Vučić rekonstruiše „ratnu vladu“

1
873
Foto: predragpopovic.wordpress.com

Aleksandar Vučić sija od sreće. Predsednički mandat trajaće mu još četiri godine, kao i vladavina u Beogradu, dok republička većina ima rok do 2020. Kontroliše sve državne institucije, od policije i vojske do pravosuđa, nekažnjeno krši Ustav i zakone, komanduje kriminalcima, uređuje skoro sve medije, otima šta stigne i trpa u džepove, radi što hoće, cela Srbija je njegova. Vučić svesno stvara takav utisak, hrabri sebe i članove svog klana. Ipak, i on dobro zna da je priteran uza zid, da ga čeka teško vreme u kome svaki potez ima hamletovski fatalizam – biti il ne biti.

Strani mentori više ne tolerišu njegovo odugovlačenje, pod hitno mora da završi kosovsku dramu i prinudi Srbiju da se zauvek odrekne prava na „kolevku srpstva“. Ukoliko to ne uradi, biće teško kažnjen, Ujka Sem ne prašta. Belosvetski i domaći kriminalci, Vučićevi finansijeri i poslovni partneri, upali su u probleme, američke bezbednosne službe presekle su nekoliko značajnih lanaca za pranje para, koji vuku do Srbije, do „Beograda na vodi“. Bez priliva tog novca megalomanski projekat na obali Save doživeo je sudbinu Skadra na Bojani. Propali su i ostali privredni eksperimenti, ekonomija je uništena. Iscrpljeni su i privrednici koji su, dobrovoljno ili pod pritiskom, sponzorisali Srpsku naprednu stranku i njenog vođu. Politička scena vri, opozicija traži način da kanališe nezadovoljstvo naroda i ugrozi vladajući kartel.

Nesposoban i slab, u borbi za opstanak na vlasti Vučić nema drugog rešenja osim da nastavi po starom, da stoput primenjenim trikovima pokuša da odgodi neizbežan pad. U škripcu, opet će se poslužiti istim asortimanom prevara, laži i manipulacija, kojima je i ranije kupovao vreme.

U svojoj laboratoriji spletki već je pripremio plan za novo zamajavanje stranih gospodara i domaćih podanika. Umesto da rešava nagomilane probleme, odlučio je da javnost zamajava kadrovskim promenama u Vladi Srbije. Medijskom halabukom o smeni loših ministara i licitacijom njihovih naslednika Vučić namerava da dobije mesec-dva, taman do leta, a onda nema smisla da u vreme godišnjih odmora raspisuje referendum za promenu Ustava i konačno izvršenje obaveza prema vašingtonskim gazdama.

Ipak, mora mu se priznati da je smislio zanimljivu kadrovsku vrtešku, mnogo značajniju od prethodnih, kozmetičkih. Sredinom aprila, uporedo s konstituisanjem nove beogradske vlasti, bez ministarske funkcije ostaće Dušan Vujović, Zlatibor Lončar, Vanja Udovičić i, naravno, Vladan Vukosavljević.

Za rad Vlade najvažnija je promena na čelu Ministarstva finansija. Da stvar bude gora po Vučića, to nije njegova, nego Vujovićeva odluka. Krajem prošle godine, Vujović je napravio predlog budžeta i otišao svojim putem. Dva meseca ne učestvuje u radu Vlade, ne pojavljuje se na sednicama, nema ga u javnosti, a ni u tajnosti ne komunicira s kolegama. Ana Brnabić, uverena da je zaista predsednica Vlade, prvo je pokušala da natera Vujovića da radi. Uzalud je slala mejlove i sms poruke, nije dobila odgovor. Kad je izgubila strpljenje, cinkarila ga je Vučiću. Opravdano ljuta, tražila je od svog šefa da utiče na Vujovića, da ga natera da dolazi na sednice i izvršava obaveze. Vučić ju je smirivao pričom da Vujović ima privatnih problema, teško je oboleo. Vođa je imao razumevanja sve dok odbegli ministar nije prestao i njemu da se javlja. Posle desetak propuštenih poziva i ignorisanih poruka, Vučić je shvatio da Vujović beži s broda koji tone, kao što je uradio Lazar Kostić.

– Zaboravi na Vujovića, on više nije bitan, uskoro će se na njegovom mestu naći Siniša Mali, s njim ćeš dobro da sarađuješ – rekao je nedavno Vučić Brnabićki.

Ona se obradovala, pošto je s Malim odavno spajaju privatne i poslovne veze. Mali bi se više radovao kad bi dobio priliku da još jedan mandat ostane na mestu gradonačelnika Beograda, ali moraće da prihvati sve što mu Vučić ponudi. S tom rokadom Vučić ništa ne gubi. Naprotiv, Mali je zanat ispekao odavno, još pre petnaestak godina u Agenciji za privatizaciju. Uz to, njegovim prebacivanjem u ministarsku fotelju Vučić će lakše objasniti izbor novog gradonačelnika.

Odluka Dušana Vujovića da digne sidro nije iznenađenje. Ima uspešnu karijeru, veliku imovinu i ništa manje zdravstvene i porodične probleme. Poslednje što mu treba jeste maltretiranje s naprednjačkim diletantima.

Za razliku od njegovog slučaja, smena Zlatibora Lončara predstavlja misteriju. Vučić je uskom krugu saradnika najavio Lončarev odlazak, ali nije dao nikakvo objašnjenje. Njegovo ćutanje stvorilo je prostor za brojna nagađanja. Mnogi su se odmah setili kako je Lončar „visio“ i prilikom sastavljanja aktuelne Vlade. Kao mogući razlozi za njegov pad u gospodarevu nemilost navodilo se da je samostalno, bez odobrenja, s Nikolom Petrovićem i Aleksandrom Đorđevićem sklopio sporan posao sa švajcarskom farmaceutskom firmom „Novartis“. Vučić je posumnjao da su uzeli poveću proviziju, zaboravljajući da njemu daju ušur. Naravno, nikad nije vođena zvanična istraga tog slučaja, ali Petrović i Đorđević su tiho i skoro neprimetno smenjeni s funkcija. Mnogo veću pažnju javnosti privukao je Lončarev sukob s Boškom Đukanovićem, direktorom Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“. Đukanović je neoprezno i naivno, u kafanama i u svom kabinetu, ogovarao Vučića. Đorđević je to snimio i obavestio šefa. U nastupu besa, Vučić je naredio Lončaru da najuri nelojalnog Valjevca, što je ekspresno urađeno. Međutim, čim se malo smirio, Vučić je zaključio da su mu Lončar i Đorđević namestili igru i posvađali sa čovekom koji ga je zadužio u nekoliko slučajeva. Nije Vučiću bilo žao što je na neslavan način okončao karijeru prof. dr Đukanovića, šokirala ga je činjenica da najbliži saradnici imaju hrabrosti da manipulišu s njim. Za inat, na mesto direktora „Dedinja“, Šešelju za ljubav, Vučić je postavio Milovana Bojića, koji s Lončarem ima dugu istoriju sukoba.

Da Vas podsetimo:  Zbog korupcije više od 500 mera za prisluškivanje u Nišu i Novom Sadu...

Dok je trajalo nagađanje ko će sve dobiti mesto u Brnabićkinom kabinetu, Lončar je javno tvrdio da mu neće teško pasti ako ne bude ponovo izabran za ministra zdravlja. Sada ćuti, ali to ne znači da već nije počeo da pakuje stvari i priprema predaju dužnosti nasledniku. I to nikom drugom, nego svom kumu Zoranu Radojičiću, direktoru Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj, koji je na političku scenu stupio kao nosilac naprednjačke liste na beogradskim izborima. Radojičić je već na prvom koraku pokazao da ima sve karakteristike koje Vučić traži – ne drži se zakona kao pijan plota, izvrće činjenice, obmanjuje javnost… Naprosto, stvoren za ministra u ovakvoj Vladi.

Niko ne zna zašto je Vladan Vukosavljević izabran za ministra kulture i informisanja, ali svi znaju da zbog njegovog odlaska niko neće zakukati. Ni on. Vukosavljević je godinama gradio imidž ozbiljnog poslovnog čoveka, medijskog partnera Dragana Đilasa, Dragana Kopčalića i sličnih sumnjivih magnata. Sve je palo u vodu kad je seo u ministarsku fotelju. Umesto da se bavi svojim poslom, on je putovao, provodio se i uživao. Novinare, koji bi ga obaveštavali o pritiscima vlasti, uveravao je da su sami krivi, ko ih je terao da se kače s Vučićem. Dok je trajalo, njemu je bilo lepo. Sad, kad se vrati u vlastitu beznačajnost, ostaće mu pečat parazita i to neuspešnog.

U političkom dometu nema velike razlike između Vukosavljevića i Vanje Udovičića. Ipak, Udovičić je u Vladu kao miraz uneo status vrhunskog sportiste. Na izlasku, sa sobom je poneo imidž naprednjačkog primitivca koji misli da je Pančićeva omorika dobila naziv po Pančevu.

U ovoj predstavi o rekonstrukciji, bez uloge će ostati i Goran Knežević, ministar privrede. Prvi put je izbačen iz Vlade zbog aflatoksina, sada će zbog tumora. Kad je obavestio Vučića o opakoj bolesti s kojom se bori, Knežević je dobio patetičnu verbalnu podršku. Čim je okrenuo leđa i otišao, Vučić je pokazao šta iskreno misli.

– Eto, kakav je to čovek! Ima rak na mozgu, poremećen mu je centar za ravnotežu, jedva stoji, otežano govori. Zna da ni lekari u Kamenici ne mogu da mu pomognu, ali svejedno hoće da ostane na ministarskoj funkciji. Sad bi trebalo da ga sažaljevam? Pa, neću. I ja sam bolestan, pod stalnim sam stresom, pritisak me uništava, svakog časa mogu da se šlogiram. Voleo bih, ali ne mogu da se mirno povučem iz politike i posvetim lečenju. A, on meni kuka… – rekao je Vučić, dokazujući da empatiju gaji samo prema voljenom sebi.

Za Vučića ljudi su potrošni materijal, koji sada namerava da iskoristi za nametanje teme koja će, uz pomoć režimskih medija, privući pažnju javnosti. Umesto naprednjačkim manipulacijama na beogradskim izborima, katastrofalnim rezultatima vlasti i ugroženom egzistencijom, građani će se baviti analizom kadrovskih promena. Iza pozornice, na kojoj će jedne lutke zameniti druge, konce će nastaviti da vuče isti zli lutkar.

Suština će ostati ista, usklađena s Vučićevom potrebom da ima ratnu Vladu, spremnu da suzbije svaki pokušaj građana da se oslobode od tiranije. Dok organima sile upravljaju Nebojša Stefanović, Aleksandar Vulin i Bratislav Gašić, Vučić je uveren da će uspeti da, po svaku cenu, odbrani tron. Upravo u tom smislu nedavno je održao militantan govor, pripremajući saradnike za obračun s nezadovoljnim građanima. Obavestio ih je da BIA i MUP raspolažu saznanjima da opozicija opet namerava da realizuje „makedonski scenario“. Optužio je Dragana Đilasa, Sašu Jankovića i Vuka Jeremića da planiraju da pozovu građane na protest posle beogradskih izbora. Navodno, oni su angažovali stranu agenciju koja je napravila predizborno istraživanje, koje je pokazalo da SNS ima podršku 31 odsto birača. Sve što naprednjaci osvoje preko tog nivoa biće označeno kao krađa izbornih rezultata i predstavljeno kao povod za ulične proteste.

Da Vas podsetimo:  Pančevo u letnje dane (2): naprednjačka julska nedela

– Nećemo imati milosti prema bilo kome ko nas ugrozi. Sad se žale na diktaturu? E, pa, tek će videti šta će ih snaći – rekao je Vučić.

Ne plaši se on lidera razbijene opozicije, navikao je da manipuliše njima i njihovim interesima. Kao iskusni populista, dobro obučen da prepozna raspoloženje naroda, Vučić zna da mu prava opasnost preti od gladnih, pokradenih i poniženih očajnika. Prvih 20 godina svoje mračne političke karijere Vučić je parazitirao na nezadovoljstvu običnog sveta. Jakim parolama osvajao je njihovo poverenje, a s njim i poslaničke mandate, status, uticaj, stanove, automobile i novac. Zahvaljujući njihovoj energiji i nadi u promene, Vučić je 2012. došao na vlast. Umesto da sprovede obećane reforme, opljačkao je penzionere i radnike i stvorio robovlasnički sistem od koga korist imaju samo on, njegova dvorska svita i tzv. strani investitori.

Nikad nijedan okupator nije uspeo da nanese toliku privrednu i biološku štetu Srbiji. Prema zvaničnim podacima, iz Vučićevog feuda godišnje pobegne oko 40.000 mladih i obrazovanih, a umre 30.000 više nego što se rodi. Zamrlo je više od hiljadu sela, a u gradovima se život pretvorio u test izdržljivosti. Većina građana balansira na ivici bede. Oko 50 odsto radnika dobija plate manje od 212 evra, a čak 70 odsto ispod 320 evra. Penzioneri su prinuđeni da svakodnevno prave izbor – da li da kupe lekove ili hranu, ne mogu oboje. Uz sve to, vlast povećava namete, cedi građane kao suvu drenovinu. Industrija ne postoji, proizvodi se samo papir za režimske biltene i sudska rešenja, kojima se legalnim uterivačima dugova daju ovlašćenja da otimaju televizore, veš mašine i sve što nađu u domaćinstvima, što osiromašeni vlasnici već nisu prodali na buvljaku u bescenje.

Kao da ta nesreća nije dovoljna, Vučić u obračunu sa svojim žrtvama zloupotrebljava državne službenike. Policajci, koji rade za bednu platu, asistiraju u otimanju imovine građana, čuvaju stražu naprednjačkim razbojnicima dok ruše zgrade i tuku novinare. Ponižene sudije, uplašene za vlastitu egzistenciju, ne postupaju u skladu sa zakonom, već prema interesima vladara. Lekari, nastavnici, intelektualci, novinari… Svi su uvučeni u naprednjački paralelni poremećeni univerzum u kome dominiraju laž i strah. Iako su to normalni ljudi, koji samo žele da izvršavaju svoje profesionalne obaveze, Vučić ih je pretvorio u saučesnike u njegovom zločinu nad Srbijom.

U nekom trenutku, koji se neminovno bliži, građani će morati, u samoodbrani, da dignu glavu i suprotstave se torturi. Pravda, koja je iz državnih institucija najurena na ulicu, sa ulice će se i vratiti. Vučić to zna, zato se plaši svakog protesta, bez obzira ko ga organizuje, penzioneri, studenti ili građanska udruženja. Svaki otpor je opasan po naopaki režim, lako može da se pretvori u iskru koja će zapaliti njegovu kulu od karata. Ko je napravio robovlasnički sistem mora da računa na to da će se suočiti s pobunom robova.

Džon Kenedi je upozoravao da će „oni koji mirnu revoluciju čine nemogućom izazvati nasilnu revoluciju“. Na to ukazuju i poneki aktuelni srpski intelektualci, poput sociologa Jove Bakića.

– Glad za pravdom biće u velikoj meri zaslužna za Vučićev pad. Naše društvo je najmanje jednako u Evropi, a ta nepravda je toliko velika da vapi za ispravljanjem. Bez potpunog uništenja ovakvog političkog sistema nema napretka Srbije – tvrdi Bakić i otvoreno preti „revolucionarnom pravdom“ svima koji su „kreirali i održavali ovaj zloćudni sistem“.

Bakić smatra da revolucionarnu pravdu zaslužuje Željko Mitrović, tvorac „ogromnog zla koje treba zatrti, jer Televizija Pink zaslužuje da nestane“.

Kad god Vučić čuje takve stavove, pretrne od straha. Koliko god bio poremećen, ipak je svestan da svaka žrtva njegovih prevara ima neki svoj spisak i silnu želju da kazni krivca. Ipak, karakter mu je jači od inteligencije, ne dozvoljava mu da se pribere i odustane od torture. Naprotiv, očigledno je rešen da vlast brani svim sredstvima, nezainteresovan za posledice koje će izazvati, i koje će biti vrlo neprijatne i po njega i po normalne ljude.

– Od braće Vučić i kriminalaca kojima su okruženi treba očekivati sve, oni su sada u fazi „biti ili ne biti“. Beogradski izbori, unapred pokradeni i namešteni, njihov su poslednji pokušaj da ostanu na slobodi. Od očajnika koji idu na sve ili ništa može se očekivati baš sve – tvrdi uticajni kolumnista Peđa B. Đurović.

Da Vas podsetimo:  Sukob interesa u niškom zavodu za transfuziju pod lupom tužilaštva

Njegova procena svakodnevno se potvrđuje u praksi. Naprednjački batinaši nekažnjeno zlostavljaju građane, sukobljavaju se s aktivistima opozicionih stranaka, napadaju novinare i sve druge nepodobne pojedince. Vučićevim eskadronima komanduju kriminalci, ali i državni funkcioneri i direktori javnih preduzeća. Kao u svakom predizbornom uterivanju straha, akcije naprednjačkih odreda organizuje i predvodi Zoran Milojević Zelja, direktor kosovskog „Telekoma“, a nedavno se istakao i Milan Bojović, batajnički siledžija, koji se trenutno nalazi na funkciji savetnika za bezbednost u Jugoimport SDPR-u, državnoj firmi za trgovinu oružjem. Lomeći opozicione štandove i nasrćući na političke protivnike oni su pokazali na šta su spremni i šta sve može da se očekuje od njih, ako vrhovni vođa naredi da udare žešće.

U stvaranju takve atmosfere prednjači, naravno, Aleksandar Vučić. On to i ne krije. Pred nekoliko svedoka, prilikom jednog susreta s Nebojšom Stefanovićem, skrenuo mu je pažnju da popravi kondiciju.

– Zapustio si se, to nije dobro. Vidiš da nas čekaju teški dani, moraš da ideš u teretanu – rekao je Vučić ministru policije.

Inače, u „Spartakusu“, u koji ponekad svrati Stefanović, nekada je redovno vežbao Aleksandar Stanković, zvani Sale Mutavi, vođa Partizanovih navijača i režimski narko-diler, koji je izrešetan baš ispred te teretane.

I Vučić je zapostavio fizičke aktivnosti. Malo zbog lenjosti, više zbog bolesti, koja uzima maha. Dekadentni način života uzima danak. Narod kojim vlada tavori u bedi, ali zato Hajle Vučić Selasije uživa. Zaboravio je na zavičajnu bosansku kuhinju, kao nikad niko iz Čipuljića krka samo vrhunske gurmanske specijalitete, koje mu priprema lični kuvar. Oblači najskuplje Tadžijeve modele, kakve nose Erdogan i Putin, odseda u ekskluzivnim hotelima, vozi se blindiranim „mercedesom GL500“, koji je dobio na poklon od svog arapskog drugara Muhameda bin Zajeda.

Vučić voli da prima poklone, ali i da daje. Federiki Mogerini, visokoj predstavnici Evropske unije, nedavno je poklonio sat vredan 30.000 evra. Prilikom posete Hrvatskoj, obećao je da će Srbija sa dva miliona evra pomoći izgradnju pruge Sisak – Karlovac. Mogerinijevu podmićuje kako bi dobio podršku za opstanak na vlasti, a Hrvate kako bi zaboravili da je upravo na toj trasi nekada crtao granice Velike Srbije. Ne škrtari kad ne daje svoje. Pare za te poklone obezbediće građani Srbije, koji će morati da plate kazne za šverc u autobusu, nepropisno parkiranje ili već neki sličan prekršaj.

Da bi izbegao plaćanje svojih grešaka, Vučić je primenio srednjovekovni način vladavine. Prvo je podjarmio vlastelu. Montirao je optužnicu i uhapsio Miroslava Miškovića. Na najkonkretniji način pokazao je svim ostalim tajkunima da se u njegovim rukama nalazi i nož i pogača. Posle toga nikome od njih nije palo na pamet da finansijski podrži opoziciju ili nezavisne medije. S druge strane, pomogao je mnogim kriminogenim bogatašima da reše probleme sa tužilaštvom i sudovima. Bahatom vladaru, dok na predizbornom mitingu tobož brani interese običnih proletera od alavih tajkuna, aplaudira Bogoljub Karić. Nema veze što je Karić preko „Mobtela“ opljačkao više od 60 miliona evra, optužnica je zastarela, sad može da nastavi da s Vučićem čerupa ono što je od Srbije ostalo.

U temelje svoje vlasti Vučić je ugradio samo laž. Šest godina je lagao mentore iz Vašingtona i Brisela da će brzo i lako rešiti kosovski problem i omogućiti potpunu državnost nove albanske republike. Građane Srbije je lagao da se privreda oporavlja, stiže bolji život, samo što nije. Više nema kud, prinuđen je da izvrši što je obećao, zahvaljujući čemu je dobio priliku da vlada. Kad to obavi, postaće nepotreban i štetan simbol ružne prošlost. Tada će na red doći svođenje računa, i spoljnih i unutrašnjih. Stranci su pomogli rušenje režima Slobodana Miloševića, a u oslobođenju od Vučića biće dovoljno samo da mu ukinu podršku. Građani Srbije, gladni hleba i pravde, sami će obaviti sav posao. Cenu, kojom će biti plaćena sloboda, odrediće Aleksandar Vučić. Ako bude pametan ili, što je realnije, ako bude prinuđen da bude pametan, dobrovoljno će s vlasti otići na optuženičku klupu. No, teško je očekivati takav rasplet ove bajke s elementima horora. Naprosto, nije moguće zadovoljiti suprotstavljene strane, nikad nije bio i Vučić sit i Srbija na broju.

Predrag Popović

predragpopovic.wordpress.com

1 KOMENTAR

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime