Vučić i Kirbijeve sandžačke poruke

0
1661
Dragan Milašinović
Dragan Milašinović

Kao što je uglavnom poznato, providna medijska predstava čiji su glavni akteri bili Aleksandar Vučić i Majkl Kirbi rezultirala je time što se srpski premijer, na prozivanje američkog ambasadora, pridružio opštoj zapadnoj medijskoj histeriji protiv Rusije jasno naglasivši da „Srbija priznaje teritorijalni integritet Ukrajine, uključujući i Krim“. Od tada ovu rečenicu, poput mantre, ponavlja u svakom ozbiljnijem medijskom istupu, kako je ne bi zaboravili ni mi (Srbi) ni Rusi. Istina, sama izjava nije nova, jer je već bila izrečena ranije u intervjuima Vučića za neke strane časopise (1), pa su dežurni analitičari režima, požurili da pojasne narodu kako se zapravo ništa novo, niti strašno, nije dogodilo u gledanju Srbije na ukrajinska dešavanja. Drugi su, pak, ekspresno zaključili kako je iskusni Kirbi nadigrao Vučića i namamio ga na nekakav klizav teren.

Ni jedno, ni drugo nije tačno, naravno. Pre svega, novo je što se prvi put, od strane jednog visokog srpskog zvaničnika, jasna i nedvosmislena podrška ukrajinskom suverenitetu u odnosu na Krim, daje sa teritorije Srbije i sračunato eksploatiše u vidu kampanje usmerene na domaću javnost kao medijska priprema za sledeće korake u ovom smeru. Takođe, da bi neko nekog nadigrao moraju postojati suprostavljene strane, a Vučić i Kirbi to svakako nisu. Oni su samo stariji i mlađi globalistički referent na istom zadatku.

Inače, za one koje takve teme zanimaju, kratko ću reći da se sva ta njihova dvodnevna predstava, uz Pink, tabloide i dramski rasplet, zasnivala na korišćenju manipulativnog delovanja kroz upotrebu jedne varijante tzv. tehnike „odloženog dejstva“. Ova tehnika obično se primenjuje kada se sprovode nepopularne mere i postupci vlasti koje će se suočiti sa snažnim negativnim reakcijama javnosti, pa se oni ili NAJAVE uz ostavljanje nekog roka za početak njihove primene (setite se prve najave o smanjenju plata u javnom sektoru), što obično otupljuje oštricu otpora javnog mnjenja, ili se koristi „reverzibilna“ varijanta ove tehnike, koja podrazumeva da se te mere i postupci negde neupadljivo OBJAVE, pa da se u datom trenutku, zainteresovanoj javnosti, plasiraju kao „stara vest“ koja inače već proizvodi posledice (što prilično obesmišljava očekivani otpor i samim tim slabi njegovu snagu). Ovde je očigledno kao pogodnija odabrana druga varijanta, a sudeći po retkim i mlakim kritikama Vučićevog istupa, spineri su odradili dobar posao u čemu su im svakako pomogli i pomenuti analitičari, kao neizbežni deo ove manipulativne predstave.

No, u čitavoj ovoj priči, postoji za Srbiju i nešto mnogo zloslutnije od još jednog Vučićevog pokušaja da svoju jeftinu demagogiju predstavi kao racionalnu državnu politiku i Rusima proda rog za sveću. A to je jezik gospodina Kirbija. Pri tome ne mislim na cinizam situacije u kojoj zemlja koja ne priznaje suverenitet Srbije nad Kosmetom traži od Srbije da prizna suverenitet Ukrajine nad Krimom, a ova to prihvata bez pogovora. Cinizam u politici je uvek bio privilegija velikih, kao što je i pristanak na poniženje bio izbor malih i to vam je TO. Ovde želim da ukažem na nešto opasnije od gorkog ukusa poraza u ustima na koji smo se već navikli.

Da Vas podsetimo:  Muke u Srbiji oko testitranja na Kovid 19

Ako zanemarimo mogućnost da se stvari u visokoj politici mogu dešavati „slučajno“ onda se svakako mora obratiti pažnja ko nešto izgovara, gde i na koji način jer svaki od ovih elemenata nosi u sebi određene poruke, koje ponekad i više govore od onih otvoreno izrečenih. U slučaju gospodina Kirbija, kao učesnika Vučićevog antiruskog spina, valja ozbiljno uzeti u obzir tri činjenice:

– svoj zahtev Srbiji da naglasi kako priznaje suverenitet Ukrajine računajući i Krim Kirbi je uputio kroz intervju datom dopisništvu Bete u Novom Pazaru

– Američki ambasador je tamo otišao navodno da bi se upoznao sa regionalnim problemima školstva, zapošljavanja i dr.

– Govoreći o tom regionu Kirbi je konstantno upotrebljavao termin Sandžak, koji u Srbiji ne postoji kao oblast već kao istorijska kategorija ili separatistička tendencija, a nijednom nije upotrebio termin „Raški okrug“ što je službeni naziv ove oblasti.(2)

I ma koliko se naši moderni voždi trudili da zaborave na istoriju, i proglase je za štetnu i retrogradnu pojavu u Srba, morali bi da se prisete barem geografije i shvate da kao teritorijalno-politički koncept „Sandžak“ danas podrazumeva, i kao jedinstvenu posmatra, deo teritorije dve međunarodno priznate države (Srbije i Crne Gore), te da ga kao entitet nije moguće ostvariti bez komadanja istih! Šta nam dakle poručuje američki ambasador kada Rašku oblast naziva Sandžakom?

vucic-kirbi1-790x596Vučić i Kirbi

Sandžak kao geografski, istorijski i savremeni politički pojam

Sam pojam „sandžak“ je turskog porekla i nekada je označavao oblast koju su turski sultani davali na upravljanje svojim vojskovođama kao nagradu za vernost i zasluge. Iako je takvih oblasti bilo mnogo u osmanlijskom carstvu, ovde se misli na tzv. „Novopazarski sandžak“, upravnu jedinicu Osmanskog carstva čije je sedište bilo u Novom Pazaru i koja je teritorijalno razdvajala Srbiju od Crne Gore, a koja je obuhvatala oblasti i gradove tzv, „Stare Srbije“. Novopazarski sandžak je od 1878. do 1908. godine bio pod kontrolom Austrougarske (mada je formalni suverenitet Osmanskog carstva i dalje bio na snazi), a od 1908. do 1913. godine Novopazarski sandžak je ponovo bio pod punom otomanskom upravom (nakon čega je podeljen između Srbije i Crne Gore).

Posle II svetskog rata pojam Novopazarski sandžak je postepeno nestao a ustanovljen je naziv Sandžak, čije su se istorijske oblasti nalazile u Srbiji (jugozapadni deo Centralne Srbije sa gradovima Novi Pazar, Tutin, Sjenica itd.) i Crnoj Gori (sever Crne Gore sa gradovima Pljevlja, Bijelo Polje, Rožaje itd.).

Tokom procesa raspada SFRJ ogranak stranke Alije Izetbegovića koji je u Srbiji delovao pod imenom SDA Sandžaka, predvođen Sulejmanom Ugljaninom kao predsednikom i Rasimom Ljajićem kao generalnim sekretarom, promovisao je zahtev za teritorijalnom autonomijom ove oblasti kroz Referendum o autonomiji Sandžaka koji je održan 1991. godine. Celokupnu organizaciju ovog separatističkog čina vodio je Rasim Ljajić, koji od ideje autonomnog Sandžaka nije odustao ni nakon formiranja SRJ (1992.), niti nakon razlaza sa Sulejmanom Ugljaninom, kada formira tzv. Koaliciju „Sandžak“ koja 2000-te prerasta u Sandžačku demokratsku partiju. (3) Bez obzira što je poslednjih nekoliko godina počeo da se profiliše kao umereni političar Rasim Ljajić se nikada nije odrekao koncepcije nezavisnog Sandžaka, koja može biti ostvarena samo na uštrb teritorijalnog integriteta Srbije i Crne Gore. Ipak, njen glavni zastupnik ostaje Sulejman Ugljanin i njegova SDA Sandžaka, a uporište ima i u uticajnim verskim vođama, poput muftije Zukorlića.

Da Vas podsetimo:  Srbi i Crnogorci – dva svijeta!

Ovde treba istaći da Milo Đukanović, nakon razbijanja nekadašnje SDA u Crnoj Gori i uklanjanja sa političke scene njenog lidera Haruna Hadžića, za sada uspešno drži pod kontrolom političare crnogorskog dela sandžačke oblasti pa oni reč “Sandžak” upotrebljavaju obično samo dok ne uđu u vlast, nakon čega govore o “Sjeveru”. Otuda je u upotrebu uveden očigledno privremeni pojam “srbijanski Sandžak” koji podrazumeva delove nekadašnjeg Novopazarskog sandžaka koji se nalaze u Srbiji, sa idejom da se kroz regionalizaciju kao deo evropeizacije regiona napravi tzv. prekogranična regija “Sandžak” (koja će obuhvatati delove obe republike), a ono ostalo će doći samo po sebi.

Tokom predsednikovanja Borisa Tadića ova oblast značajno se povezala sa Turskom koja je bila nosilac nekoliko infrastrukturnih projekata, a politička kulminacija bila je poseta turskog premijera Redžepa Taipa Erdogana Novom Pazaru tokom jula 2010., kada je zajedno sa Tadićem otvorio Turski Kulturni Centar. Tom prilikom Pazar je u svemu ličio na turski grad, Erdogan se drsko ponašao kao domaćin a izviždani Boris Tadić ličio je na nezvanog gosta u sostvenoj zemlji. U svom nacionalno obojenom govoru turski premijer je, takođe, koristio termin Sandžak, podsetio na snagu Osmanske imperije i njeno novo buđenje i otvoreno najavio turske aspiracije na ove prostore, posebno se zahvalivši Ugljaninu i Ljajiću na njihovom doprinosu u tom pravcu.

Od tada postoji konstantno udaljavanje ovog dela Srbije od uticaja Beograda, a srpske vlasti nemoćno tolerišu porast uticaja vehabizma, konstantnu političku nestabilnost, spomen ploču srpskom krvniku Aćif-efendiji i uvođenje u škole tzv. “bošnjačkog jezika”.

I tu dolazimo do neizbežnog mirisa američke kuhinje. Tokom januara 2009. godine na inicijativu bivšeg američkog ambasadora u Srbiji, Kameruna Mantera, formirana je tzv. neformalna grupa “Pprijatelji Sandžaka” koju su sačinjavale diplomate desetak zapadnih zemalja i organizacija (SAD, Britanija, Nemačka, Francuska, Švajcarska itd.) i Turska. Iako je grupa istakla da njeni ciljevi nisu politički, radi se o uobičajenoj formi koju Zapad koristi za destabilizovanje oblasti u kojima forsira separatizam (setimo se samo “Prijatelja Kosova”, “Prijatelja Sirije”, “Prijatelja Tibeta”… i najnovijih „Prijatelja Ukrajine). Kostur ovakvih grupa “prijatelja” uvek sačinjavaju diplomate istih zapadnih zemalja i predstavnici istih organizacija, a razlikuju se jedino po eventualnom učešću lokalnih globalističkih ispostava (NVO, Instituti, regionalne organizacije).

Tadic-i-Erdogan-Novi-PazarTadić i Erdogan u Novom Pazaru

Kirbijeve Sandžačke poruke

Učestalost aktivnosti ovakvih grupa “prijatelja” (sastanci, saopštenja, pritisci na centralne vlasti, finansiranje lokalnih projekata i organizacija i sl.) uvek se stavlja u širu geostratešku konotaciju, mada po pravilu traje sve do zaokruženja započetog separatističkog procesa.

Nema sumnje da je formiranje grupe “Prijatelji Sandžaka” bila jasna poruka Tadiću (koji je uobražavao da mu je Manter prijatelj, baš kao što i Vučić misli za Kirbija), i da je imala veiliki uticaj na njega da postane saučesnik u ekonomskoj, kulturnoj i političkoj turkizaciji ovog prostora. Nakon otvaranja Turskog kulturnog centra, što je očigledno bila značajna strateška faza, aktivnosti ove grupe zvanično su utihnule (grupa se sastala samo jednom tokom 2011. godine da bi podržala ideju otvaranja kancelarije Sandžaka u Briselu) (4), ali se krajem januara 2014. ponovo aktivarala. (5)

Da Vas podsetimo:  Ako dođe na red statusno rešavanje Kosova, i Srpska će biti na stolu

I sada nam se Kirbi, vezano za ukrajinski teritorijalni integritet, obraća baš iz Novog Pazara, gde u svom intervjuu uporno koristi termin “Sandžak”, kao i svi naši “zapadni prijatelji”. Dakle, zahtev za ponavljanjem potvrde poštovanja tuđeg integriteta Kirbi ispostavlja Srbiji baš na način da terminološki krši njen, a srpski zvaničnici se prave da to ne čuju.

Ovo je jasna poruka Vučiću da predviđeni mirni i fazni scenario nezavisnog (u prvoj fazi autonomnog) Sandžaka može biti i drugačiji, ako mu samo padne na pamet da zaigra na dve karte, odnosno da pokuša da održi politiku neutralnosti u odnosu na ukrajinsku krizu, koja prerasta u otvoreni napad Zapada na Rusiju! Ali, ovo je i poruka Srbiji da se pripremi za mirni scenario udaljavanja Sandžaka iz njene ingerencije.

Praveći se da ne čuje Kirbijeve sandžačke poruke Vučić pokazuje da, ili ima dogovor kojim je predviđeni scenario za udaljavanje Sandžaka iz Srbije već prihvatio, ili da nema ni političko, ni državno rešenje da ovo spreči. Svejedno!

A predviđeni mirni scenario za “Sandžak” očigledno će ići u nekoliko faza:

– pristanak Srbije da “srbijanski Sandžak” dobije kancelariju u Briselu

– uslovljavalje Srbije i Crne gore da tokom procesa evropeizacije omoguće stvaranje evropske prekogranične regije Sandžak, koja će imati punu autonomiju i čime će praktično biti uspostavljeno jedinstvo ove oblasti kakvo je formirala Turska imperija (mnogi smatraju da je Đukanović ovo već prihvatio kao jedan od uslova Zapada da Crna Gora dobije nezavisnost) (6)

– formalizacija nezavisnosti ovako uspostavljenog prostora i eventualno njegovo čvršće povezivanje sa BiH

Verovatno bi ovaj scenario bio realizovan i ranije, ali ono što Zapadu očigledno kvari planove jeste neočekivano žilav otpor Republike Srpske i rast ruskog uticaja u srpskom entitetu. No, to sigurno nije razlog da odustanu, ili previše odugovlače svoje planove, posebno u kontekstu rastuće konfrotacije sa Rusijom.

U svakom slučaju, ne sandžakuje Kirbi po Novom Pazaru za badava. A vi, Srbi, vidite sa kim ćete i kako!! Sa Vučićem, šeikom i Kirbijem, ili Vladimirom Vladimirovičem Putinom …?!

Dragan Milašinović

CEOPOM

_________________________________

Odrednice:

(1) Radi se o izjavama koje je dao u intervjuima nemačkim i švajcarskim dnevnicima Bild i Blik, u kojima Vučić kaže: „Od početka smo podržavali teritorijalni integritet Ukrajine, a to uključuje i Krim“.
Slično je Vučić rekao i u intervjuima za nemački Velt i francuski Figaro posle poseta Berlinu i Parizu, koje je Radiotelevizija Srbije (RTS) prenela na svom sajtu 6. jula, kao i u intervjuu nemačkom listu Handelsblat, koji je takođe RTS preneo 16. juna.
(2) – http://standard.rs/zeljko-cvijanovic-preporucuje/29639-%D0%BC%D0%B0%D1%98%D0%BA%D0%BB-%D0%BA%D0%B8%D1%80%D0%B1%D0%B8-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82-%D0%BD%D0%B5%D1%9B%D0%B5-%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%82%D0%B8-%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D1%83-%D0%BD%D0%B5%D1%83%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8-%D0%B1%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0

(3) http://srb.fondsk.ru/news/2013/12/11/evropski-putnik-za-riiad.htm

(4) – http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html%3A345342-Opet-sofra-u-Sandzaku-za-ambasadore

(5) – http://www.nspm.rs/hronika/vecernje-novosti-grupa-prijatelji-sandzaka-ponovo-aktivirala-svoj-rad.html

(6) – http://www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/82547/Dukanovic-dogovorio-Sandzak-kao-prekogranicnu-regiju

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime