kroz crveno, a to je učinio, kazao je, na insistiranje Veselinova, kojem se tada negde „žurilo“. Naređenje pretpostavljenog se nije smelo odbiti.

Za razliku od vozača Bakalova, Veselinov je lažno svedočio, tvrdeći da je „Pajero“ tada prošao na zeleno svetlo, to jeste, da je studentkinja Katarina Marić sama kriva što je išla trotoarom, kao i druga dva pešaka koja su tom prilikom takođe nastradala.

Verovatno je tu Veselinov pretpostavljao da će uspeti da pronađe dovoljno „svedoka“, koji će biti spremni da potvrde njegovu priču, pa je tako isplanirao da krivicu za smrt jedne i povređivanje još dve osobe, svali na splet okolnosti i, u krajnjoj instanci, na nesrećnu devojku i pešake, koji su se našli na „pogrešnom mestu u pogrešno vreme“.

Jedno je pitanje moralnog kredibiliteta takve osobe, koja laže bez imalo poštovanja prema poginuloj i drugim povređenima, a drugo je pitanje krivične odgovornosti, koju srpski Krivični zakonik predviđa svojim paragrafima. Naime, za davanje lažnog iskaza predviđena je kazna do tri godine zatvora.

Nažalost, u društvu u kome je sudstvo (i tužilaštvo) temeljno korumpirano, gotovo je nemoguće da neko odgovara za lažno svedočenje. U slučaju Dragana Veselinova tužilaštvo, a kasnije i sud, zaključili su da su iskazi koje je on dao u sudu pitanje „subjektivnog doživljaja“, te da nikako ne mogu biti predmet gonjenja po službenoj dužnosti. S druge strane, roditelji Katarine Marić nisu bili ovlašćeni da podnesu zahtev za sprovođenje istrage (navodno nisu bili ovlašćeni), jer u tom slučaju nisu direktno bili („ni moralno ni materijalno“) oštećeni. Takvo objašnjenje je, kako vidimo, normalnom čoveku teško razumljivo.

Vozač Bakalov je dobio pet godina zatvora, a odležao je četiri. Katarina Marić je mrtva. Još dva prolaznika i danas osećaju posledice nesreće koju je pre više od devet godina izazvala bahatost ministra Veselinova. Eto, iako je očigledno lagao u jednom teškom, tragičnom i mučnom procesu, Draganu Veselinovu nije falila ni dlaka s glave. Uz sve to, taj čovek, koji je bio spreman da daje lažne iskaze pred sudom i pod zakletvom, nesmetano je sve vreme radio kao profesor na Fakultetu političkih nauka. Tamo i danas predaje političku ekonomiju.

Da Vas podsetimo:  Zli Ćira protiv NVO princeza

Bez obzira na to što je morao nakon pomenute nesreće da se povuče s položaja i da ne učestvuje javno u političkom životu Srbije, Veselinov nije gubio vreme. Za potrebe nekakve „Vojvođanske koalicije“, „Koalicije Vojvodina“, odnosno za „Građansku Vojvodinu“ ili za sve one druge „vojvođanske krugove“, koji godinama zdušno rade na otcepljenju severne srpske pokrajine od Srbije, Veselinov je izradio svojevrsni „Vojvođanski manifest„, pod naslovom „Referendum za republiku„.

U tom političkom traktatu, koji je tako napisan da bi se toga posramio i jedan prosečan gimnazijalac, Dragan Veselinov u šesnaest tačaka obrazlaže projekat „Vojvodina – republika„! Tog projekta se danas, manje više, drže svi vojvođanski secesionisti, počev od ostarelih i izlapelih „autonomaša“ do novih snaga, koje se uglavnom sastoje od „autonomaških“ najboljih „kćeri i sinova“.

Zapravo, Dragan Veselinov je „siva eminencija“ vojvođanskog separatizma, jedno zbog svog dokazanog „pedigrea“ (otac i deda su se istakli u čupanju brkova seljacima nakon Drugog svetskog rata), a drugo, zbog toga što se nalazi u Beogradu na Fakultetu političkih nauka, odakle se može lako prosipati otrov raskola po Srbiji.

Odmah na početku svog „Manifesta razaranja“, Veselinov „objašnjava“ svojim „separatističkim studentima“ da se Vojvodina nije prisajedinila Kraljevini Srbiji, već da se priključila Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca (Trijanonski ugovor o raspodeli bivših austrougarskih teritorija posle Prvog svetskog rata). Naravno, kao i kod drugih „autora“ vojvođanštine, prava istina se skriva od čitalaca i njihovih sledbenika. A ta istina glasi:

Vojvodina do kraja Drugog svetskog rata uopšte ne postoji ni kao geografski, a kamoli politički pojam.

Nema je ni te 1918. godine. Nema je ni pre, a ni posle tog perioda. U stvari, sve do leta 1945. godine, kada je izmišljena Vojvodina odlučila da uđe u sastav Srbije (kakav apsurd!), takva geografska celina nikada nije postojala u ranijoj istoriji Srbije, Jugoslavije ili Evrope.

Svakako, separatisti takvu činjenicu kriju kao zmija noge. Zapravo, ukoliko bi priznali takvu istorijsku istinu, sva njihova zalaganja za stvaranje nove države na tlu Srbije bila bi obesmišljena. Jedno od ključnih pitanja, koje se samo nameće, ovde je činjenica da neko može da radi na fakultetu usred Srbije, u Beogradu, a da istovremeno može da bezobzirno kroji istorijsko-političku stvarnost po svojoj želji. Toga nema nigde na svetu. Začudo, u srpskim naučnim i intelektualnim krugovima nikome ne pada na pamet da se pozabavi takvim pitanjima, te da pokuša da spreči očito prekrajanje istorijskih činjenica. Naime, profesoru koji ne zna (ili neće da zna) notorne istorijske fakte i koji namerno iskrivljuje i „frizira“ istorijsko-politička kretanja u prošlom veku, koja su dovela do stvaranja severne srpske pokrajine, sigurno nije mesto u radu sa srpskim studentima.

Da li igde na svetu postoji država koja gaji zmiju u nedrima, koja drži na fakultetu predavača, koji se zalaže za razbijanje postojećeg ustavnog poretka? Moramo priznati da je tako nešto teško zamisliti. Veselinov zagovara raspisivanje referenduma na stogodišnjicu prisajedinjenja Bačke, Banata, Baranje i Srema Kraljevini Srbiji – dakle 2018. godine. Srpskim medijima on otvoreno i krajnje bezobrazno objašnjava:

Skupština Vojvodine može sutra da raspiše referendum. Vlada Vojvodine treba da zauzme stav, da uvek kada se napadne element državnosti pokrajine, a i opštine imaju elemente državnosti, da se digne stepen zahteva za Vojvodinu.“

Da Vas podsetimo:  Odgovor posetiocima portala Koreni

Veselinov dovodi stvari do apsurda, tvrdeći da i opštine imaju „elemente državnosti“. Ako je tako, tada i svako pojedinačno domaćinstvo ima „elemente državnosti“, jer je to „suverena teritorija“ vlasnika stana. Nema istine koja se, kako vidimo, ne bi mogla toliko trivijalizovati, tako da svaka ozbiljna misao ili naučna teorija pred takvim „uprošćavanjem“ padne u vodu. Ako bi se sledila „nauka“ Dragana Veselinova, tada bi se njegovi „elementi državnosti“ mogli pronaći u životinjskom svetu („obeležavanje teritorije mirisom mokraće“).

Vidimo da separatisti u Vojvodini, bez obzira odakle dolazili, neprestano prete referendumom. Zašto to rade? Da li samo zato da bi unosili nemir na sever Srbije? Svakako i zbog toga, ali više zbog jednog stalnog „podsećanja“ na nešto o čemu će se odlučivati 2018. godine. U stvari, referendumsko pitanje je postavljeno i na njega će svaki građanin severne srpske pokrajine za sebe imati dovoljno vremena, da bi na njega, za sledećih nekoliko godina, mogao da da konačan odgovor.

Siromašenje tog dela Srbije teče onako kako su to „autonomaši“ (separatisti) isplanirali. Ukoliko se takva pauperizacija nastavi sadašnjim tempom, gotovo je sigurno da će izgladneli i polugoli svet za nekoliko godina glasati i za sam pakao, nadajući se da će tako izaći iz bede.

Kako je moguće da oni koji žele da razbiju državu Srbiju dobro znaju kakve korake treba da preduzmi da bi to postigli, a da, s druge strane, oni koji za sebe tvrde da su patriote i da im je Srbija iznad svega, uopšte ne vide, ili ih ne interesuje, kakva nam se tragedija sprema?

Ili se tu radi o neverovatnoj simbiozi „secesionista“ i „unionista“, kojima je samo lični interes na pameti i koji takvu podmuklu igru svesno prihvataju samo zbog lične koristi? Ako je ovo zadnje u pitanju, tada je svaka dalja priča o sudbini Srbije besmislena. Tada je jasno da će se na teritoriji današnje države stvoriti još jedna država, pod neistorijskim (izmišljenim) nazivom – Vojvodina.

U njoj će prosperirati samo oni koji se na vreme „prešaltaju“ i zaborave ko i šta su nekad bili, da bi prihvatili da budu ono što nikada nisu bili.

Uostalom, pročitajmo deo govora, koji je Veselinov imao na skupu pre desetak dana, gde su se okupili svi „vojvođanski“ separatisti (tzv. Četvrta vojvođanska konvencija), da raspravljaju o „Novoj vojvođanskoj ustavnoj inicijativi“:

Kakva je autonomija kakvu danas imamo? Ona je pomerena, može se oduzeti u svakom trenutku odlukom većine u koju mi ne spadamo. Ako je autonomija mrtva i većina odlučuje o nama, onda je na nama, po mom mišljenju, samo jedan iskorak, a to je da pitamo svoje stanovništvo: hoćemo li mi ragu, hoćemo li pevati 4 konja debela, od kojih ni jedan više nije debeo, svi su rage. I može da prođe svaki i sva četiri kroz kapidžik, a ne kroz kapiju ili preko ćuprije, to je završeno. Ili mi hoćemo više?! Nas je dva miliona i dvesta hiljada. Estoniija, postoji, Letonija postoji, Litvanija postoji, Island postoji, postoji Slovenija, Makedonija postoji, Crna Gora postoji. Možemo li mi da budemo bliski njima? Šta mi gubimo, autonomija ne vredi ako ona ne postoji?! Šta mi gubimo ako budemo pokušali da za sebe izdejstvujemo više? Jedini status koji nismo za sebe pokušali da izdejstvujemo, jeste republika. Ako to ne uradimo, e onda smo glupi.

O kakvom se zlokobnom antisrpskom projektu ovde radi, nedvosmisleno potvrđuju sledeće reči koje zvuče kao da su izašle iz pera Ante Starčevića:

Da Vas podsetimo:  Deca

Ovo je pitanje slobode. A kada pojam slobode počne da leti i polen počne da pada na cvetove Vojvodine, onda će biti mirisa posvuda. Ali i za taj polen mora neko da se pobrine. Mora da se rodi pokret koji njega usisati i oploditi. U Beogradu, nemojmo se ni na koji način zavaravati iluzijom da imamo sagovornika, nemamo. Na šta liči srbijanska uniforma? Folklorna nošnja. Pa oni još nose komičke čakšire i nose vojničku kapu na glavi, iz balkanskih i I svetskog rata kao deo civilnog folklornog kostima. A ne znaju ni svoju kapu da nazovu svojim imenom, već to nama govore „šajkača’’. Teško ćemo mi naći u Srbiji sagovornika za svoju ideju. Odlična je ova televizijska serija ‘’Selo gori, a baba se češlja’’, samo oni ne vide da to Srbija gori, da je to selo mnogo veće. Ta serija još nije snimljena. Ali tamo nemamo sagovornika zato što ta elita ni dan danas neće da prizna jednu činjenicu da svako ko je Srbinu nudio dogovor o novoj federaciji, Srbija ga je odbila. Odbila je i Slovence, odbila je i Hrvate, oni su otišli. Odbila je naravno Bosance, Bošnjake, otišli su Makedonci, otišli su Crnogorci. Otišli su Albanci. A što ne bi bio red na nas?“

L. Janićijević


Prethodni nastavci:

Vojvodina – država u pripremi (44)
Vojvodina – država u pripremi (43)
Vojvodina – država u pripremi (42)
Vojvodina – država u pripremi (41)
Vojvodina – država u pripremi (40)
Vojvodina – država u pripremi (39)
Vojvodina – država u pripremi (38)
Vojvodina – država u pripremi (37)
Vojvodina – država u pripremi (36)
Vojvodina – država u pripremi (35)
Vojvodina – država u pripremi (34)
Vojvodina – država u pripremi (33)
Vojvodina – država u pripremi (32)
Vojvodina – država u pripremi (31)
Vojvodina – država u pripremi (30)
Vojvodina – država u pripremi (29)
Vojvodina – država u pripremi (28)
Vojvodina – država u pripremi (27)
Vojvodina – država u pripremi (26)
Vojvodina – država u pripremi (25)
Vojvodina – država u pripremi (24)
Vojvodina – država u pripremi (23)
Vojvodina – država u pripremi (22)
Vojvodina – država u pripremi (21)
Vojvodina – država u pripremi (20)
Vojvodina – država u pripremi (19)
Vojvodina – država u pripremi (18)
Vojvodina – država u pripremi (17)
Vojvodina – država u pripremi (16)
Vojvodina – država u pripremi (15)
Vojvodina – država u pripremi (14)
Vojvodina – država u pripremi (13)
Vojvodina – država u pripremi (12)
Vojvodina – država u pripremi (11)
Vojvodina – država u pripremi (10)
Vojvodina – država u pripremi (9)
Vojvodina – država u pripremi (8)
Vojvodina – država u pripremi (7)
Vojvodina – država u pripremi (6)
Vojvodina – država u pripremi (5)
Vojvodina – država u pripremi (4)
Vojvodina – država u pripremi (3)
Vojvodina – država u pripremi (2)
Vojvodina – država u pripremi (1)

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime