Vrana

1
221
Foto: printscreen

Put obaveze ili put opstanka, doveo me je do gvozdenih rešetki, iza kojih se nadimao memljivi, sivi hodnik. Odmah do gvozdenih rešetki nalazila su se drvena vrata. Do njih interfon i pločica registrovane ,,vrane,, vlasti.

Zakoračila sam u lukavu tišinu. Svoje korake nisam čula. Približila sam se vratima i polako pogledom prelazila po slovima naziva vlastodršca ili u praksi pružaoca usluga za radno mesto zbog kog sam ponizila sebe i ušla u memljivi hodnik. Iza zatvorenih vrata se ništa nije čulo, ni gaktanje ,,vrane,, ni zvuci predmeta ili uporno zvonjenje telefona. U nozdrve mi je ušao miris bolesne vlasti.

Prstom sam pritisnula dugme na interfonu. Kao da je ,,vrana,, osetila da sam tu, vrata su se odmah otvorila. Ispred mene je stajala mlada žena forsiranog osmeha i na oprez dresirane ličnosti.

Zakoračila sam u lavirint obmane i zakonske zloupotrebe. Znala sam da sam se svesno, primorano, našla u prostorijama zla. Našla sam se u času u kom nisam imala saosećanje za sebe, ni gnev prema manipulatoru nad opstankom i nemoćnim bićima.

Prvobitna emocija bila je u meni pasivna. Gušila me je neka nelagodnost koja je dopirala iz nepoznatog. Pogled kao da je prešao preko žileta kada se susreo sa telesima koja su sedela za dugačkim stolom gusto ukrašenom raznim kulinarskim djakonijama. Prizor je bio kao u ofucanom restoranu, zabačenom kraju gde se zaustave kamiondzije bez moralnog puta. 

,,Ko li je pisao moju životnu priču?,, pitala sam umorno biće u sebi.

,,Da li je ovo uzor poslodavca pred kojim treba da dam svoje radno postojanje?,, besna na sebe jer bes ka njima odavno gubi sve bitke.

Kao zvuci nanizanih konzervi na kanap, vezan za branik automobila koji im ,,melodiju,, daje povećavajući svoju brzinu, zazvečali su glasovi žena za stolom, iz punih usta djakonija kojima su hranile teret svojih radnih sati.

,,Dobrodošla u poslovno licemerstvo,, pozdravila sam samu sebe ali ne i njih.

U susret mi je krenula (nekad) direktorka a sada penzionisani manipulator humanog rada. Raširila je ruke i poput vrane se prebacivala sa noge na nogu, svesna da je zlo u njoj, i poput andjela prišla da me zagrli svojim krilima.

Povukla sam se korak u nazat i rekla ,,Oprostite, da se sačuvamo prisnosti jer virusi vladaju,,.

Nije me zaledio bes u njenim očima, već ružnoća na njenom licu. Ona koja ne pripada crtama lica već karakteru ispod lica. Tu ružnoću nisam primetila dok je bila aktivan direktor. Istinska emocija njenog dugogocišnjeg rada, ogledala se na njenom licu, isto tako i koliko je (ne)verno iskazivala emociju ka humanom radu na čijem čelu je bila dugogodišnji direktor.

Stajale smo jedna naspram druge. Ona se zvala uspeh današnjeg doba. Moje ime je bilo poraz. Otvorenog pogleda prvi put sam morala da vidim istinu, bez  lične obmane, bez verovanja u pobedu dobra nad zlom. Poraz u meni nije produkt moje slabe ličnosti, već izvor sveobuhvatnog poremećaja i bezražloznosti zbivanja kroz koja koračamo od promena u ime naroda.

Pruzila sam ruku da uzmem papire od ,,zakonske,, vrednosti za moje radno dostojanstvo. Potpisala sam Ugovor o delu, sa pasivnim radnim stažom. Bez prava na godišnji odmor i dane bolovanja jer u meni, na žalost, teče krvno biće sklono bolesti tela a ne samo suzama duše.

Gorštački duh u meni gurao je retoričke talase pobune. Reči su mi došle do grla i tu se spustile preko taloga drugih neizgovorenih reči, formirajući kamenu sigu ćutnje.

Državni i gradski Zakon o radu, Zakon o ljudskim pravima, Zakon o socijalnoj i vaspitnoj zaštiti onih zbog kojih sam se našla ispred uspeha kao poraz, dao joj je sva bezakonita prava. Vrana vrani oči ne vadi.

Izašla sam iz odaja gde se dobro jelo, gde se potpisivao Ugovor bez zakonske vrednosti, izašla sam iz hodnika lukave vlasti.

Krenula sam Bulevarom ka svom obezvredjenom radnom mestu i još jednom se pitala ,,Ko je pisao moju knjigu života?,,

Marija Grubjašić

1 KOMENTAR

  1. Svako pise svoju ,,knjigu zivota,,. Za ZIVOT je potrebno dvoje, tada mozes da jedes hleb, mast i luk, ali ….imas svoj zivot, koji treba da negujes i cuvas (od vrana i ,, mnogo srecnih ljudi,,)..

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime