Vučić novi Tadić

„Ali šta da radimo, to je Srbija! Pa koga mi nismo ubili od svojih! Sve što je nečemu vredilo, mi smo ubili. Karađorđa, Miloša… Na kraju i premijera Đinđića” – izjavio je premijer Srbije za zagrebački „Globus“.

Prvo da razjasnimo neke stvari. Karađorđe je ubijen zbog povratka u Srbiju sa ciljem dizanja ustanka, a zapravo bliskih veza sa Rusijom, koje ni onomad nisu odgovarale Zapadu i Turcima kao što ni danas ne odgovaraju. Majski prevrat i sarajevski atentat su najdirektnije odgovarali interesima zapadnih sila, a pre svega Francuske i Britanije koje su želele da preokrenu situaciju na Balkanu i da sa ovih prostora izbace Germane i Ruse. Srbi su tako prekinuli dobre odnose sa Austrijom, a Karađorđevići su do dana današnjeg samo eksponenti Londona na Balkanu. Puč 27. marta, opet po instrukcijama Londona da bi se stvorio još jedan front protiv Nemačke. Tito je takođe bio ne samo Kominternin već i anglosaksonski igrač što je istorija posle 1948. i potvrdila. Đinđić je nemački đak, a ne engleski; možda je tu ključ njegove izolacije, a kasnije i egzekucije. Izručenje Miloševića, Karadžića, Mladića i drugih, nisu Srbi uradili zato što su ih mrzeli, već zato što je taj isti Zapad ucenio celu državu i narod. Miloša Obrenovića niko nije ubio, umro je u dubokoj starosti. Jedino ako premijer nije mislio na Miloševića ili Obilića koga su ubili Turci.

No sve i da je tačno to što je rekao Vučić za „Globus“, opet to ne znači da smo kao narod najgori na svetu. Zar nisu Amerikanci ubili Kenedija, Rusi cara Nikolaja (i još nekoliko careva), Francuzi celu svoju monarhiju itd. Međutim, niko od političara tih naroda ne ide kod svojih dokazanih dušmana da im se žali na svoj narod. Ni jedan srpski državnik nema moralni kredibilitet da se Hrvatima žali na svoj narod. To prosto nije dopustivo! Sa ovakvim pričama, srpski državnik ne bi trebao da ide ni Rusima, a kamoli Hrvatima. Da se naši dušmani naslađuju i da kažu «da zaista su takvi ti Srbi».

Taj sado-mazo hrvatsko-srpski odnos je krajnje perverzan. Pa Hrvati su najdirektnije odgovorni za vraćanje Srba dva veka unazad, za ekonomsku okupaciju, za genocid u Drugom svetskom ratu nad Srbima, za progon Srba od pre dve decenije, a i za trenutno lošu poziciju Srba u svetu. Hrvatski državnici odlaze na Kosovo podupirući šiptarske UČK teroriste. Nad preostalim Srbima u Hrvatskoj se vrši tihi genocid i perfidna asimilacija. Hrvatski državnici Vojvodinu ne smatraju delom Srbije. Niko se nikada Srbima iz Hrvatske nije izvinio za genocid u Drugom svetskom ratu i za proterivanje krajiških Srba. Hrvatska politika je u korenu srbomrzačka i ustaška.

Zaista je ovo jedna krajnje nerazumna izjava. Nije sporno da srpski državnici vode dijalog sa hrvatskim, ali je sasvim neprimereno i servilno za hrvatske medije izjavljivati ovako nešto protiv svog naroda. Ovom izjavom Vučić je nadmašio Tadića.

Na kraju koja poenta ove izjave? Za razliku od Tadića, Vučić će za Hrvate uvek biti samo jedan «srboćetnik».

Srpska istorija je mučenička istorija. Zapadni narativ je taj koji Srbe i Ruse predstavlja kao nekakve divljake koji pobiše svoje lidere, koji ne znaju šta je civilizacija i koje stoga treba doterati u red. Prihvatanjem ovog zapadnog antisrpskog narativa naši političari se pre mogu nazvati hrvatskim nego srpskim. Jeste srpski narod težak, ali niko nije terao naše političare da se bave politikom. Nije lako biti vladar Srbima. To zahteva hodanje po oštrici noža, svako i najmanje skretanje uzrokuje pad i štetu za narod i državu. Srpski političari trebaju voditi dijalog sa svima u regionu, to je nesporno, ali nikad ne smeju gubuti nacionalno dostojanstvo. Uostalom Tadić je upravo kažnjen na izborima zbog krajnje neosetljivosti za nacionalno dostojanstvo i nacionalna pitanja. Ovom izjavom Vučić je dodao još jedan minus svom rejtingu i svrstao se na listu onih srpskih političara koji nemaju osećaj za nacionalno dostojanstvo.

Videli smo i Boška Obradovića koji se žalosno šlihtao Pernaru koji je samo još jedan hrvatski političar antisrbin ili pak Šešelja koji je pomogao dolasku ustaškog HDZ na vlast tako što je denuncirao Josipovića, a šta reći na to da je Sanda Rašković rekla da su Hrvati imali pravo da osvoje Krajinu i da je u Srebrenici bio genocid. Setimo se kako se Nikolić izvinjavao u Sarajevu za «srpske zločine».

Ako se ovako ponašaju oni koji se predstavljaju kao patriote i nacionalisti poput Vučića, Nikolića, Šešelja, Obradovića i Sande, nama liberali i izdajnici nisu ni potrebni. Nama samo Bog može pomoći, jer nas samo čudo može spasiti.

Željko INJAC

www.vidovdan.org