Vojvodina – država u pripremi (54)

2
1144

Folksdojčer ante portas

Ovih dana jedna vest prošla je gotovo nezapaženo. Nemački industrijalci i privrednici, čiji su preci nekada živeli na teritoriji opštine Apatin, traže da im Srbija vrati imovinu, kao uslov za ulaganja u srpsku privredu.

Istovremeno, Ištvan Pastor, po prvi put, počinje javno da hvali predsednika Srbije Tomislava Nikolića i da pozitivno ocenjuje rad vlade:

Mislim da se odnosi između dveju država razvijaju u dobrom pravcu i na veliko zadovoljstvo mene lično, odnosno nas vojvođanskih Mađara, a mislim i generalno svih nas.“

Možda nekome ove dve vesti ne izgledaju povezano, ali, ako se o tome ozbiljnije razmisli, sve to dobija jednu, reklo bi se, prilično čudnu, pa i zloćudnu dimenziju.

Naime, podsetimo se da je Ištvan Pastor bio u poseti Mađarskoj u isto vreme kada i predsednik Srbije (prva polovina novembra prošle godine). Nakon susreta Pastora i mađarskog premijera Viktora Orbana, na sajtu mađarske vlade pojavilo se saopštenje, u kome je, između ostalog pisalo:

Sagovornici (Pastor i Orban) su se složili da takve pojave (međunacionalni incidenti) moraju biti eliminisane, kako bi se garantovalo da Vojvodina ostaje integralni deo zemlje (Srbije).“

Nešto kasnije, sa sajta mađarske vlade, bez ikakvog objašnjenja izbačena je pomenuta rečenica i postavljeno je novo saopštenje koje je pokušalo da donekle ublaži prvobitnu oštrinu, mada je suština ostala ista. Nova rečenica glasila je:

Sagovornici su zaključili da ovi incidenti daju razloga za zabrinutost, pošto mogu jačati isključenosti Vojvodine.“

Naravno, svakome ko je prošle jeseni ozbiljnije pratio posetu Tomislava Nikolića Mađarskoj, nikako nije moglo promaći da je Pastorova poseta tempirana u isto vreme samo s jednim razlogom, a to je, da se izvrši pritisak na srpsku stranu. A Mađari su tada imali dve ključne stvari koje su želele da utanače s predsednikom Srbije.

Povratak Hortijevih kohorti

Prvo je da Srbija nastavi rad u zajedničkoj (mešovitoj) srpsko-mađarskoj komisiji istoričara, čiji je zadatak da utvrde navodnu istinu o događajima s kraja i neposredno nakon Drugog svetskog rata; to jeste, da se utvrde razmere „zločina“ koje su posleratne srpske vlasti „počinile“ spram „nevinog“ mađarskog stanovništva. U pitanju je svojevrsna revizija istorije i pokušaj izvrtanja činjenica, kojima bi se stavio znak jednakosti između zločina mađarskih fašista i „zločina“ novih srpskih komunističkih vlasti (o tome su Koreni ranije opširnije pisali). Mađarima je jako bitno da u takvu Komisiju uvuku srpsku stranu, jer samo tako se njihovoj reviziji istorije može dati kredibilitet i samo se tako mogu „osporiti“ precizni (nesporni) nalazi koje je na tu temu publikovala posleratna Zemaljska komisija za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača.

Druga stvar je direktno povezana sa ovom prvom, a u pitanju je odšteta koju od države Srbije potražuju oni Mađari koji su, kao učesnici ili saradnici Hortijevih kohorti, deportovani iz Srbije nakon Drugog svetskog rata i čija je imovina nacionalizovana. Prisetimo se da je Srbija bila direktno i otvoreno ucenjena, kada je vlada Mađarske tražila da se, po njihovoj želji, donesu određene izmene u srpskom Zakonu o restituciji i Zakonu o rehabilitaciji. U suprotnom, da je odbila mađarsku ucenu, Srbija u martu prošle godine ne bi dobila status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji.

Da Vas podsetimo:  Bojkot i stranački interesi

Isplata iz vlastitog džepa

Istorijski gledano, najveći broj Nemaca se krajem 1944. godine povukao iz Srbije (uglavnom sa severa zemlje) zajedno sa nemačkim vojnim jedinicama. Pre Drugog svetskog rata na severu Srbije iznad Save i Dunava, živelo je otprilike oko 200.000 folksdojčera. Iseljavanje Nemaca iz Srbije započelo je nakon Prvog svetskog rata kada se znatan broj Nemaca odselio (povukao) sa svojom poraženom austrougarskom i nemačkom vojskom. Isto to, samo u daleko većim razmerama, dogodilo se i nakon Drugog svetskog rata. Pred sam rat 1940/41. nemački Kulturni savez (Kulturbund) „stare“ Jugoslavije brojao je 300.000 članova, a sam taj Savez je u to vreme tvrdio da je tu učlanjeno preko 95% Nemaca.

Na popisu iz 1921. godine Nemaca je u ondašnjoj Jugoslaviji bilo nešto manje od pola miliona. Na prostoru Kraljevine Srbije (Banat, Bačka, Baranja i Srem) tada je živelo blizu 300.00 Nemaca (od tog broja samo u Baranji preko 50.000 i isto toliko u Slavoniji). Značajan broj Nemaca odselio se sa severa Srbije (nekoliko desetina hiljada, uglavnom u Nemačku i Austriju), tako da stvarni broj Nemaca na području teritorije koju dana neistorijski i pogrešno nazivamo Vojvodina (srpski delovi Banata, Bačke i Srema) ni u kom slučaju nije mogao preći dvesta hiljada.

Ovo govorimo stoga, što se često pojavljuju informacije da je pred Drugi svetski rat na području severne Srbije (bez Baranje) stanovalo oko pola miliona Nemaca, što je daleko od istine. Predsednik nemačkog društva „Donau“ (Dunav) u Srbiji, na primer, izneo je tvrdnju 2001. godine da je u Srbiji pred Drugi svetski rat živelo, ni manje ni više, već 530.000 Nemaca. Toliko Nemaca nikada nije živelo na prostorima cele prve Jugoslavije.

Da Vas podsetimo:  Otvoreno pismo: Gospodine Špan, Srbija krvari – a Nemačka profitira!

Srbija nikada nije uspela da dobije ratnu odštetu od Nemačke, barem ne zvanično. Odnosno, ne postoji dokument kojim bi mogao da dokaže da je između Jugoslavije i Nemačke ikada potpisan sličan sporazum. Vili Brant je, kažu, jednom prilikom, u prisustvu jugoslovenske delegacije, rekao:

Kad biste vi folksdojčerima priznali sve što oni tvrde da su izgubili, ja bih iz svog džepa mogao da nadoknadim razliku do visine odštete koju tražite!“

Ucenjivački kapacitet

Bez obzira što u istorijskom i pravnom smislu Srbija nema nikakvu posebnu obavezu prema folksdojčerima, jer su oni svakako ušli u ranije kalkulacije i (tajne) dogovore između Jugoslavije i Nemačke, nad Srbijom ta „folksdojčerska krivica“ ostaje da visi kao Damoklov mač nad glavom. Zapravo, Evropska unija bi u svakom momentu mogla, da kao uslov ulaska Srbije u tu zajednicu, postavi i pitanje obeštećenja podunavskih Švaba (folksdojčera). I šta bi Srbija mogla u takvom slučaju da preduzme? Pogotovo ako i dalje bude išla „bezalternativnim“ putem ka Evropskoj uniji.

Konačno, ako znamo da u Evropskoj uniji glavnu reč vodi baš Nemačka (drugi tamo uglavnom statiraju), tada pomenuto pitanje „restitucije“ imovine bivših švapskih stanovnika Banata, Bačke i Srema, nikako ne može biti sporedno. Slučaj Apatina i apatinsko-švapske „patnje“ nemačkih industrijalaca i biznismena, odličan je primer kako bogat može da uslovljava siromašnog. U stvari, to je samo jedan od načina kako da zagospodarite i onim prostorima sa kojih ste nekada pobegli glavom bez obzira. Sve što vam tu treba jeste novac. A Nemci imaju novac koji su danas spremni da založe za imanja koja su pre gotovo punih sedamdeset godina ostavili iz čisto „utilitarnih“ motiva – u nameri da spasu živu glavu.

Da Vas podsetimo:  Srpski Černobilj

Lazar Janićijević


 

Prethodni nastavci:

Vojvodina – država u pripremi (53)
Vojvodina – država u pripremi (52)
Vojvodina – država u pripremi (51)
Vojvodina – država u pripremi (50)
Vojvodina – država u pripremi (49)
Vojvodina – država u pripremi (48)
Vojvodina – država u pripremi (47)
Vojvodina – država u pripremi (46)
Vojvodina – država u pripremi (45)
Vojvodina – država u pripremi (44)
Vojvodina – država u pripremi (43)
Vojvodina – država u pripremi (42)
Vojvodina – država u pripremi (41)
Vojvodina – država u pripremi (40)
Vojvodina – država u pripremi (39)
Vojvodina – država u pripremi (38)
Vojvodina – država u pripremi (37)
Vojvodina – država u pripremi (36)
Vojvodina – država u pripremi (35)
Vojvodina – država u pripremi (34)
Vojvodina – država u pripremi (33)
Vojvodina – država u pripremi (32)
Vojvodina – država u pripremi (31)
Vojvodina – država u pripremi (30)
Vojvodina – država u pripremi (29)
Vojvodina – država u pripremi (28)
Vojvodina – država u pripremi (27)
Vojvodina – država u pripremi (26)
Vojvodina – država u pripremi (25)
Vojvodina – država u pripremi (24)
Vojvodina – država u pripremi (23)
Vojvodina – država u pripremi (22)
Vojvodina – država u pripremi (21)
Vojvodina – država u pripremi (20)
Vojvodina – država u pripremi (19)
Vojvodina – država u pripremi (18)
Vojvodina – država u pripremi (17)
Vojvodina – država u pripremi (16)
Vojvodina – država u pripremi (15)
Vojvodina – država u pripremi (14)
Vojvodina – država u pripremi (13)
Vojvodina – država u pripremi (12)
Vojvodina – država u pripremi (11)
Vojvodina – država u pripremi (10)
Vojvodina – država u pripremi (9)
Vojvodina – država u pripremi (8)
Vojvodina – država u pripremi (7)
Vojvodina – država u pripremi (6)
Vojvodina – država u pripremi (5)
Vojvodina – država u pripremi (4)
Vojvodina – država u pripremi (3)
Vojvodina – država u pripremi (2)
Vojvodina – država u pripremi (1)

2 KOMENTARA

  1. Немачка није Југославији (ни у целини, ни њеним наследницама) није платила никакву ратну одштету. Мађарска је платила трећину. Теза о постојању некакве „незваничне“ одштете или тумачење кредита као форми плаћања одштете је ноторна лаж.

  2. Ja sam u „Korenima“ već pisao o nastojanju tzv. Podunavskih Švaba da u mnogim nemačkim publikacijama, referatima na ihovim stancima, pa čak i uz pomoć nekih institucija iz Vojvodine i njihovih predavača na skupovim
    koji su veoma dobro posećeni u Južnoj Nemačkoj, tu nekadašnju manjinu u Kraljevini Jugoslaviji i kasnije posle 1945.g. u komunističkoj Jugoslaviji, prikažu kao ŽRTVE, negde čak kao žrtve navodnog srpskog terora! Zanična Srbija zahteva od svoje diplomatske službe, da se ona uključi u skupove i proslave Podunavskih Švaba. Švabe očekuju, ukoliko Srbija zaista uđe u EU, da se pre toga vrate njihova, često bajkovita navodna imanja u Vojvodini, radionice i fabrike, mlinovi i odgajilišta stoke itd. Na moju primedbu, jer sam često prisustvovao njihovim sastancima, o ogromnoj ratnoj šteti koji su oni kao dobrovoljci Vermahta i SS jedinica počinili Srbima i Srbiji, o desetinama hiljada pobijenih Srba i pripadnika drugh narodnosti, preživeli starci, ali i bezbroj njihovih potomaka, nisu hteli ni da čuju! Iznosili su zvaniči stav njihove organizacije, da je sporazumom Tito-Brand Srbiji sve već isplaćeno! Ako se posmatraju nemačke investicije u Srbiji, vidi se da oko 95 odsto njih ide u Vojvodinu jer očigledno investitori očekuju, da će jednoga dana Vojvodina biti otcepljena od Srbije i biti vraćena -Nemcima! Nemačka politika,a verovatno donacjama i njihova obaveštajna slžba, podržava autonomaše tipa Čanak, Koster, Pajtić i drugi, isto tako kao što rovari na otcepljenju Sandžaka od Srbije a možda već i Pčinske oblasti. Ukoliko nemački privrednici dobiju veći uticaj u Vojvodini, svakako će nastati „vojvođanizacija“ tamošnjih Srba, koji bi se vremenom proglasili „vojvođanskom“ nacijom, i poput nekašnjih Srba u Crnoj Gori, koji su većinski postali nekakvi „Montenegrini“ proglasili odvajanje od Srbije! Današnji vlastodršci u Srbiji svakako znaju planove Nemaca, ali se ili prave ludi, ili su rešili da izdaju Srbe u Vojvodini, li ih zanima samo -pljačka sopstvenog naroda!
    P. Rakočević

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime