Ovaj tekst je šesti tekst u seriju tekstova Voljena Srbija, razgovora sa Nikolom Janicem.
Na skupštinskom zasedanje 15. maja 2018. čuli smo šta ko poštuje, uvažava ili negira među građanima Srbije. Poslanik Pokreta Dveri, Dragan Vesović, reagovao je na konstantno korišćenje imena Sandžak (umesto Raška oblast) među poslanicima bošnjačke nacionalnosti:
”Malopre je kolega Enis i sada cenjeni kolega Zukorlić spomenuo Sandžak. U Ustavu Republike Srbije to je Raška oblast. Ja se inače pridružujem čestitkama koje je uvaženi kolega Zukorlić, pripadnicima muslimanske vere u Republici Srbiji uputio povodom početka meseca ramazana, želim da ga provedu u miru, veselju i da ih Bog okrepi, ali to može da bude u Raškoj oblasti i u Srbiji. Sandžak po Ustavu Republike Srbije ne postoji. Kao što postoji bošnjački jezik na koga se kolege pozivaju, ovo ne postoji. Molio bih vas da vodite računa o dostojanstvu ovog doma. Hvala”, zaključio je poslanik Vesović.
Dragan Vesović/ Foto: printskrin Youtube
Muamera Zukorlića, predstavnika Bošnjačke demokratske zajednice, ne interesuje šta piše u Ustavu Republike Srbije, a još manje ga zanima da se područje o kome govore naziva Raška oblast, a ne Sandžak. Tu napisanu i utvrđenu činjenicu Muamer ignoriše u potpunosti i pokušava da sa slova Ustava, skrene pažnju na navodno kršenje Poslovnika „u pogledu nepoštovanja ustavnih odredbi čime se direktno atakuje na pripadnika drugačije nacionalne ili verske zajednice, u ovom slučaju nacionalne zajednice, sugerišući ili insistirajući na oduzimanju prava da se govori svojim jezikom, da se koriste pojmovi i reči iz svog maternjeg jezika“.
Izuzetno je simptomatično da doktor Zukorlić smatra, da su reči poslanika Dragana Vesovića o potrebi poštovanja Ustava, sugerisanje i insinuiranje na „oduzimanju prava da se govori svojim jezikom, da se koriste pojmovi i reči iz svog maternjeg jezika“.
Oni koji prate prenose skupštinskih zasedanja svedoci su mnogih i neosnovanih, „tumačenja“ Ustava Srbije, od strane nekoliko poslanika bošnjačkih stranaka, u kojima ima i pripadnika drugih naroda. Poslanik Vesović je naglasio da bošnjački jezik postoji, ali da u Ustavu postoji i Raška oblast, ali ne postoji Sandžak. Muarem Zukorlić možda nije čuo šta je njegov kolega iz Dveri rekao, pa nastavlja da govori i ono što je nedolično bilo kom korektnom čoveku, a posebno da kao poslanik daje „objašnjenje“, pričajući bajke i mešajući žabe i babe:
Muamer Zukorlić/ Foto: printskrin Youtube
„Svakako da nije teško primetiti da kolege iz stranke od koje smo čuli ove primedbe i sami ne poštuju ovaj princip. Malopre smo čuli jedan turcizam, javašluk, dakle, od javaš, što znači sporo, svakako da nije to jedini pojam koji oni koriste i zato bih ja od njih tražio, ukoliko hoće da počiste Sandžak kao pojam, onda neka krenu od Karađorđa, pa neka Karađorđe ne bude Kara, neka bude Crni Đorđe, pa Karaburma nek ne bude Karaburma nego crna burma, pa Dorćol nek ne bude Dorćol, nego četiri puta, pa Kalemegdan nek ne bude Kalemegdan, nego tvrđava, odnosno prostor tvrđave itd, mogli bi da nabrajamo jako dugo. Ne radi se o principu i ambiciji da se počisti jezik od reči koje imaju poreklo iz neke druge kulture, već se jasno radi izvesnim virusima netrpeljivosti, ne bih da kažem šovinizma, ali i na to zaudara, pa bih zamolio kolege iz Dveri da se ustegnu od takvih stavova. Hvala”.
Dakle od gospodina Zukorlića nema ni jedne izgovorene reči o tome da će se on, Muamer, ali i ostali poslanici, Bošnjaci, ubuduće „ustezati“ od ignorisanja Ustava Srbije, bar kada govore u Skupštini Srbije. Ovakva drskost i zamena teza (o jeziku kojim narod govori, umesto o napisanom u Ustavu Srbije i Raškoj oblasti) primoralo je, verovatno, poslanika Dveri, Boška Obradovića, da i on progovori o „narodu“, o jeziku i o Ustavu:
”Kolega Muamer Zukorlić mora da razume, da koliko god on ima pravo da jednu administrativnu jedinicu unutar države Srbije zove kako njemu padne na pamet, po turskom vojnom administrativnom terminu Sandžak, okupatorskom, tako i mi imamo pravo da podsetimo javnost i vas da tako nešto ne postoji, da smo se mi oslobodili turskog ropstva, da tamo postoji Raški upravni okrug unutar administrativne podele države Srbije i nikakav Sandžak”.
Ovim rečima iznesene su činjenice, bez nekih insinuacija, a u odgovoru poslaniku Zukorliću, Boško Obradović nastavlja:
Boško Obradović/Foto: printskrin Youtube/N1
”Dakle, ništa ovde nije sporno, mi smo ovde kolege iz skupštinskih klupa, normalno komuniciramo, poštujemo različite vere i nacije, sporimo se oko toga postoji li bosanski ili bošnjački jezik itd, ali ono što nesumnjivo mi imamo obavezu, jeste da poštujemo teritorijalnu celovitost i administrativnu podelu unutar Republike Srbije. Nikakvih sandžaka ovde više nema, niti će ih ikada biti. Ovo je država Srbija i u tom smislu mi imamo veoma negativno sećanje na period turskog ropstva ovoga naroda, koje je trajalo više stotina godina. Ja bih zamolio gospodina Zukorlića, koga poštujem i cenim, da kada govori o ovoj izuzetnoj materiji ne izaziva veoma loša sećanja srpskog naroda na period kada smo robovali pod Turcima, kada su nam deca odvajana od majki i odvođena u janjičare, kada smo nabijani na kočeve, kada smo na svaki drugi način proživeli nešto što nije trebalo da se desi. Dakle, u tom smislu, nas Sandžak na to asocira, na tursku vojnu upravu i mi se zbog toga bunimo protiv tog termina”.
Izgledalo je da je Obradović rekao ono što je odavno trebalo reći u Skupštini. Nekoliko minuta kasnije, za reč se javlja poslanik Socijaldemokratske partije Srbije, Muarem Bačevac. Početak njegovog izlaganja daje utisak da on pokušava da vrati diskusiju na temu rasprave, kada kaže:
”Puno toga se radi u Srbiji, razvija se Koridor 10, planirani Koridor 11 će proći preko Sandžaka i proći će preko Peštera. To je velika stvar i za Srbe i za Bošnjake koji žive u tom kraju i najbitnije je da ćemo se uvezati sa centralnom Srbijom i pokušati da zajedno prezentujemo naše proizvode svim stranim tržištima. To je cilj i to je politika ove Vlade. Jako raduju memorandumi koje ste potpisali sa turskom firmom. Jeste stanje puteva loše u Sandžaku…”.
Njegovo nazivanje Raške oblasti Sandžakom, posle direktnog pozivanja na poštovanje Ustava Srbije, moglo bi se tumačiti kao lapsus iz navike, ali slika i reč otkrivaju nešto drugo.
Muarem Bačevac se, izgovarajući reč Sandžak, okrenuo ka poslanicima Dveri i pokretom i pojačanom intonacijom naglasio reč Sandžak, a tokom celog izlaganja nije izgovorio Raška oblast.
Ko snosi krivicu za ovakvo ponižavanje i ignorisanje Ustava Srbije u Skupštini Srbije? Ko atakuje na građane Srbije, jer nisu samo Bošnjaci u njoj pripadnici drugih nacionalnih ili verskih zajednica? Ko oduzima prava Bošnjacima da govore svojim jezikom i da koriste pojmove i reči iz svog maternjeg jezika? Niko. Ali trebalo bi se upitati, da li na bošnjačkom, maternjem jeziku gospodina Zukorlića (ako mu maternji možda nije turski), postoje reči koje objašnjavaju šta znači Ustav neke države, pa i Republike Srbije?
Svi znaju odgovor da u Srbiji niko ne oduzima Bošnjacima pravo da govore svojim jezikom.
Ali je vreme da dobijemo odgovor na pitanja:
Ko dozvoljava nekolicini Bošnjaka, poslanika u Skupštini Srbije, da na zasedanjima Skupštine i nepoštovanjem Ustava Republike Srbije godinama provociraju i vređaju sve građane, koji su druge vere? Oni koji žive u Raškoj oblasti, ili u Sandžaku kako Rašku oblast nazivaju Bošnjaci u svakodnevnom govoru, nemaju obavezu da znaju svaku reč napisanu u Ustavu Republike i Uredbi o upravnim okruzima. Ali tu obavezu imaju i Zukorlić i njegove bošnjačke kolege poslanici.
Možda oni rade to sa zadovoljstvom a možda i što ih predsedavajući aktuelnog zasedanja, na kome su zaboravili „slovo Ustava“ nikada nisu opomenuli, podsetili i ukazali na obavezu poslanika da, barem tokom rada Skupštine Srbije, uvažavaju državu u kojoj žive, te da poštuju njen Ustav i zakone.
Nikola Janić
____________
https://www.koreni.rs/voljena-srbija-5-i-razum-i-patriotizam-zajedno-2/
