Vreme srpske (ne)ozbiljnosti

1
817

gajNa portalu „Koreni“ pre nekoliko dana objavljen je tekst Dragoljuba Zbiljića, pod naslovom „Uskoro sto godina nametanja hrvatskog pisma“. Mada u potpunosti podržavam ona Zbiljićeva razmišljanja, koja idu ka tome da se moraju poštovati Ustav i zakonske odredbe (što je samo po sebi razumljivo, jer je ćirilica u Srbiji službeno pismo), ipak mislim da Dragoljub Zbiljić u nekim svojim zaključcima polazi sa jednog klimavog i naučno neodrživog stanovišta.

Najpre, u samom naslovu Zbiljićevog teksta nalazi se ozbiljna greška. Naime. on govori o nametanju nekakvog „hrvatskog pisma“ Srbima, mada, istorijski gledano, takvo pismo (hrvatsko) ne postoji, niti je ikada postojalo. U vreme kada je latiničko pismo kodifikovano uopšte nije postojao hrvatski jezik štokavskog narečja. Poznato je da je Gaj 1830. godine objavio svoju „gajicu“ u knjižici „Kratka osnova Horvatsko-Slavonskoga pravopisanja“. Iz takvog Gajeva dela jasno se vidi da on pod hrvatskim tu nije podrazumevao štokavski govor. Dokaz za to je i njegov zaključak da je slovo „ć“ nepotrebno (suvišno), jer ga Hrvati ne koriste. Zapravo, pod Hrvatima Gaj podrazumeva u tom trenutku samo one Slovene na malom prostoru, od Zagreba do današnje slovenačke granice, koji su govorili kajkavskim dijalektom. Odnosno, ti njegovi Hrvati govorili su jednom varijantom slovenačkog jezika. A moderni Slovenci, kako znamo, nemaju glas ć.

balticDrugo, Gaj je sam priznao da nije dobro poznavao srpski jezik dok ga tom jeziku nije poučio Mojsije Baltić, Srbin iz Srpske Krajine (Glina).

On (Baltić) meni otkri nutarnju vriјednost čistoga našega narodnog јezika, koјi јe јedini dostoјan općega imena ilirskoga. Trudom njegovim јa kao rođeni Zagorac naučih poznavati azbuku (ćirilicu) i valjanim izgovorom izgovarati čist јezik. S njim prvom čitah narodne pјesme srpske po Vuku izdane i dokučih i osјetih neprocјenjivost njihovu“ – pisao je Gaj.

Treće, latiničko pismo za srpsko-hrvatsko-slovenačko područje nije uspstavljeno onako kako je Gaj prvobitno predlagao, pa uopšte nije jasno zašto se ono danas zove „Gajevo pismo“. Zapravo, kodifikovanju latiničkog pisma za štokavsko govorno područje više je doprineo Đura Daničić sa onim jednim slovom „đ“, nego Gaj sa pozajmljivanjem čeških i poljskih grafema.

pravopis1

Gajev “Pravopisz” iz 1835. godine – Danicza Horvatzka, Slavonzka y Dalmatinzka

Kratak izvod iz Gajevog dela:

“Dajte anda, da vu prelepeh drageh domovinah umu vklañamo se, dajte, da krasni naŝ materinski jezik od smetja i izvarkov izĉistemo, koji ñemu vu sili, ali v’ nahrupu tu z mneh okolnostih prilepili se jesu. Tersemo se, da ne aldujemo dobru stvar obliĉaju, nego rajsi do sad zloĉesti obliĉaj dobroj vekoma stvari, vtemeĨeñu najmre izobra z m enosti duha i serdca.

–Vre dugo rekel je jeden vnogo Vuĉeni vu svojeh poslanicah od Horvatov sledeĉa: »Mislite, da tak vite z mki, junaĉki narod, koj, sam ne velikog’ broja, Europu i vu ñoj zoreĉi se ĉloveĉanstva preporod pred okrutniki iztoka z’ tulikum jakostjum i z’ tulikem poalduvañem vu stoletja terpeĉeh bojih ĉuval je, da narod, koj vu hrabrosti – ÏeÏernosti i velikoserdĉneh nameneñih, ter vu narodoĨubju ni jednomu puku na zemĨi nevugibĨe se, – mislite, da ov narod nebude vu vmeteĨnostih mira, ali na kakovojgod ztezi slave z’ vsakem zemĨe narodom boriti se mogel?«–“

Nadam se da je neko uspeo da razabere o čemu Ljudevit Gaj tu priča. Ipak, razumeli ili ne ovaj deo Gajevog teksta, svakome je jasno da jezik kojim nam se tu Gaj obraća nema nikakve veze sa sadašnjim „hrvatskim“ jezikom i štokavskim narečjem koje je oduvek pripadalo, a i danas isključivo pripada srpskom narodu.

Četvrto, sam Gaj se, pet godina kasnije (1835) odrekao svoje “slovne reforme”, jer od 1936. godine on menja naziv časopisa „Danicza Horvatzka, Slavonzka y Dalmatinzka“ u „Danica ilirska“. Od te godine polako se gradi hrvatski identitet i tamo gde ga nikada u istoriji nije bilo – u Dalmaciji i Slavoniji. Uostalom, ako pročitamo ono što Gaj predlaže u delu „Kratka osnova Horvatsko-Slavonskoga pravopisanja“, uz određen prevodilački napor, shvatićemo da „gajica“ nema nikakve veze s današnjim „hrvatskim“ jezikom (u stvari, srpskim), kojeg su Hrvati ukrali od Srba.

Imam utisak da se gospodin Zbiljić i Udruženje „Ćirilica“ ponašaju po onom „narodnom modelu“, koje glasi: „Kud ode pita, neka ide i tepsija“. Dakle, Hrvati ukradoše Srbima jezik i prozvaše ga „hrvatskim“. Pa kad je već tako, tada ćemo i latiničko pismo, koje je napravljeno isključivo za srpski jezik, nazvati „hrvatsko pismo“, „gajica“ ili, čak, „ustašica“.

Još jednom, Gaj je smatrao Hrvatskom samo onaj prostor koji je obuhvatala pokrajina Hrvatska u Austrougarskoj (bez Slavonije i Dalmacije), a i tu Hrvati su, po njemu, bili samo kajkavci. Uostalom, pre druge polovine 19. veka, u istoriji ne postoji nijedan dokument gde se pominje hrvatski jezik štokavskog narečja. Ili, moderni Hrvati su primer kako se može formirati jedan politički narod od onih koji govore različite jezike (kajkavski/slovenački, čakavski ili štokavski/srpski), gde je jedino vezivno tkivo među njima – katolička (vera) crkva.

Konačno, dok se mi Srbi odričemo latiničkog pisma, Hrvati se pripremaju da nam otmu i ćirilicu. Eto, ukrali su nam jezik, a mi se s tim pomirili. Kad smo im dali srpski jezik, tada je valjda red da im poklonimo i pismo; za početak latiničko, a za kraj i ćiriličko. I uz to, daćemo Hrvatima celokupnu srpsku tradiciju, duhovnost, istoriju, pisce, naučnike. Pa, ako tako razmišljamo, da li će na kraju išta ostati Srbima. To jeste, kad nam sve otmu drugi, tada mi nećemo postojati, jer, uistinu, neće biti ni razloga da postojimo.

D. Gosteljski

like-button.net here

wordpress-themes.org here

1 KOMENTAR

  1. Скоро, врло скору на промоције кнјиге која је распетлјавала однос хравта према Србима и Срба према Хрватима, једн говорник, како се је представио, “академик” у свом врло јасном излаганју ирекао је тоталан мрак кад су Срби у питанју, Рекоа је да су Срби не паметан народ, ја сам био затечен и запрепашчен, неогу да докучим зашто у то својој сувој високо обарзованости неје рекао да су Срби глуп народ. није остеи и није препознао да високо академско обарзованје носи у себи и ограниченја.
    Ја ћу сад да приложим једам кратак исечак из кнјиге коју је написао Руски академик Владимир Алексијевић Истархов. Његово дело носи наслов “Ударац Руских Богова”. Кнји се може скинути на интернету, “Гоогл” и има преко 400 страна.
    У приложеном тексту ја сам само замени имена, уместо Руски народ, уградњом заменио и стави Српски народ?
    ””””””””””””””””””””””””””””
    прилог
    ””””””””””””””””””””””””””””

    Лаж 27.01.2014.
    Не живимо у времену лажи, већ живимо у “ери тоталне лажи и тоталне обмане”.
    Довољно је једноставно погледати на своје животно искуство И мало се замислити.Југословнска а данас Српска срества масовне информације или правилније срества масовне дезинформације праве од јавног радника – службеника од општих интереса праве трећег бога. Други Бог је био јођка. Кад је јошка умро, читај Југословенски народ И народности су доживели као космичку катастрофу а недељу дана након те смрти очекивали су сви у најмању руку апокалипсу. Али ништа от гог све очекивано , ништа страшно се није догодилои, живот се настављао као И раније.
    Народ је, изузев тоталних лудака, почео сваћати даг а сво време а И данас дањи вуку за нос. Да валст смишљено скрива од народа “животну истину” И сво време затрпава је дезинформацијама, да лаже, лаж је основ јавног живљења.
    Комунизам као “информациско оружје је погубно радило за Српски народ, радило до само уништења Српства и саме Србије. Сво време се нова лажна религија за месец или два се не може написати, није се имало избора па су доставили из прашњавих магацина, катакомбама давно избаченог бога Исуса Христа. А ко га је доставвио, па они исти, она иста банда која има власт, она иста банда из Кумровачких клупа. Они који су лако препривали иу комунизма у социјализам, а из социјализма у демократију, православну демократију у извршну И законодавну власт. Раније су се непрестално узвикивале пароле “Слава комунизму”, док данас се свуда величају пароле “Христос васкрсе”, при томе никога не збуњује то што су ти натписи незаконити и противречје Уставу?
    Народ је такође потрчаоу загрљајхиршчанских попова тражећи истину. А да ли је истина тамо?
    Хаје да мало трензвеније размислимо шата се заправо догађа, зар нас не терају по бесконачном кругу лажи? Ко И зашто ствара лажне богове И лажне религије? Одговор је једноставан јер је лажна религија “најмочније информациско оружје “ за управљање свешћу и понашањем људи, тј. народау, интересима веомауске групе завереника који теже ка власти по било којој цени, ка успостављању своје болесне владавине. Они лишавају марод информације И утапају га у “лажно информацијско поље” из кога се народ не може ишчупати. Тко је имао памети да свати ту лаж, којом су га хранили, тога су стрпали у затвор И губио се му је сваки траг, јер је то била читава методика. Не треба мислити да је та превара некакав изузетак у глобалном процесу. На жалост, космичка “ера Риба” је читава таква, заснована на лажи превари И насиљу. И та лаж траје не само последњих 70 годинавећ неколико хиљада година. Мењају се само облици лажи. Укупна ситуација се мења ретко. То се догађа у свим хришчанским земљама.
    Са Иусом Христом И са хришчанством као са религијом ситуација је сасвим аналогна. И са Мојсијем као И са јудаизмом је иста ситуација, господару јудеизма И хришанства су прерађивали своје свете птиче Библију И Талмуд ништа мање него што су комуњаре прерађивали својеисториске уђбенике. Једноставно у XX веку сви друштвени процеси су се нагло убрзали , политичке игре постају видљиве у току сваког живота обичног човека И превара са сменом богова постају очевидна. Са Исусом и Мојсијем је мало сложеније, пошто су процеси развоја друштва у време јудаизма И јришчанства били много спорија, и превара није била приметно у току живота једног обичног човека. А та светска историја касније не би била свачена, реална светска историја се затвара И фалсификује. И то је читава технологија. То се врши према формули сјајног романа Георга Орwела, 1984.
    “Онај ко контролише прошлост, тај контролише будучност. Онај ко контролише садашњост, тај контролише прошлост”
    То јест да онај ко је преузео власт у садашњрм времену прерађује историју са циљем своје личне будучности. Не треба мислити дас у се фалсификовањем историје бавили само комунисти. То није тасчно. У свим хришчансдким земљама света службена историја је фалсификована. Још је “Хонор’е де Балзак” у “Изгубљеним илузијама” писап:
    “постоје две историје: лажна службена историја…. И тајна историја, где се виде стварни узроци живота, догађаја”.
    Када су хришани преузели власт у Римском Царству, прво што су урадили, спалили су до темељ огромну Александрисјску библиотеку, предходно изневши отуд много књига за узак круг просвечемих. Комуњаре су затварали у тамнице и убијали неистомишљенике а хришчани суи х једноставно спаљивали на ломачи, јудеизам је уништио у Синајској пустињи читав народ, “древне Жидове”, И као резултат Синајског експеримента створио је “нове Жидове” у виду биоробота. То су очигледне ништавне разлике међу религијама вођене личнимс стрствима за поседовањем свега. Ако будете озбиљно истраживали питање ко сада реално влада хришанским земљама, лако че те уочити да у читавом хришанском свету такозване демократије, данас влада “ жидокрација”. Како је то “Жидовима” пошло за руком да преузму тоталну власт ? Заваљујући чему? Захваљујући религији. Не, не само захваљујући једној религији јудаизму, већ уз помоћ неколико религија повезаниј у јединствен комплекс; јудаизму, хришчанству И комунизму.
    “Антагонизам таквих религија, као што су јудаизам, хришанство и комунизам носе чисто демагошки И привидан карактер. Протурјечност међу тим религијма се смишљено преувеличавају. А у ствари те три религије имају једне те исте корене и једног господара, “светско жидовство” И још више окултне “сотонскр господаре”.
    Те религије су као три означене играче карте једне те исте банде играча која игра своју преваранстку игру. Њихов задатак је да читаво време смењују једну превару другом И да не дају могучност човеку да изађе изван граница “информацијског поља лажи”, у којег су га увели и утопили?. За ту банду све три религије; јудаизма, хришчанства И комунизма то је само њихово “инфорнацијско оружје”, које је измишљено у једној истој радионици И са једним истим циљем; управљати свешћу И понашањем људу, тј. народа И на рачун свег рог, владати наде њима, живети на њихов комплетан и ничим немогуће неизмерљив рачун.
    Слична ситуација је у игри са напрстком. У њој неколико лопова играју превару са једним циљем, играјући разне улоге у једној представи пред неискусним И највним човеком. И том човеку се чини да се стварно одвија процесс борбе, неко добијас, неко губи, сви имају различита мишљења, спорове, емоције, а на крају свега човек остаје без паеа.
    Сада је у овим земљама демократија И наводна слобода речи. Али то је само једна у низу лажи, слободне речи није билои ни раније а И сада она је строго ограничена, надзирана, контролисана И управљана, јер је најзабрањенија И највише прогањана тема била И остала а то је “узрок” и “корени свих животних проблема”.
    Вера је срество за обманибање лудака. Боље је знати да ништа не знаш, него веровати!
    поздрав из Сунчаног Београда, ДРАГАНешковић

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime