Vučić ante portas!

Vučić pred (briselskim) vratima

„Kada smo krenuli bili smo u poziciji kao Hanibal pred Alpima“ rekao je Vučić i naveo da je to „ili naći put ili ga napraviti.“

A. Vučić na mitingu podrške Srpskoj naprednoj stranci u novosadskom SPENS-u

Otkud Aleksandru Vučiću uopšte ideja da se poredi s Hanibalom? Prvo, zašto bi u Evropsku uniju moralo da se ide preko Alpa? Zar nije jednostavnije da se iz Srbije zakorači u Mađarsku, Rumuniju ili Bugarsku? Drugo, čemu poređenje s Hanibalom i prelaskom njegove vojske preko Alpa, ako se zna da je on izgubio više od polovine svojih ratnika na tom putu? Treće, Hanibal nije krenuo na Rim (time i na Evropu) kao prijatelj, već kao vojskovođa s namerom da pokori Rim, a time i najveći deo evropskog kontinenta. Četvrto, Hanibal nikada nije uspeo da stigne tamo gde je krenuo, tako da je njegov „uspešan“ prelaz preko Alpa istovremeno značio i njegov poraz i neslavan kraj. Peto, Hanibal je nakon svih svojih vojnih podviga morao da beži i da se skriva od Rima.

Na kraju je Hanibal morao da popije otrov da ne bi živ pao u ruke Rimljanima.

Isto tako, poznato je da je vekovima, sve do danas, opstala izreka „Hanibal je pred vratima“, čime se izražava strepnja ili se upozorava na smrtnu opasnost. Da li to Aleksandar Vučić veruje da će i od njega (sada kada je pregazio Alpe, a nakon što, na dao Bog, popije otrov), Evropska unija morati da strepi. – Vučić je pred Briselskim vratima! – govoriće se u strahu i šapatom. Možda je veliki AV poverovao da je inkarnacija „velikog“ Hanibala? Opet, pri tome je, izgleda, zaboravio da sa aspekta ondašnjih Rimljana Hanibal nije bio heroj, nego razbojnik. Kako onda tako i danas. Dakle, Hanibal se tamo (širom Evrope) preobratio u babarogu. A, eto, i deca u Srbiji se plaše babarogom, onom strašnom spodobom, koja bi mogla da im uđe u kuću, ako se vrata ne zaključaju i ako deca ne budu poslušna.

Sama ideja da sebe uporedi s Hanibalom, vidimo, krajnje je infantilna. To jasno pokazuje da Vučić nije političar ozbiljnijeg formata, pre bi se moglo konstatovati da je on izvrsna karikatura političara. Očigledno je da je AV dugo razmišljao kako da fascinira članstvo SNS-a, koje je došlo da od njega čuje „koju pametnu“.

Primetili smo i ranije, da on, u pustoj želji da sebe prikaže velikim eruditom ili poznavaocem svega i svačega, ima naviku da se nasumice „priseća“ izreka velikih ljudi. Naravno, tu je morao samo da pazi da takvi „mudraci“ (poput njegovog ovenčanog Vebera) budu pripadnici one nadrase, koja se diči svojom „protestantskom etikom“. Isto tako, srpski premijer bi povremeno upotrebio i poneku englesku reč, i to upravo onu koju je prethodnog dana naučio od svog novog političkog „tate“ – Kirbija.

Ponavlja se istorija. Srbi uvek moraju da imaju nekakvog vođu domanovićevskog tipa ili nekog drugog sličnog Hanibalu (Vučiću). Zapravo, ta dva tipa svode se na isto i završavaju se sličnim posledicama, to jeste, svode se na veliko stradanje srpskog društva i rastakanje srpske države.

P. Petrović