U vreme kada je jedna partija vedrila i oblačila pa tako pod kontrolom držala i promene klimatskih prilika, kada je sudstvo bilo jednosmerno, niko se nikada i nizašta nije žalio jer i nije imao kome osim upravi vodovoda. Vreme je uvek bilo sunčano i vedro, plate redovne, školovanje, lečenje i godišnji odmori besplatni. Meteoropatija je bila nepoznata pojava. Bilo je, doduše, probadanja sa strane i pritisaka odozgo, ali to se objašnjavalo kao normalna poslovna pratnja industrijalizacije i elektrifikacije zemlje.
Za to vreme se kaže da je zlatno doba Titove ere.
Danas je, hvala Bogu, situacija dijametralno suprotna, antiprotivna, da se izrazimo rečnikom analitičara dnevnopolitičkih zbivanja. Svi se na sve žale, sloboda je i demokratija, a i razlozi za žalbe nisu zanemarljivi. Ima ih za svaku dušu i svaku političku opredeljenost.
Tako se Nezavisno udruženje novinara Srbije žali na dodeljenu poslovnu pratnju svojih članova i podnosi krivičnu prijavu protiv ministra unutrašnjih poslova zbog nedozvoljenog praćenja koleginice novinarke koja je odbila da klekne pred ministrom Odbrane.
Dva ministarstva sile protiv jedne novinarke, a snage izjednačene, kažu Nezavisni.
Ministar sa gnušanjem odbacuje takve insinuacije i žali se Centru za dekontaminaciju zbog pritiska koji se vrši na njega lično i na ukupno ministarstvo. To, po rečima ministra, ovu instituciju ometa u obavljanju po zakonu utvrđenih poslova za dobrobit nacije i države. Odbija optužbe o praćenju novinarske individue u ženskom izdanju, osim što su, priznaje, pojedinci po službenoj dužnosti, pratili šta novinarka piše.
Zaštitnik građana, i sam nezavisan, osim kad je u pitanju viski i strane ambasade, kao neutralan arbitar staje na stranu Nezavisnog Udruženja po slobodnom opredeljenju. Hvata ministra u laži konstatujući kako je nemoguće pratiti tekstove inkriminisane novinarke jer ona još od vremena Miloševića uopšte ne piše, a i kad je pisala, niko je nije pročitao.
Ministar Unutrašnjih poslova se našao u nebranom grožđu, a ministar Odbrane u helikopteru koji pada.
Na konferenciji za štampu, koja je usledila povodom ovih nemilih događaja, Nezavisni su izrazili žaljenje i duboku razočaranost što se u helikopteru nije našla ukupna vlada.
Vlada je na javnoj sednici iza zatvorenih vrata razmotrila novonastalu situaciju i, tim povodom, izdala saopštenje u kome se kaže da je bolje imati vrapca u Informeru nego Nezavisne u panici.
Napredna međunarodna zajednica, pošto je na osnovu svedočenja Latinke Perović, utvrdila srpsku krivicu za Prvi svetski, Drugi svetski i sve belosvetske ratove, oglasila se žalbom na srpsku nevinost za aktuelnu migrantsku krizu. Migranti su, kako tvrde stručnjaci međunarodnog renomea, samo prolazeći kroz Srbiju, proizveli efekte po kojima je migrena nacionalna bolest svih Srba bez obzira na boju kože, nacionalnu pripadnost i versko opredeljenje. U žalbi se kao dokaz za tvrdnju o poremećenoj svesti Srba navodi podatak da se Srbi na sve i na svakog žale osim na kvantitet sopstvene pameti sa kojom su svi bez izuzetka apsolutno zadovoljni. Srbi očekuju, nastavljaju analitičari svetskog glasa, da će, kada Srbija uđe u Evropu, svi Srbi biti u nevladinim organizacijama i nezavisnim udruženjima. Svi će biti zaposleni a lečenje, školovanje i godišnji odmori će biti besplatni.
Zato Evropa danas, kao Tito juče, nemaju alternativu.
Ako su migranti ostavili ovoliku pometnju samo prolazeći kroz Srbiju, pitanje koje se opravdano postavlja jeste šta li mogu očekivati Nemačka i Švedska – kao krajnje odredište pohoda bliskoistočnih migranata?
Neki, svakako nedobronamerni, smatraju da je moguća novogodišnja noć u Kelnu koja bi trajala najmanje trista šezdeset pet dana godišnje.
Drugi, opet, misle kako je ovo samo uzvratna poseta polumeseca nekadašnjem izletu evropskih krstaša sa, najverovatnije, istovetnim epilogom.
Angela Merkel, u svakom slučaju, migrante dočekuje otvorenih vrata. Da bi, kad zagusti, mogla lakše da pobegne.
Ostaje još samo da se reši problem deda Milisava iz mahale Kukulinci u selu Guzevje koji ima puno pravo da uputi žalbu zbog toga što je za dva sata, koliko su trajali nevreme i snežna mećava u njegovom selu, ostao i bez kafe i bez šećera. Nije se zadovoljio objašnjenjem gradonačelnika Beograda koji se pravdao kako su u selo Guzevje upućena tri buldožera – jedan sa sto grama kafe i drugi sa pola kilograma šećera u kockama jer je nezavisna štampa na vreme upozoravala da deda Milisav voli, prosto obožava, da sitan šećer u kockama svečeri tuca u svom drvenom avančetu.
Treći buldožer je krenuo za svaki slučaj.
Gradonačelnika ništa nije moglo da opravda, pre svega zbog činjenice da su kamermani, fotoreporteri i dopisnici domaćih i stranih medija stigli na lice mesta pre buldožera, a deda Milisav nije imao sa čime da ih posluži i tako opravda tradicionalno gostoprimstvo srpskog domaćina.
Na kraju su se i gradonačelnik i deda Milisav i mediji složili da se nesporazumi ovakve prirode najlakše rešavaju uz nesebičnu i prijateljsku pomoć vremenskih prilika koje predstavljaju višu silu na koju smo se odavno privikli.
E, gde su ona zlatna vremena kada se znalo ko vedri i oblači.
Onima koji se žale na poduhvat Beograd na vodi i koji, kada god se pomene ovaj projekat, ne uspevaju da sakriju svoje kiselo lice, vlasti obećavaju da će, njima za volju, izgraditi i Beograd na kiseloj vodi.
Dragoslav Pakić
Stanje stvari
