Predsednik Aleksandar Vučić odgovarao je danas na pitanja koja su mu građani postavljali na društvenim mrežama. U sat vremena, koliko je izdvojio, uživo je na portalu telegraf.rs govorio o odnosu sa Crnom Gorom, prosečnim platama, zdravstvu, kanalizaciji, slobodi medija… Osim toga, osvrnuo se i na detalje iz svog privatnog života, uz komentar da bi jedno veče mogao i dva-tri sata da izdvoji pa da se građani, ako treba, i uživo uključuju. Istinomer je, u međuvremenu, proverio i ocenio nekoliko njegovih izjava.
Govoreći o odnosu sa Crnom Gorom i poredeći standard građana jedne i druge zemlje, predsednik Aleksandar Vučić rekao je „da je u Srbiji pre četiri godine prosečna plata bila 340 evra, a u Crnoj Gori oko 500 evra.” Danas je, kako on kaže, izjednačena na oko 510 evra.
O iznosu prosečne plate u Srbiji nekada i sada predsednik često govori. I to, uglavnom, netačno, zbog čega je od Istinomera više puta dobio negativne ocene.
Što se tiče zarada u 2016. godini, njihov prosek se obračunavao po staroj metodologiji. Od januara 2018. godine prosečne plate se računaju na drugačiji način: umesto metode uzorka (tzv. mesečno istraživanje o zaradama zaposlenih – RAD-1), zarade se računaju na osnovu podataka Poreske uprave.
Prema svim dostupnim informacijama iz RZS i NBS, kao što je Istinomer već pisao, prosečna plata za 2016. godini bila je 374,11 evra. Zato za izjavu da je pre četiri godine prosečna plata u Srbiji bila 340 evra, Aleksandar Vučić dobija ocenu – neistina.
*Plate danas najveće u istoriji Srbije
*Prosečna plata u januaru 2019. za 40 odsto veća nego 2014.
Predsednik države osvrnuo se i na koncept “dve koverte” koji je, kako je rekao, česta pojava u Srbiji. Objašnjavao je da postoje situacije kada poslodavac traži od radnika da mu vrati deo nakon što mu da platu preko računa. U tom kontekstu je pričao i o iznosu minimalne zarade u Srbiji.
“Danas je minimalac u Srbiji između 30 i 31 hiljade dinara. To je minimalna zarada koju neko mora da primi na mesečnom nivou. I to svi ljudi moraju da znaju. Niko ne sme da vas plati manje od toga”, kazao je Vučić.
U odnosu na 2019. godinu, minimalac je veći za 11,27 procenata, rekao je Vučić, i on je sada između 30 i 31 hiljadu dinara, što je – istina.
Od 1. januara ove godine, minimalna cena rada po satu od 1 uvećana je na 172,54 dinara (neto). To znači, kako su mediji ranije preneli, da će prosečni minimalac biti nešto veći od 30.000 dinara.
Odgovorajući na pitanje koje mu je stiglo – kada će mediji biti slobodni, Vučić je odgovorio da on misli da jesu, kao i da njemu – svi postavljaju pitanje.
“To obično ljudi politički koriste i zloupotrebljavaju…Nije to pitanje za mene, već za vlasnike medija”, prokomentarisao je Vučić.
Kao što je Istinomer već pisao, Predsednik Srbije često za sebe voli da kaže da nikada nije uvredio nekog novinara ili odbio da odgovori na neko pitanje. Međutim, protiv te tvrdnje govore brojni – zabeleženi – primeri. Na osnovu njih se vidi kako Vučić govori novinarima Istinomera, N1, Insajdera, BIRN-a i KRIK-a Vučić da njihovi mediji podržavaju “one u čije vreme su propale fabrike i preduzeća”, pa umesto odgovora na pitanja od javnog značaja skreće sa teme.
Izbegava da direktno odgovori, baveći se uspesima aktuelne vlasti i prozivkom bivše, što sve zajedno ne govori u prilog tvrdnji da između predsednika Srbije i svih novinara vlada fer odnos.
Zbog toga, predsednik Vučić za izjavu da su mediji slobodni, a da njemu svi postavljaju pitanja, dobija ocenu – zloupotreba činjenica.
Pritom, na sastanku u Skupštini Srbije krajem oktobra 2019. godine, kopredsedavajuća delegacije Evropskog parlamenta, Tanja Fajon rekla je da je brine situacija sa slobodom medija u Srbiji. Ona je podsetila da je u prošlom izveštaju Evropska komisija konstatovala da nije bilo nikakvog napretka u toj oblasti. Istakla je tada da joj je žao što vidi da Srbija ne napreduje i da je brinu informacije o nasilju i zastrašivanju novinara.
Za izjave o medijima, Vladimir Orlić iz SNS je dobio ocenu – zloupotreba činjenica, pošto je krajem oktobra 2019. godine rekao da je sloboda medija u Srbiji veća nego 2012. godine.
Međutim, nije tačno da smo napredovali na listi “World press Freedom Index”, već naprotiv, pali smo za deset mesta. Jeste da smo u istoj kategoriji država sa SAD na Ekonomistovoj listi, kao što je Orlić izjavio, ali je razlika skoro 40 mesta, u korist SAD-a. Istina je da je manji broj fizičkih napada na novinare nego 2012, ali je isto tako broj ukupnih napada na novinare drastično veći nego tada.
