Vučić pao u Kosovskoj Mitrovici!

0
930

km novine, kososovo, metohija, kosovska mitrovica, srbija Želimo da saopštimo srpskoj javnosti činjenice i podatke od izuzetne pa i presudne važnosti za njihov život, budućnost i budućnost njihove dece!

Saznanja do kojih smo došli ukazuju na sve brže, rapidno propadanje države, pada ekonomske moći građana, urušavanja državnog i nacionalnog svojstva srpskog bića u svakom smislu.

Ta saznanja nedvosmisleno ukazuju na duboku umešanost državne vlasti u kriminalne aktivnosti širokih razmera i saradnju sa najuticajnim dilerima narkotika, oružja i ljudi u regionu a što sve ide preko teritorije Srbije!

Čak i da nema tih dokaza srpskoj javnosti bi bilo sasvim dovoljno da vidi kako je prethodna srpska vlast ali istog sastava kao i ova, sa nekim zarotiranim mestima kako bi nam bilo gore, uspostavila klasičnu granicu između centralne Srbije i Kosova i Metohije, te gotovo zaokružila šiptarsku nezavisnost. Sve je to urađeno da bi smo se brže priključili Evropskoj uniji i ekonomski ojačali ali vidimo da i posle toga narodu Srbije biva sve gore.

U drugim krajevima Republike takođe se kriminal učvrstio kao vladajuća ideologija i jedino isplativo zanimanje srpske „demokratske“ vlasti. Ostatak državne imovine se pljačka od strane vladajuće kaste, narodu sve manje ostaje a i neki drugi delovi teritorije se dovode u upitni položaj kao integralni deo države Srbije.

I predstavnici Srpske pravoslavne crkve, jednog od stubova nosioca državnosti koji je očuvao narod i kada je pod viševekovnim ropstvom izgubio državu, danas čini suprotno.

Otvorena saradnja sa jeretičkim strujama sa centrom u Vatikanu, urušava sva ona načela pravoslavlja koja kao jedina istinita mogu da vaskrsnu narod i ponovo uspostave samostalno srpsku državu. Njihovom predajom slabi nada u novo vaskrsenje srpskog naroda jer udruživanje sa onima koji su osnovali i blagoslovili koljače u Jasenovcu, Jadovnu, Prebilovcima i drugim srpskim stratištima, može pomoći jedino njima da svoj posao završe.

Da Vas podsetimo:  U Vladi će biti političara za koje je narod većinski glasao

Moral je opao, ceni se samo što je podvedeno kao „evropska“ to jest „Zapadna“ vrednost u kojoj svega ima osim bilo kakve zdrave vrednosti. Tu su razne devijantne grupe i pobornici izopačenih modela ponašanja koji sve više preuzimaju vođstvo u izgradnji, ionako oronulog intelektualnog profila i duha omladine u Srbiji.

Mladi, iako svesni značenja porodice niti je brane, niti osnivaju. Sve je više neoženjenih mladih ljudi i u gradovima i na selu. Ako se i usude na brak decu ili ne mogu, ili ne smeju ili neće da rađaju pa nam godišnje izumiru čitavi gradovi. Naš se narod i država tope kao vosak na vatri!

Sve ukazuje na to da smo pred takvim užasnim trenutkom kada ćemo kao narod, možda i zauvek, iščeznuti sa lica zemlje. I to ne onako slavno kako su se naši preci borili već predajući se, puzeći i ponižavajući se. Pri tom moleći neprijatelje i krvnike da nam budu savetodavci u tom „razvoju“ i „reformama“.

Ovim saopštenjem želimo da vam saopštimo da mi sve to znamo i da se sa tim duboko ne slažemo te pozivamo, gore navedene, državne organe na hitno delanje! Ukoliko vlast ne reaguje hitno i odlučno na ovo naše saopštenje mi ćemo biti prinuđeni da sledeće saopštenje radikalizujemo i još detaljnije opišemo sve što utiče na rapidno nestajanje srpskog naroda! Tako ćemo činiti dok god naša saopštenja ne budu uvažena!

Zahtevamo da se ovo naše saopštenje saopšti svim neobaveštenim građanima, udruženjima i organizacijama kako bi ga oni dalje saopštavali svojim komšijama, rođacima, kolegama, a oni dalje svojima, dok svakom nacionalno svesnom građaninu Srbije ovo ne bude saopšteno!

I tako, u nedogled…

Saopštenje za saopštenjem kao strele nad spartanacima u termopilskom klancu padaju na srpski narod u ovom odsudnom trenutku. Političke stranke, vođe, grupe, udruženja izdaju oštra, odlučna, srčana saopštenja reagujući tako na stanje u državi, društvu i crkvi. Iz Beograda, Kragujevca, Mačve, Niša, Kosovske Mitrovice, rasejanja… Narod kroz njih još jednom sagledava i preživljava svoje stanje, često jače od onih koji ta saopštenja izdaju.

Da Vas podsetimo:  Putovanje bez povratne karte

A jedini oštri potezi protiv takvog stanja su nova, i to sve šturija saopštenja. Pretvaraju se u cvrkut („tvitove“) i statuse na društvenim mrežama ili cirkularna pisma unutar jedne grupe koja sve to ionako zna.

Opasno je izaći u susret takvom talasu koji nas potapa – bilo čime osim sa nekoliko redaka koji zapravo više koriste nego štete jer pokazujemo da imamo i koristimo pravo da se oglasimo, izrazimo svoju volju… „suprotstavimo se“!

I to pravo je, znamo, ugroženo, ograničeno, kontrolisanog obima. I da nije, zar se korišćenje osnovnog prava na slobodu govora može smatrati ikakvom borbom? Koristi se najmanje od svih prava a očekuju se reakcije kao pred naoružanim i pobunjenim narodom?…

I pored postojanja kolektivne svesti i iskustva o možda nepovratnom procesu koji se u našoj zemlji odvija, nema odlučnih reakcija, nema protesta, nema pobune.

Nema čak ni performansa manjih razmera, čak ni grafita na brzinu, po mraku, ispisanih na nekom zidu.

Ni pravnih akcija kojima bi se tražilo poštovanje zakona, čuvanje Ustava, neprodaje i očuvanja državne imovine i teritorije… Niti od „vođa“, niti od policije, niti pripadnika vojske kojima je to jedina obaveza za koju su učeni, trenirani, plaćeni!

Nije više problem samo nemogućnost da se kao narod ujedinimo već i neaktivnost između nas samih, pojedinaca.

Nema ih čak ni u Kosovskoj Mitrovici, koja se bez otpora predaje Šiptarima. Ni dva čoveka od kojih bi jedan, na primer, držao merdevine a drugi prefarbao bilbord sa likom premijera i licemernu poruku dobrodošlice na Kosovo i Metohiju koju izdaje. Pa na tako obojenoj beloj površini makar napisao „Vučiću… znaš ti šta!“. Nema ih…

I to se, u gradu koji je najočiglednije u Srbiji pred svojim nestankom – moralo uraditi samo od sebe. Vetar i kiša sprali su bar tu malu fleku sramote sa našeg naroda.

Da Vas podsetimo:  Ostavke? Odgovornost?


A mi čekamo da neko iz Njujorka, Moskve, Pariza dođe i objasni nam šta se dešava sa nama i podseti nas kako su pravo, zakon i pravda na našoj strani. Kako nama otimaju zemlju, kako su naše žrtve istinite, brojne i zgažene… pa da izdamo neko novo, oštro saopštenje! Možda izdamo…

Piše: Ivan Maksimović
Pripremile: KM Novine

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime