Vređanje i ponižavanje srpskih heroja iz Velikog rata

7
2048

Teško da danas postoji ijedan Srbin na planeti, koji ne oseća mučninu nakon užasnog poniženja u Parizu povodom obeležavanja stogodišnjice završetka Velikog rata. Naime, Francuzi su napravili takav protokol, kojim su sasvim jasno pokazali prezir prema Srbiji, jer su njenog predsednika posadili na onu stranu koja stoji nasuprot zemljama koje su oni smatrali značajnim faktorom u Prvom svetkom ratu. U srpskim medijima se proturila nekakva priča o tome da su Francuzi određivali mesta na dvema tribinama predsednicima i predstavnicima sedamdesetak zemalja po abecednom redu. Naravno, jasno je odmah da je to neistina, jer bi se u takvom slučaju na onoj strani gde je bio Vučić našle i Sjedinjene države (USA), Velika Britanija (UK) i neke druge zemlje.

Ovakav primer, gde domaći mediji sasvim nerazumno brane nešto što se ne može nikako odbraniti, jasno govori koliko je sloboda govora ugrožena u Srbiji. Zapravo, posle ovakvog infantilnog izveštavanja iz Pariza onih medija za koje se sumnja da su pod direktnom kontrolom Aleksandra Vučića (a to su gotovo sve televizije s nacionalnom frekvencijom i sve veće novinske kuće), i nevernim Tomama moralo bi da bude jasno da se Srbija spustila u najgušću moguću medijsku tminu. Ovako nešto događa se samo u najcrnjim diktatorskim režimima. Ako su mediji prinuđeni da se prilagođavaju velikom vođi, tada Srbiju ništa dobro u budućnosti ne može očekivati.

Pored USA i UK koje su se našle na onoj strani gde se smestio „poštovan svet“, primetićemo, na primer, da se Cipras (grčki premijer) našao na istoj (onoj drugoj, manje važnoj strani) s predsednikom Srbije. Sam Vučić pokušao je da se „izvadi“ iz krajnje mučne situacije, nesigurno pominjući nekakav navodni „abacedni red“:

Za Hrvatsku sam mogao da razumem – ako je po abecednom redu.“, reagovao je Vučić na ukazivanje da se Kolinda, hrvatska predsednica našla u prvom redu – i to među onim „počasnim“ gostima. Nešto kasnije, u istom obraćanju medijima, predsednik Srbije je potvrdio da je pored njega bio i predstavnik Letonije, pa time svaka priča o abecednom redu postaje besmislena. Na kraju, u stilu romana Agate Kristi, on izražava sumnju da se tu dogodilo nešto o čemu ne može javno da govori. A šta bi to moglo biti važnije od činjenice da je Srbija bukvalno bačena u blato i da su se Francuzi nedostojno poneli prema srpskim žrtvama, kojih je procentualno bilo najviše u Prvom svetskom ratu. Određivanjem pozicije srpskog predsednika pred Trijumfalnom kapijom, koja je bila namenjena onima čija uloga u Velikom ratu nije bila od posebnog značaja, gde je i u takvom društvu gurnut u drugi red (iza, na primer, Bakira Izetbegovića, koji je bio u prvom redu), Srbima je poslata jasna poruka da zapadni svet (posebno EU) time želi da poništi istorijsku istinu i marginalizuje srpsku ulogu pobednika u Prvom svetskom ratu.

Nije potrebno posebno naglašavati zašto je kvazidržava Kosovo dobila mesto na takvom skupu. Jednostavno, ta natovska paradržava odražava u ovom času autoritet zapadnih sila i njihovu moć. To je i poruka svetu, da oni mogu da rade šta hoće, te da se drugi pripaze. Oni mogu da menjaju istorijsku istinu i da je „šminkaju“ onako kako im se svidi. Hašima Tačija, kriminalca i ratnog zločinca, postavili su tik iza leđa Putinu. Nećemo ovde ulaziti u razloge zbog kojih ni Putin ni ruska diplomatija na ovakvo poniženje, ne samo Srbije, nego i Rusije, do sada nije reagovala. Odnosno, još da samo dodamo, pošto organizatori Rusiju nikako nisu mogli pomeriti sa centralnog mesta, tada je jedini način da je ponize, bilo to da im „podmetnu“ Tačija, s kojim se Putin čak i rukovao.

Ja Srbiju neću da isključujem iz sveta zbog njihovih grešaka. Bila mi je knedla u grlu, bilo mi je teže nego vama, ali ja moram dostojanstveno da predstavljam Srbiju„, pokušavao je predsednik Srbije da se nekako opravda. Ali, on kao da nije svestan da je takvim činom čitav period slavne srpske istorije „isključio iz sveta“, a srpske junake s Cera, Kolubare, Kajmakčalana bukvalno je još jednom ubio. Teško je zamisliti državu na svetu koja bi se s tolikim nepoštovanjem odnosila prema svojim precima, poginulim ratnicima, kao što je to ovog puta uradila Srbija. Srpska diplomatija, kao i sam predsednik, dobro su znali da će se lažna država Kosovo naći među onima koji proslavljaju „Dan primirja“ u Velikom ratu. Učešće na skupu na kome se unapred zna da će država biti ponižena, jednostavno je neoprostivo i, suštinski, to bi se svugde u civilizovanom svetu tretiralo kao čin veleizdaje.

Dakle, ono što su najviši državni predstavnici ovog puta uradili, najpre je nepoštovanje (grubo gaženje) Ustava Srbije, jer je Kosovo i Metohija pokrajina u sastavu Republike Srbije. Ona je to ne samo po Ustavu, nego i po međunarodnom pravu. O kakvom se karambolu u glavi srpskog predsednika radi, možda najbolje ilustruju njegove reči nakon završetka pariskog „primirujućeg“ performansa:

Možete da mislite kako mi je bilo. Čini mi se da sam sve vreme gledao u zemlju i u ekran, ne verujući šta vidim ispred sebe i znajući kolike je žrtve podneo srpski narod u Prvom svetskom ratu. Tako sam u trenutku morao da donesem odluku da li da uradim nešto… da li da ostanem na mestu da bi se rukovao sa Trampom, Putinom… da bi ih podsetio na Srbiju, da bi govorio o Srbiji ili da odmah izađem i da se sklonim odatle. Mislim da sam ispravnu odluku doneo da ne pravim nikakve skandale„, požalio se Vučić, onako dugačak i presamićen.  Eto, njemu je teže nego narodu Srbije. Teže mu je nego srpskoj vojsci kada je tokom Velikog rata bila prinuđena da se povuče iz svoje zemlje. Ne može da opiše koliko ga je bilo sramota što bruka svoju državu! Što ponižava srpske slavne pretke. I, eto, malo je nedostajalo da se on pokupi i ode. Ali, kako da ode, a da se ne rukuje s Trampom i Putinom? Potrebna mu je takva slika, valjda, u ličnoj arhivi, porodičnom albumu. Hej, kakav istorijski uspeh: Vučić se rukuje s najmoćnijim državnicima sveta, na stogodišnjicu završetka Velikog rata. Kolosalno! Da bi takvu egoističnu odluku nekako maskirao (iako ju je prethodno sasvim ogolio) srpski predsednik dodaje, da je sve to uradio „da bi ih (moćnike) podsetio na Srbiju“, kao da je bilo ko na takvo slavlje došao samo zato da bi podsetio svet da njegova država postoji?

I što je najgore, ni takav zadatak, zbog kojeg, eto, kako tvrdi, nije odlučio da napusti skup na kojem se brutalno i surovo vređa i ponižava njegova zemlja, Vučić nije uspeo da ispuni. Nije se rukovao ni sa Trampom ni sa Putinom. Užas! Nema slike za album! Ako se već nije slikao, tada će izmisliti priču o tome kako mu je Tramp rekao da su „Srbi veliki narod“ Da bi to zvučalo uverljivije, dodao je kako mu je Tramp to saopštio pred 25 ljudi (svedoka). Ko ne veruje neka nađe one koji su to čuli, pa neka ih pita da li je to istina.  

I na kraju, predsednik završava „optimistično“. Kaže, ovog puta koristeći množinu, da su „imali važne i dobre razgovore, obavili dobar posao za našu zemlju!“ Na koga je mislio tu, kada je uspeo da u jednoj rečenici ne stavi sebe u prvi plan? Na Marka Đurića, direktora Kancelarije za KiM(!) i Suzanu Vasiljević, Vučićevu savetnica za medije, sa kojima je posetio Muzej piva tog dana u Parizu. Čudo da nije pozvao tamo i Tačija? Može se, ima se, pije se… rasprodaje se Srbija!

D. Gosteljski

7 KOMENTARA

  1. Srbija je najveci pobednik prvog svetskog rata, u svakom smislu“.
    Србија је највећи ГУБИТНИК Првог светског рата, јер је после сјајне војничке победе престала да постоји, пошто је уступила своју државност, и своје биће онима који то нису заслуживали, створивши Југославију.

  2. Pa to je jedino velika sramota Francuske I njihovog dandy bankster predsednika koji je odobrio rad ovog odbora za proslavu. Dakle osnovna istorijska cinjenica da je Prvi Svetski Rat otpoceo ultimatumom nemackog faktora prema Srbiji je negirana ali drugacije se I ne moze ocekivati od Cetvrtog Rajha I babe Merkel koja je strasilo.

  3. Француски амбасадор се извинио???

    Ова позоришна и лакрдијска свечаност није била у Амбасади Француске у
    Београду, па да се извињава амбасадор, то је било у престоном граду
    Француске, и ред је био – људски, дипломатски и по пртоколу – да се за то
    извини сам ПРЕДСЕДНИК ФРАНЦУСКЕ МАКРОН.
    Да ли се и ово може узети као “дипломатски“ или “протоколарни“ пропуст,
    или као понижење једнога од Свазника у Првом светском рату?
    Место представаника Србије, као Савезника у Првом светском рату, требало
    је да буде центрлано, као што су у порбеном поретку /распореду/ борбених
    јединица првог ешелона на Солунском фронту, СРБСКЕ АРМИЈЕ БИЛЕ – У
    ЦЕНТРУ, ФРАНЦУСКЕ – по дубини и лево , а ЕНГЛЕЗИ – десно !

    “Шта би на представу у Паризу рекао наш Геџа, Гегула ратник, који је
    прошао Цер, Колубару,Албанију, Крф, Кајмакчалан“ …

    А, шта би могао да каже?
    Присетимо се речи “гвозденог“ генерала, команданта Гозденог пука и
    одбране Београда 1915., када је на позив аустро-уграског представника,
    да се преда, преда Београд непријатељу, одговорио:
    МАРШ У ПИ*ДУ МАТЕРИНУ!, уз музичку пратњу:

    https://www.youtube.com/watch?v=I9rKA8uKB8g

    DRAGAN PANTELIC:
    “Драги моји, погледајте слику пажљиво и видећете сасушене, очвргављене
    СРПСКЕ СЕЉАКЕ како бране своју отаџбину !!!! Већина је изгинула и
    обогаљена !!! Већина нас, данашњих Срба нисмо потомци тих СРБА већ
    џабалебароша, ратних профитера, цинкароша, ситних душа !!! Зато смо се
    и смањили, згрчили, скупили и чекамо туђу милостињу !!!! Ако има у нама
    једно С од СРБИНА сад треба устати против издајица душе, тела и
    отаџбине и поново постати СРБИ !!! БУДИМО ЉУДИ ИЛИ БОЉЕ ДА
    МАС НЕМА, што рече наш драги патријарх Павле !!!“

    Драган Славнић

  4. Nas narod treba da srusi spomenik na Kalemegdanu pod pogresnim imenom „Zahvalnost Francuskoj“ i na tom mestu da se podigne spomenik „Zahvalnost Rusiji“! Francuska nama Srbima nikad nije bila prijateljska drzava. U ovom zadnjem ratu su i francuski avioni krvnicki bombardovali nasu zemlju i nas stradalni i napaceni narod. Priznali su Kosovo, sta traze njihovi vojnici na Kosovu? Sa uperenim puskama na nas narod a stite siptariju! Treba govna da bacimo na taj lazni spomenik! Svuda po Svetu se ruse spomenici takodje i u Americi!

  5. Zašto se zaboravlja današnja Srbija.Zar rijaliti da predstavlja Srbiju,ne nikako.Oni predstavljaju današnju Srbiju,koja je oličenje svega do sada što se svaki dan događa.Od kada je Srbija 1941okupirana od nacista,pa od 1944,od komunista,Srbiju ne predstavljaju Srbi,već komunisti.Kada se pogleda geneza njihove vlasti od 1944,do danas,lako se može videti,da oni ne predstavljaju Srbiju pobednicu,već sebe kao okupatore Srbije.Nije li ovaj,kao šešeljevac a u vladi miloševića,se toliko upinjao da dokaže mržnju prema toj EU,da bi nakon toga postao naj veći zagovornik EU.Pa ko je ovde lud,a ko glup,da to shvati.

  6. Pa lepo vam naziv kaze, slavio se dan primirja, a ne dan pobede. Srbija je najveci pobednik prvog svetskog rata, u svakom smislu. Dela tih ljudi zasluzuju najvece postovanje. Ovde se vidi arogancija i licemerje evrope, u koju tako vatreno hrlimo. Ocigledno dolaze vremena, kada ce jos jednom zapadnjaci morati da dobiju po tamburi.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime