Voljena Srbija… (14)
Tužno i sramno, nažalost istinito (4)

Postoje političari i (ne)ljudi kod kojih mnogo toga nije ljudsko već obratno. Sa „visinom“ njihove funkcije raste i njihova arogantnost i nemogućnost da shvate da su oni službenici naroda koji ih plaća da rade za interes svih građana a ne da zadovoljavaju lični ego.
Ponašaju se kao svete krave i volovi u Indiji, zbog kojih sve staje, da bi oni nesmetano išli gde su naumili… Takvi političari na konstruktivnu kritiku i ukazivanje na nešto što je štetno za narod i državu i što bi trebalo promeniti, u nedostatku pameti da to razumeju i prihvate, njihovom arogantnošću otkrivaju svoje lične komplekse i njihovo shvatanje šta je „vlast“. Deo davne prepiske sa jednim od takvih, koje objavljujem u ovom delu feljtona Voljena Srbija, „Tužno i sramno, nažalost istinito“ otkriva da jedna na papiru nepotrebna plava traka, može da otkrije centar mraka…

Ministarstvu Informacija Srbije (tada i Crne Gore) poslao sam 30. septembra 1999. mejl sa naslovom ”Neshvatljiva dešavanja i propusti” sa napomenom da se sa sadržajem napisanog upoznaju ministar Aleksandar Vučić i njegov zameniku Miodrag Popović. Napisao sam:

”Već mesecima ukazujem vam na nekoliko činjenica koje su očigledno štetne i smanjuju mogućnost širenja informacija sa vašeg (i našeg?) sajta. Kao predsednik ”Glasa Srpskog naroda”, organizacije koja je do danas (septembra 1999.) imala preko 60 pojavljivanja u političkim i informativnim emisijama elektronskih medija (Radio i TV) i desetine članaka rasprave objavljenih u vodećim švedskim listovima, reagovao sam i javljao se više puta i telefonom i faksom i mejlom i dobronamerno vas obaveštavao da se informacije vašeg ministarstva sve manje šire. Zar nije cilj informacija masovnost? Mnoga naša udruženja i Srbi pojedinci su prisiljeni da traže informacije preko drugih izvora i sajtova.

Kada sam Vas kritikovao da ste prošlog leta sabotirali širenje informacija o ubijenim Srbima u Klečki i Glođanima, na Kosovu i Metohiji, reagovali ste tako što ste (tada je gospodin Popović bio i glavni urednik satelitskog programa RTS-a) izričito zabranili moja dalja pojavljivanja u emisijama ”Na direktnoj liniji”.

Danas ne možete da mi zabranite da pišem pa ću ukazati na tragičnu istinu vašeg neznanja, nesposobnosti da i dalje gluvi i slepi čujete i druge. Umesto da širite vi u stvari smanjujete protok informacija.

Dakle sadržaj informacija koje se mogu videti na Sajtu ministarstva je dobar. Ali šta to vredi. Način kako to radite (i tvrdoglavo odbijanje da menjate način rada) može se uporediti sa kravom koja da punu kofu mleka, a onda se ritne i prospe svo to skupljeno blago. Kako nemam ni vremena ni živaca da vam opet ponavljam sve vaše propuste, dozvolite da ponovim samo dva najvažnija, dugotrajna, amaterska i štetna propusta.

1. Na levoj strani svake stranice držite praznu, oko pet santimetara široku plavu traku. Na ekranu to izgleda donekle lepo. Kada se ta stranica odštampa, onda je stvar sasvim drugačija: Boja upadljivo dominira celom stranicom i toliko je jaka i ”puna” da odštampana stranica nabubri od vlažnosti jer štampač, pre izbacivanja stranice, ne stigne da je osuši. Svi ostali koji imaju takav sličan izgled malo su ”skromniji” od vas. Pogledajte naprimer NIN gde je takva traka uža i boja je sa malom nijansom samo osenčena, što je prijatno za oko bez obzira da li je stranica ispisana u crno belom ili u boji.
   Mnoga udruženja i pojedinci prestali su sa ispisivanjem i daljem širenju ovih inače korisnih i dobrih informacija, prvenstveno mislim na informacije koje su na engleskom. U švedskoj jedan rezervoar (tuner) za štampač, u boji i crnom, košta između 250 do 560 kruna što je oko 60 do 120 nemačkih maraka. Ljudi nemaju mogućnosti da kupuju po nekoliko tunera mesečno. Sa onom bojom koja se potroši na tu vašu nepotrebnu široku plavu traku može se ispisati između 17 do 20 normalnih stranica??!!! Takođe je nemoguće prilikom štampanja izostaviti grafiku, jer onda se ne ispišu ni priložene slike, koje su veoma važne.
   Dakle vaša nezainteresovanost da skinete ovu traku (ili ostavite samo prazan ram u kome stoje potrebni podaci o ministarstvu) očigledno sve više i više smanjuje širenje informacija o stradanju našeg naroda i svakodnevnom zulumu i nepravdi koja mu se nanosi. Kao državljanin zemlje koju svi napadaju mi bi, isto tako i vi, trebalo da je što upornije branimo, tražim od vas (reakcija je slična i među Srbima u drugim zemljama Evrope) da hitno umanjite ovaj nepotreban trošak pojedincima, skinete ovu i ovoliko široku plavu traku i time omogućite da u što većem obimu šire informacije koje objavljujete na Sajtu ministarstva.
2. U više navrata ukazivao sam vam na neshvatljiv i amaterski propust da često neku vest ilustrujete slikama koje su već viđene. Vi i dalje na vašem sajtu sa istom fotografijom ilustruje nekoliko različitih događaja. Daću vam dva sveža primera:

a) Kada ste pustili vest o pronađenoj masovnoj grobnici u kojoj su žrtve bili srpski civili, ilustrovali ste tekst sa slikom dva Šiptara (za koje ste napisali da su Srbi) koji ”otkopavaju grobnicu”. Neshvatljivo je da vam nije bilo poznato da je ta slika, sa ova dva Šiptara, samo desetak dana ranije pokazana na ekranima skoro svih zapadnih TV stanica i informacijom da su otkopavali masovnu grobnicu u kojoj su žrtve Šiptari. Rezultat: Ne verovati srpskoj propagandi i podsmeh ograničenosti, amaterizmu i glupostima.

b) Prekjuče ste imali dve interesantne vesti na vašem sajtu. Jedna od njih je bila ilustrovana slikom šestomesečne srpske bebe koju su spalili Šiptari. Videvši ovu vest i sliku (pre nego što sam pregledao ostale) uzbuđen i potresen nazvao sam jednog švedskog reportera tražeći da se ovo objavi. Dao sam mu i adresu sajta ministarstva odakle će moći da skinu sliku ugljenisane bebe. Nakon dvadesetak minuta pomenuti reporter me je nazvao i rekao mi da šef redakcije ne može da veruje ministarstvu informacija Srbije. Razlog tome nije bila ova vest i slika tragično preminule srpske nejači. Razlog da švedska javnost nije mogla da vidi ovu surovost i brutalnost šiptarskog orgijanja na Kosovu bila je druga vest i druga slika. Naime vi ste istog dana objavili i vest o bačenoj bombi kojom su ubijena dva civila. Ilustrovali ste je sa slikom mrtve žene na pločniku, obučene u džemper sa dve nijanse plave boje i licem prekrivenim kartonom za jaja. Ispod slike ste napisali tekst: ”Još jedna žrtva albanskih terorista”.

Zar je moguće da ne znate da je ovu sliku ceo vest video i ranije na sajtu Ministarstva spoljnih poslova i u izdatoj Beloj knjizi i da je žena tada opisana kao žrtva Nato bombardovanja Niša?!

Komentari su nepotrebni. Ukoliko niste sposobni da prihvatite dobronamernu kritiku i ispravite ono što koči širenje informacija molim vas kao Srbina da se povučete sa vašeg položaja i da više na ovakav način, kao do sada, ne ”pomažete” srpski narod i državu.

Odgovor napisan od Vučićevog zamenika Miodraga Popovića koji je stigao nedelju dana kasnije objavljujem u celini, bez izmene slova, zapete ili tačke. Posebno je iznenađujuće da iz Ministarstva Srbije pišu ošišanom latinicom:

Ämne: Re: Neshvatljiva desavanja i propusti
Datum: Tue, 05 Oct 1999 12:56:20 +0200
Från: Miodrag Popovic <miodrag@srbija-info.yu>

Postovani g.Janjicu,
pre svega je trebalo pismo da potpišete. Razlog vasse bolesne fiksacije trebalo bi da potrazite na drugom mestu. Pre bilo kakvog razgovora sa mnom, ili sa ministrom objavili ste seriju napada na vladu, ministarstvo, RTS (ja sam najmanje vazan). Da li ste to cinili zbog licne promocije (meni se cini da je tako) ili iz nekih drugih, politickih razloga, tek, ostaje cinjenica da ste pljunuli na ljude i institucije koje su, u okviru svoje sposobnosti pokusali da vam omoguce da artikulisete svoja patriotska osecanja. Kako mislim da je koren konflikta u vasoj zelji da pokazete kako ste jedini i apsolutno najbolji branilac nacionalnog interesa u SSvedskoj odlucio sam da vam prepustim da svoja gledista i optuzbe i dalje iznosite posredstvom Studija B i opozicione stampe.

Kako nisam profesionalac u izucavanju ljudske psihe u dalje, ocigledne probleme koje imate (manija gonjenja, odnosno paranoja, kompleksi vise vrednosti, inklinacija ka shisofreniji i sl.) tu bi se negde zavrsila moja potreba da komuniciram s vama. Sa druge strane, zao mi je sto na to moram da vam skrenem paznju: naucite, zaboga pravopis srpskog jezika, iako znam da je
situacija sa nasim dopisnim skolama veoma teska. Poslednje ali ne i najmanje vazno je da shvatite da niko nema nista protiv vas ali da se ljudi brane kada ih napadate. Druga mogucnost je da vas ignorisu sto cu ja upravo i uciniti.

P.S.

Ministar Vuccic ima (verovatno zbog svoje mladosti) jos nepopustljiviji stav prema vama, kao u ostalom i nas ambasodor u SSvedskoj. Kada se sve sabere u meni ste mogli da imate pouzdanog prijatelja i coveka koji bi vas podrzao uprkos vasim problemima.

Miodrag Popovic

Sačekao sam da prođe isto onoliko dana koliko je ministarstvo čekalo da bi Miodrag Popović napisao njihov (ili njegov?) odgovor na moj mejl, a u kome sam ukazao na neprihvatljive propuste u Ministarstvu informacija.

Zbog dužine prepiske moj odgovor Miodragu Popoviću pročitajte u sledećem nastavku feljtona ”Tužno i sramno, nažalost istinito (5)”

Nastaviće se…

Nikola Janić

Voljena Srbija… (17) Tužno i sramno, nažalost istinito (7)
Voljena Srbija… (16) Tužno i sramno, nažalost istinito (6)
Voljena Srbija… (15) Tužno i sramno, nažalost istinito (5)
Voljena Srbija… (14) Tužno i sramno, nažalost istinito (4)
Voljena Srbija… (13) Tužno i sramno, nažalost istinito (3)
Voljena Srbija… (12) Tužno i sramno, nažalost istinito (2)
Voljena Srbija… (11) Tužno i sramno, nažalost istinito (1)
Voljena Srbija… (10) Da se to desilo Albancima…
Voljena Srbija… (9) Narcisi nisu Kosovski božuri…
Voljena Srbija… (8) Blindirana vozila i tamna stakla?
Voljena Srbija… (7) Engleski na ćirilici…
Voljena Srbija… (6) Ignorisanje Ustava u Narodnoj skupštini
Voljena Srbija… (5) I razum i patriotizam, zajedno!
Voljena Srbija… (4) Rekli su aprila 1998 – a danas!
Voljena Srbija… (3) Kancelarija (ne) za KiM
Voljena Srbija… (2) Udaranje puškama u potiljak
Voljena Srbija… Zagađena mržnjom i lažima