Vučić i SNS u dve trećine Dnevnika RTS

0
994

“U informativnom programu državnog servisa RTS apsolutno ne postoji kritičko mišljenje ili oponirano mišljenje onome što govori srpski režim”, izjavio je nedavno potpredsednik Demokratske stranke Borislav Stefanović (Tanjug, 27. 8. 2015. godine). Stefanović za Istinomer kaže da u informativnim emisijama “nema predstavnika antivučićeve opozicije po osam, devet meseci”.

“Na primer, nakon dogovora zvaničnog Beograda i Prištine u Dnevniku 2 obezbeđeno je mesto za stavove albanske opozicije u Prištini, ali ne i za stav opozicije u Beogradu.  Nije meni problem stranka, nego što nema kritičkog antirežimskog mišljenja, već samo onog koje je kompatibilno sa stavom Vlade Srbije. U pitanju je  nijansiranje istog stava”, tvrdi Stefanović.

Dnevnik

Iako se običnom gledaocu čini da nije teško utvrditi da li program Javnog servisa ispunjava zakonom propisane obaveze, praksa monitoringa televizijskog programa u Srbiji to demantuje. Od poslednjih parlamentarnih izbora u martu prošle godine, kada su i državne institucije i istraživačke organizacije ocenjivale kritičnost informativnog programa, gotovo da nije bilo sličnih istraživanja. Pokušavajući da proveri tvrdnju funkcionera DS-a, Istinomer je došao do aktuelne analize “Javni servisi (ni)su u službi građana”, objavljene na sajtu regionalne medijske organizacije “SEE Media Observatory”. Analiza koju je radila Dubravka Valić Nedeljković, šefica katedre za novinarstvo na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, jedno je od retkih istraživanja ovog tipa, ali se odnosi isključivo na analizu centralne dnevne informativne emisije.

Mesto: Beograd Datum: 19.08.2015 Dogadjaj: DRUŠTVO/POLITIKA - premijer Srbije Aleksandar Vuèiæ sa ministrom policije Nebojšom Stefanoviæem, ministrom za rad Aleksandrom Vulinom i gradonaèelnikom Beograda Sinišom Malim obišao je danas izbeglice koji privremeno borave u parku kod autobuske stanice u Beogradu Liænosti: Aleksandar Vuèiæ

Prema ovoj analizi, premijer Aleksandar Vučić i vladajuća Srpska napredna stranka zauzima dve trećine Dnevnika 2 RTS-a, što je pet puta više nego kada je došla na vlast 2012. Ističe se i da se uloga medija suzila na prenošenje vesti o radu Vlade Srbije, od kojih su većina protokolarne vesti. U analizi se navodi da informativne emisije oba javna servisa (Radio-televizije Srbije i Radio-televizije Vojvodine) u ovom trenutku ne sadrže gledišta i argumente predstavnika javnosti u javnoj debati na teme koje su u interesu građana. Takođe, kako se napominje, javni servisi ne obrađuju dovoljno kritički teme iz svakodnevnog života.

Da Vas podsetimo:  Medicinari borci protiv korone ostali bez nagradnog vikenda

Favorizovanje vlasti

Analiza sadržaja 14 Dnevnika RTS-a pokazuje da je primetan značaj dat premijeru Aleksandru Vučiću, koji je citiran u 28 priloga i ujedno je najcitiranija ličnost u informativnom programu. Osim što se pojavljuje u prilozima koji se tiču domaće politike, on je u istom programu relevantni subjekt za komentarisanje ekonomskih tema, godišnjica (ubistvo Đinđića), kriminala (zlostavljanje dece), spoljne politike, donacija, međunarodnog dana žena, pa “čak i sporta”.

Upoređujući rezultate istraživanja iz 2015. godine sa svojim istraživanjem iz 2012, profesorka Dubravka Valić Nedeljković ističe da je primetno značajno povećanje prisustva SNS. Naime, prema rezultatima iz 2012, tada vladajuća DS zauzimala je u centralnom Dnevniku 16 odsto, SPS – 12 odsto, a opoziciona SNS 11 odsto. U martu ove godine učešće SNS u programu i direktnim citatima u Dnevniku 2 veće je šest puta (66 odsto) nego pre tri godine. Favorizovanje Vlade Srbije u koliziji je sa zakonskom obavezom da se promoviše više političkih ideja, podseća se u izveštaju.

Osim centralnog Dnevnika koji, prema podacima  Regulatornog tela za elektronske medije (REM) za 2014. godinu, zauzima oko 22 odsto informativnog programa, u informativne sadržaje u sopstvenoj produkciji RTS-a ubrajaju se i Jutarnji program (sa skoro 27 odsto učešća), Vesti 12 odsto, “Beogradska hronika” šest odsto, “Oko magazin” 1,56 odsto, “Da, možda, ne” 1,35 odsto…

Međutim, za ove emisije Istinomer nije uspeo da pronađe bilo kakvu analizu zastupljenosti političkih aktera ili takozvanog tonaliteta vesti, koji pokazuje da li se uz jednu temu ili aktera vezuje pozitivni, negativni ili neutralni sadržaj. Istinomer je razgovarao sa više stručnjaka iz oblasti monitoringa medija, ali niko od njih nije radio slična istraživanja jer, kako kažu, to je skup posao za koji ne postoji veliko interesovanje donatora.

Da Vas podsetimo:  577 miliona razloga zašto Brnabić puni džep firme svoga brata

Deficit tv monitoringa je, između ostalog, i rezultat primene Zakona o javnim medijskim servisima iz 2014. godine koji je propustio da definiše bilo kakvu vrstu javne kontrole. O interesima gledalaca RTS-a brine Programski savet, čije članove bira Upravni odbor RTS-a na predlog odbora za informisanje Skupštine Srbije, čime se ne isključuje politički uticaj. Čak i kada Skupština Srbije dobije izveštaj o radu javnog servisa, nema reči o tome da li parlament može da odbije izveštaj i kakve su posledice ako se to dogodi, navodi se u analizi.Untitle22d

Kontrola samo u predizbornoj kampanji

Generalni sekretar REM-a Nenad Janković kaže za Istinomer da ova institucija samo u vreme izborne kampanje sprovodi istraživanja o zastupljenosti političkih partija u TV programu.

“U redovnim okolnostima odluku o tome donosi Savet REM, u zavisnosti od važnosti trenutka u kome se sprovodi istraživanje. Zahteva za vanrednim analizama televizijskog programa ima i iz samog RTS-a. Na primer, na tome stalno insistira Gordana Suša, koja je i članica Saveta REM. Nismo gluvi za takve predloge, ali jedni razlog zašto to ne radimo jeste nedovoljan broj ljudi”, naglašava Janković.

Ako se pogledaju godišnji izveštaji o ispunjenosti zakonskih i programskih obaveza RTS, u njima REM navodi minutažu određenih programa, ali ne analizira sadržaj programa. Istinomer je, inače, od REM zatražio da u periodu od 1. do 7. septembra izmeri zastupljenost ključnih političara u Dnevniku RTS. Kako ističe Nenad Janković, taj zahtev bio je na dnevnom redu Saveta REM 9. septembra, ocenjen je kao dobar, ali je, na sednici odlučeno da se to neće raditi sad “jer se uskoro pripremaju izbori, pa će nadležni u REM tada na softveru uključiti aplikaciju za politički monitoring”.

dnev

Ni u RTS nisu mogli da nam dostave bilo kakvu analizu programa “na papiru”. Predsednik Upravnog odbora RTS Zoran Popović navodi da se o programskoj koncepciji stara Programski savet RTS, a da UO utvrđuje programsku koncepciju.

“Činjenica je da UO RTS nije vodio temeljnu raspravu o pitanjima političkog pluralizma u programima RTS, posebno ne na osnovu pisanog izveštaja, a to se radi na predlog i preporuku Programskog saveta i direktora”, kaže Zoran Popović za Istinomer. 

On upućuje na član 30 Zakona o javnim medijskim servisima u kome se navodi da Programski savet razmatra ostvarivanje programske koncepcije i razmatra kvalitet programskog sadržaja javnog medijskog servisa i u vezi sa tim daje preporuke generalnom direktoru i UO RTS-a.

Da Vas podsetimo:  Od crvene haljine, preko Lava i novinara, do Koke i Milene

Član 30

Predsednik UO RTS-a Zoran Popović tvrdi da će se kritike Borislava Stefanovića “sigurno ozbiljno razmatrati na sledećoj redovnoj sednici UO”.

“Lično ću uputiti zahtev Programskom savetu i generalnom direktoru da nas temeljno informiše o ovom pitanju”, navodi Popović.

Ivana Pavlović

istinomer.rs

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime