Vrnjačka Banja na vodi

0
1086
Foto: BIRN

„Ma ne mogu, bre prijatelju, ništa da ti objašnjavam… Odakle mi pare? Pa našao sam! Znaš li ti kako se gradi zgrada? Ništa se ne plaća, prijatelju. Nego daješ u kvadraturi. Znači, ne trebaju ti pare uopšte! Graditelju daješ procentualno kvadraturu“.

Ovako je Goran Babić, brat od strica Zorana Babića, prvog čoveka Koridora Srbije u ostavci, odgovorio na pitanja BIRN-a o tome odakle mu novac za izgradnju velikog stambenog bloka u Vrnjačkoj Banji budući da se nikada ranije nije bavio građevinskim poslovima, niti je imao neki drugi unosan biznis i uspešno preduzeće.

Pedesetosmogodišnji rođak Zorana Babića svoj građevinski prvenac podiže na ekskluzivnoj lokaciji na samom obodu banjskog parka, tik uz izvorište mineralne vode Snežnik koje se nalazi u zoni sanitarne zaštite.

Babić zida grandiozan stambeni objekat od skoro 4.000 kvadrata i čak 84 stana, koji odudara od arhitektonsko-urbanističke celine centralnog banjskog parka, na mestu za koje je građevinska inspekcija utvrdila da je uređeno Planom generalne regulacije koji nije u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji.

Inspekcija je utvdila da se dozvole za gradnju u zonama zaštite izvorišta (u kojoj gradi i Babić), zidaju na osnovu Plana generalne regulacije koji ne sadrži elaborat o njihovoj zaštiti, što inače bitno utiče na određivanje pravila gradnje.

Zbog toga je inspekcija predložila ministarstvu da zabrani dalju primenu Plana generalne regulacije, a iz Ministarstva poručuju da će o daljim merama odlučiti nakon što Ustavni sud oceni zakonitost pomenutog dokumenta i dodaju da je postupak pokrenut.

Iako nema formalne potvrde da Zoran Babić „ima prste“ u ovom unosnom poslu, on je redovno obilazio gradilište, a izvori BIRN-a iz Vrnjačke Banje kažu da je blizak sa bratom i da važi za čoveka sa velikim uticajem u banji.

Iako se sastao sa novinarima BIRN-a, Babić nije želeo da komentariše navode o nelegalnoj gradnji.

Planovi gradnje po meri moćnih investitora

Iako u Prostornom planu Vrnjačke Banje iz 2011. piše da je zaštita kulturnih dobara, graditeljskog nasleđa i sedam mineralnih izvora, među kojima je i Snežnik, najvažnija za razvoj banje, stanje na terenu demantuje takav strateški stav.

Poznata po turizmu zasnovanom na lekovitoj vodi i blagoj klimi, najpoznatija srpska banja doživela je graditeljski bum poslednjih nekoliko godina koji preti da u potpunosti promeni izgled i ambijent stare i nadalekočuvene turističke destinacije.

Od Vrnjčana, sa kojima su novinari BIRN-a razgovarali, moglo se čuti da je za urbanistički haos odgovorna lokalna vlast koja regulacione planove usvaja u skladu sa interesima pojedinih investitora, a ne u javnom interesu.

Taj problem traje godinama, a ponovo je dospeo u centar pažnje sa izgradnjom stambenog bloka koji se sastoji od dve lamele ukupne površine od 4.000 kvadratnih metara u kojima bi trebalo da budu smeštena 84 stana i 43 parking mesta.

Ova trospratna zgrada niče u zoni prepoznatljivoj po specifičnoj arhitekturi i vilama – kulturnim spomenicima Vrnjačke Banje, od kojih neke potiču iz sredine 19. veka.

Osim što se ne uklapa u ambijentalnu celinu, ovaj stambeni objekat nalazi na svega pedesetak metara od jednog od najpoznatijih i najposećenijih izvora mineralne vrnjačke vode – Snežnika, koji je zbog urbanističkog haosa i nekontrolisane gradnje 2011. godine već bio zatvaran.

U vodi Snežnika tada su se pojavile fekalne bakterije nakon što je došlo do izlivanja kanalizacije zbog prekomerne gradnje.

Objekat koji kod Snežnika gradi Goran Babić nadmašio je svojom veličinom sve do sada izgrađene na toj lokaciji.

Da Vas podsetimo:  Postoje li službe bezbednosti?

Babić je građevinsku dozvolu za pomenuti objekat dobio u aprilu 2019. godine.

Protiv izgradnje tog stambenog objekta prvi se pobunio komšija Dragan Brđović koji je u prijavi naveo da „jedan moćnik“ gradi objekat po planovima koji nisu doneti valjano, uz napomenu da to otvara mogućnosti za zloupotrebe prilikom izdavanja građevinskih dozvola.

Nakon dobijanja ove prijave, Ministarstvo građevinarstva, infrastrukture i saobraćaja poslalo je nadležnu građevinsku inspekciju da izvrši vanredni nadzor. Nalaz inspektorke Tanje Obradović praktično je potvrdio Brđovićeve navode.

Zidanje nastavljeno i u vreme korone 

Uprkos svemu i tokom epidemije virusa korona, zidanje je nastavljeno.

Stanovi u Babićevoj zgradi u fazi izgradnje prodaju se po ceni od 1.200 evra za kvadrat bez uračunatog PDV-a, koji je 10 odsto od vrednosti stana.

S obzirom na veličinu objekta, to može da znači da bi investitor mogao da zaradi oko 3,5 miliona evra, kad se odbiju troškovi ulaganja koji prema podacima iz građevinske dozvole iznose oko 1,5 miliona evra.

Odakle toliki novac pedesetosmogodišnjem Goranu Babiću, koji se nikada ranije nije bavio građevinskim poslovima niti imao neki drugi biznis i preduzeće, kao i da li u ovaj posao ustvari investira njegov brat Zoran?

U telefonskom razgovoru Goran Babić nam je ponudio neka objašnjenja iz kojih smo razumeli da investitor može biti bukvalno svako, jer novac za to uopšte i nije potreban. On je kazao da umesto novcem usluge plaća u kvadraturi.

Tvrdi i da njegov brat Zoran nema nikakve veze sa izgradnjom stambene zgrade.

„Nema nikakve veze, nikakve, ama baš nikakve“!

Na pitanje zbog čega onda Zoran Babić, prema saznanjima BIRN-a, obilazi gradilište, on odgovara da u to nije upućen.

„Ne, ja to prvi put čujem, prijatelju, prvi put čujem, znači nema to nikakve veze sa Zoranom“, izričit je Goran Babić.

Iz agencije Banja nekretnine, koja se bavi prodajom Babićevih stanova, rečeno nam je da se završetak objekta planira za 31. decembar ove godine i da zainteresovani kupci treba da potpišu ugovor kod notara i odmah plate oko 40 odsto vrednosti stana, a ostatak kada objekat bude završen.

Početkom marta nam je rečeno da je agencija polovinu stanova već prodala, da se stanovi rade u skladu sa građevinskom dozvolom „koja je pravosnažna“.

Na pitanje da li bi kupci stanova mogli imati bilo kakve probleme zbog činjenice da je dozvola za gradnju objekta izdata po Planu generalne regulacije koji osporava republička građevinska inspekcija, Goran Babić tvrdi da problema ne može biti.

„To će sigurno biti uknjiženo, sva dokumentacija postoji. Znači, možete da proverite, pošaljete inspektora, sve je ispravno, sve dozvole su validne, do jedne“.


Širi se i kuća

Agenciji Banja nekretnine zadužena je za prodaju Babićevih stanova. Vlasnica agencije je Marina Gočanin. Firma Dva brata Gočanin, koja je registrovana na istoj adresi kao i agencija, je izvođač radova na Babićevoj stambenoj zgradi.

Vlasnik Zoran Gočanin investira i gradi na više lokacija u banji i jedan je od najuspešnijih tamošnjih preduzetnika.

Gočanin i Zoran Babić su godinama veoma bliski prijatelji, a Gočaninova firma trenutno izvodi i radove na proširenju kuće Zorana Babića u Vrnjačkoj Banji, u šta su se novinari BIRN-a i lično uverili.    

Juna 2019. godine Goran Babić i dvadesetogodišnji Nikola Gočanin, sin Zorana Gočanina, osnovali su firmu BG eksploatacija koja se bavi izgradnjom stambenih objekata.      

Na ulazu u Vrnjačku Banju, u Novom selu, smešten je još jedan poslovni objekat koji se dovodi u vezu sa Zoranom Babićem i Gočaninom. Reč je o betonjerki čije mešalice imaju isti logo kakav se može videti na ulazu u sedište agencije Banja nekretnine. Banjske glasine kažu da će ta firma proizvoditi beton na izgradnji Moravskog koridora.


Nalaz inspekcije: Promeniti plan, obustaviti izgradnju

Da Vas podsetimo:  Beograd nabavlja još automobila od kompanije povezane sa SNS-om

Tokom inspekcijskog nadzora 26. decembra 2019. inspektorka Tanja Obradović je utvrdila da  Plan generalne regulacije Vrnjačke Banje nije izrađen u skladu sa Prostornim planom tog mesta i Zakonom o planiranju i izgradnji u delu kojim se utvrđuju zone sanitarne zaštite.

Inspekcija je utvrdila da Planu generalne regulacije nedostaje elaborat o zonama zaštite izvorišta mineralne vode, jer upravo ta studija bitno određuje uslove gradnje u tim zonama.

Mere zaštite izvorišta „bitno utiču upravo na pravila gradnje i uređenja i u nekim slučajevima su i određujući, jer se njima može zabraniti određena namena“, piše u izveštaju inspekcije.

Međutim, načelnik Opštinske uprave Vrnjačka Banja, Slaviša Paunović u razgovoru za BIRN tvrdi da se radi isključivo o propustu tehničke prirode, jer elaborat postoji, ali je neko zaboravio da ga priloži uz Plan generalne regulacije.

On kaže da su prilikom izrade Plana regulacije korišćena dva elaborata o zaštiti izvorišta, i to jedan iz 1999. godine i jedan iz 2012, ali da greškom nisu priloženi.

Ipak, urbanistkinja Božena Stojić iz Instituta za urbane politike ocenjuje za BIRN da ovde nije reč samo o tehničkoj grešci i ukazuje da se uprava poziva na zastarele elaborate, što je suštinski problem.

„Oni nisu izradili elaborat koji su bili u obavezi da izrade, a takav elaborat bi možda pokazao da u određenim zonama sa tim parametrima koje su odredili Planom generalne regulacije, u stvari ne sme da se gradi. Ovo je mogao biti jedan od načina da se investitorima izađe u susret i da se, u konkretnom slučaju, između ostalog, omogući građenje u zoni izvorišta“.

Ovo nije bio jedini uočeni nedostatak Plana generalne regulacije.

Druga važna primedba inspektorke Tanje Obradović odnosi se na nelogičnosti u određivanju zona i pravila gradnje u njima.

Na primer, u komercijalnoj zoni u kojoj gradi Babić, osim hotela, dozvoljena je izgradnja kuća, ali ne i stambene zgrade kakvu gradi Babić.

„U ovom Planu generalne regulacije je zona S2K kao zona porodičnog stanovanja smeštena u komercijalnu zonu. Dakle, porodično stanovanje su kuće. Isti plan kaže da postoji i zona S3 koja je predviđena za višeporodično stanovanje, a imamo objekat kod Snežnika koji je višeporodični objekat, a zida se u zoni porodičnog stanovanja, a to je omogućio Plan generalne regulacije zbog toga što je za njih odredio parametre koji ne idu uz pomenute namene“, objašnjava za BIRN urbanistkinje Božene Stojić.

Odgovor ministarstva

Preporuke inspekcije bile su da ministarstvo pokrene postupak za ocenu zakonitosti lokalnog Plana generalne regulacije i da se donese rešenje o zabrani primene planskog dokumenta do njegovog usklađivanja sa zakonom.

U Vrnjačkoj Banji se, međutim, i dalje gradi i dozvole se investitorima izdaju na osnovu osporenog Plana generalne regulacije, jer banjskoj upravi rešenje iz Ministarstva o zabrani primene tog plana do danas nije stiglo.

U pisanom odgovoru koji je BIRN dobio iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture navodi se da će eventualno rešenje o daljim merama biti doneto po okončanju postupka ocene zakonitosti pred Ustavnim sudom, koje je Ministarstvo pokrenulo podnošenjem zahteva tom sudu, ali odgovor još nije dobilo.

Da Vas podsetimo:  Požarevac daje milione na pevače iako je budžet grada u minusu

„Ministarstvo će doneti odgovarajuće rešenje o daljim merama. Do okončanja postupka zakonitosti, Plan generalne regulacije Vrnjačke Banje je i dalje na pravnoj snazi“.

U istom odgovoru se navodi i da je Opština Vrnjačka Banja dostavila 24. februara ove godine Ministarstvu prigovor na zapisnik inspektorke Tanje Obradović, ali da prigovor nije prihvaćen, jer je podnet nakon isteka zakonskog roka od pet radnih dana.

Načelnik Opštinske uprave Vrnjačka Banja, Slaviša Paunović kaže da uprava u međuvremenu nastavlja da radi u skladu sa postojećim Planom generalne regulacije, kao što to čini već godinama.

On dodaje da je ceo problem sada nastao zbog gradnje stambene zgrade Gorana Babića kod Snežnika.

„Fama se digla oko jedne zgrade. Imao je Plan generalne regulacije par izmena, ali oduvek je bila dozvoljena izgradnja na toj lokaciji. Da je neki drugi investitor, niko se ne bi ni interesovao. I ranije se tu gradilo, ima još sazidanih objekata kod Snežnika, e sad ova zgrada je veća zato što je veća i parcela. Ova parcela je ogromna“, kaže Paunović.

Na pitanje da li je na izdavanje građevinske dozvole imala uticaja činjenica da objekat gradi brat direktora Koridora Srbije i visoki funkcioner SNS-a, Paunović odgovara da to nije imalo nikakav uticaj.

„Tu ste u pravu, što se kaže osnov sumnje, ali, u našem slučaju, to nije imalo nikakvog uticaja, to vam sa sigurnošću kažem“.

Paunović priznaje da u Planu generalne regulacije ima parametara za izgradnju sa kojima se ni on ne slaže, ali da Uprava nije za to odgovorna.

Šta kažu urbanisti 

BIRN je o nalazima inspekcije želeo više da sazna od inspektorke Tanje Obradović koja je bila voljna da razgovara, ali od svog šefa nije dobila dozvolu.  

Zato smo tumačenje pomenutih nalaza potražili od urbanistkinje Božene Stojić.

Stojić kaže da se na primeru Beograda na vodi vidi kako su bez presedana izmenjeni planovi zbog investitora.

„Do nekih suludih granica se krše planovi i njihov sadržaj, način izrade, procedure zbog investitora. Tako da u našoj urbanističkoj realnosti bilo bi mi teško da poverujem da je sve slučajno“, kaže Stojić.

Uz napomenu da ne može da tvrdi šta se u konkretnom slučaju dogodilo – da li je u pitanju neznanje, nemar ili namera – Stojić ističe da ipak može da izvede neke zaključke iz ličnog iskustva tokom rada u nekoliko lokalnih odeljenja za urbanizam.

„U jednoj od njih sam dobila da pročitam neki plan i on je bio nelogičan i nije imao smisla u mnogim stavkama. I onda sam pitala zašto nema smisla. Rečeno mi je – nemoj da misliš da je tako zato što mi ne znamo, nego zato što tako mora“, kaže Stojić.

Ona dodaje da svi planeri moraju da dobiju licencu, a da je za to potrebno poznavanje svih zakona i segmenata planiranja, pa zbog toga zaključuje da u takvim situacijama postoje jasne namere zašto se nešto pogrešno radi.

„Takođe, proces izrade i usvajanja nekog plana ima nekoliko mehanizama provere i kontrole plana pre usvajanja. U slučaju kada zakaže znanje, tu su mehanizmi kontrole. Kada se usvoji jedan ovakav plan, to jasno govori da su zakazale sve nadležne institucije u procesu izrade plana, a ne znanje planera“, zaključuje Stojić.

Jelena Veljković, Aleksandar Đorđević
Izvor: javno.rs

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime