Vučićev lov na veštice u selima oko Kruševca

5
4156

Neverovatno. Teško da ima ikoga koga nije zatekla i zbunila vest, da je neka “sekcija” srpskog tužilaštva za “visokotehnološki (sajber) kriminal” juče, u jednom selu pokraj Kruševca, uhapsila dve žene (majku i ćerku), zbog navodnog ugrožavanja sigurnosti predsednika države Aleksandra Vučića.

Najpre, kada čovek pročita takvu vest, prvo što mu padne na pamet, jeste, da je to neka šala preuzeta sa sajta njuz.net. Ali, kada vidimo da je takav događaj, vezan za “jeziv napad na život” predsednika države, publikovan u svim vodećim srpskim medijima, tada počinjemo polako da shvatamo da se tako nešto uistinu dogodilo.

Nigde još nije rečeno šta su majka i ćerka napisale na svom Fejsbuk nalogu, da bi se to moglo protumačiti kao ozbiljna pretnja, mada, gledajući to uopšteno, teško je zamisliti da se igde na svetu tužilaštvo i policija bavi “češljanjem” poruka na društvenim mrežama, pogotovo ne onim “razgovorima” koje vode “snaše” po selima ili čobani po katunima.

Uostalom, ovde nam se nameće i pitanje, koliko ljudi je u Srbiji zaposleno da radi posao “pregledača” diskusija na socijalnim mrežama? I pored najsavremenije tehnologije, potrebna je čitava armija onih koji danonoćno drežde uz monitore svojih kompjutera i vrebaju neoprezne “fejsbukovce”, “tviteraše” i druge “socijalce”, koji u očaju, na primer, napišu neku kletvu, opsuju nekog iz vlasti ili jednostavno kažu: “Crk’o dabogda!”

Koliko znamo, i pored savremene tehnologije, teško je pretpostaviti, da bi bilo kakav program bio u stanju da registruje šta su dve dame napisale u nekom dalekom srpskom selu. Iz toga proizilazi logičan zaključak, da srpske vlasti imaju plaćene ljude kojima je jedini posao da se bave kontrolom onoga što narod objavljuje po društvenim mrežama i u komentarima po brojnim sajtovima i raznim portalima. Ispada da vlast, umesto da brine o tome, kako da zemlju izvuče iz ekonomske i finansijske propasti, danonoćno radi nešto krajnje jalovo – lovi “neprijatelje sistema i države” po internet portalima!?

Uostalom, zar nam se predsednik države danima ne bavi porukama s Fejsbuka ili Tvitera. Poslednje o čemu priča danima je poruka glumca Sergeja Trifunovića (“pišaću po vašim grobovima”), koju AV tumači kao atak na njegov život. Kao da je čovek umislio, da će i na onom svetu vredeti višestruko i daleko više od svakog pojedinca? A jasno je da je predsednik države iskoristio Trifunovićev tvit da bi zaštitio jednog od svoji brojnih prijatelja nasilnika – ovog puta gradonačelnika Subotice, Bogdana Labana.

Normalno je da se ovde priupitamo, zašto se to radi, to jeste, zašto se ljudi zastrašuju i stavljaju u poziciju da moraju da vrše autocenzuru i tamo gde bi sloboda izražavanja morala biti zagarantovana? Dakle, srpski režim zavodi takvu strahovladu, u kojoj će se ljudi osvrtati pre nego što progovore, jer, eto, ovde i “zidovi imaju uši”. Zapravo, takva strahovlada postoji svuda oko nas već duže vremena, jer svi osećamo da nešto sa našim društvom ozbiljno nije kako treba i vidimo da nam se svima nesigurnost i zebnja sve više uvlače u srce.

Nemamo za sada informaciju o tome šta su dve žene iz nekog kruševačkog sela tačno napisale, ali, štagod da su napisale, one zbog toga nigde u normalnom svetu ne bi bile uhapšene, niti bi za izražavanje svog mišljenja bile osuđene. U civilizovanom svetu uhapšeni i osuđeni mogu biti samo oni iza čijih reči stoji realna opasnost, neka tajna teroristička organizacija ili nekakav “spavač” kojeg treba razbuditi da izvrši nekakav napad na ljude ili objekte. Frustrirane građane i njihove izlive besa protiv vlasti niko normalan ne uzima, niti može uzeti za ozbiljno.

Setimo se slučaja Gorana Kerkeza, kojeg je pokrajinski sud u Salcburgu u julu 2015. godine oslobodio optužbe za pretnje smrću tadašnjem premijeru Aleksandru Vučiću. Goran je u martu iste godine na svom Fejsbuku napisao sledeće: “Crna ruka informiše javnost da je pokrenula javni lov na premijera sa cilјem fizičke likvidacije zbog izdaje”. Da li to zvuči kao pretnja? Svakako? Ali da li je takva pretnja realno postoji i da li je izvodljiva? Ne postoji i nije izvodljiva. A zašto nije? Pa zato što je Kerkez tu “Crnu ruku” izmislio. Otuda se njegova navodna pretnja nije mogla tretirati kao istinska pretnja, već pre kao izliv besa jednog nezadovoljnog čoveka ili kao satira ili neka vrsta crnohumornog diskursa.

U svakom slobodnom i civilizovanom društvu sloboda izražavanja zauzima centralno mesto u ostvarivanju osnovnog ljudskog prava na dostojanstven život. Tamo gde se ljudi proganjaju zbog iskazanog mišljenja, prisutna je tortura, teror nad građanima, a takvi režimi sve više tonu u diktaturu. A od diktature, poznato je iz istorije, teško se narod može osloboditi drugačije, osim ustankom ili revolucijom. Takva revolucija može da protekne mirno (kao ona u Beogradu 2000. godine), ako policija i vojska okrene leđa diktatoru, ali može i krvavo da se okonča, ukoliko se to ne desi.

S druge strane, u ozbiljnim i dobro organizovanim državama, dobro je poznato da “pas koji laje, ne ujeda”. To, nažalost, nikako da dođe do glave našeg Velikog Vođe. Nikada nekog državnika nije ubio neko ko je pretio, pošto oni koji istinski žele da uklone vladara, čine to u tajnosti, a za njihovu aktivnost saznaje se tek po gotovom poslu. Na primer, da li je srpskog premijera nakon “oktobarske revolucije” ubio neko ko mu je javno pretio putem internet portala i društvenih mreža? Naravno da nije.

Uostalom, i u Srbiji se nedavno dogodilo čudo, jer je Viši sud oslobodio novinara Milana Malenovića od optužbi za pretnje smrću. A da li je Malenović pretio u onom smislu kako bi se to na prvi pogled moglo reći. Donekle i to je moguće. Ali, da li njegove “pretnje” imaju ikakvu podlogu u stvarnom životu i u ozbiljnosti izvršenja nekakvog “ubilačkog” čina. Sigurno je da nemaju. Otuda se takva vrsta “pretnji” može uzeti samo kao nekakav izliv besa, cinizma ili satiričnog iskaza. Na primer, njegova “pretnja”, kako se sprema da obesi Vučića “o podmašćen konopac”, ne može se nigde u civilizovanom svetu uzeti drugačije, nego kao zbijanje šale, sprdanje, ili kao, možda, pomalo nezgrapan humor.

Ipak, Malenović je zbog ovakve vrste iskazivanja nezadovoljstva, kroz crnohumorne naočare, proveo desetak dana u zatvoru, a kasnije je oko pola godine morao, sa nanogicom (elektronski nadzor), da bude u kućnom pritvoru.

Mnogo gore od Malenovića prošli su drugi, koji su takođe hapšeni zbog pretnji velikom AV-u, ali o njihovoj se sudbini malo zna ili se ne zna baš ništa. Pitanje je kako bi i g. Malenović prošao, da se tu nije radilo o poznatom novinaru Tabloida, prema kome se vlast nije mogla ophoditi onako kako to čini sa “nepoznatim” građanima, odnosno, osobama za koje šira javnost ne zna da postoje.

Imamo i slučaj izvesnog Milovana Raonića, koji je psovao “mrtvo dete” Aleksandru Vučiću. Zapravo, tu je reč o psovki, koja je krajnje primitivna, divljačka i koja jeste za osudu. Čovek je zbog toga dobio osam meseci zatvora. Ma koliko ovakva psovka izgledala strašna (a strašna jeste), ona se ne može tretirati drugačije nego kao uvreda. Psovanje “mrtvih” ovih ili onih odvratna je navika ili crta u karakteru našeg sveta i ona, nažalost, postoji od davnina. I treba se truditi da se takva vrsta psovanja iskoreni, što zakon i čini, tako što za uvrede propisuje kazne u velikim novčanim iznosima. Za uvredu, nigde se u civilizovanom svetu ljudi ne šalju u zatvor, osim u Srbiji.

Konačno, tu je i užasan primer Milorada Nikolića, koji je umro u zatvorskoj ludnici, zato što je u privatnoj poruci svom poznaniku (dakle, nije to poslao Vučiću) napisao: “Vučiću pusti da vladaju mrtvi”. U ovom slučaju nikakvog mesta nije bilo da se čovek hapsi, jer je tu reč o privatnoj poruci, koja nikako nije mogla da bude predmet sudskog gonjenja, jer nije upućena direktno Vučiću. Sa druge strane, i ta kao i druge poruke, koje je Nikolić uputio svom poznaniku, koji ga je kao “odgovoran građanin” prijavio, nemaju u sebi odlike krivičnog dela, čak i da su poslate direktno na AV-ov telefon.

Iz svega bi se mogao izvesti samo jedan zaključak, a to je: da se predsednik Srbije užasno plaši za svoj život, da je postao paranoičan i da je tu paranoju raširio duboko u bezbednosni sistem zemlje. Da bi se razumela ovakva vrsta raspamećenosti, mogli bismo reći, vladarske paranoje ili ludila, od koje su patili svi svetski diktatori, potrebno je da se vratimo u 2013. godinu (početak septembra), kada je AV krenuo da bunca na konferenciji za štampu i kada je, između ostalog, kazao:

“Znam kako ću da skončam, jer dobro znam svoj narod. Znam sebe, svoj narod i najviše ga volim na svetu. Zato i znam kako ću da skončam”.

I još je tome dodao: “Zato mi se toliko žuri, jer znam da mi se približilo”

I zato što je u konstantnom strahu od toga što mu se u konfuznoj svesti “približilo”, on je, a i sva srpska vlast zajedno s njim, stigao dotle da lovi “veštice” po selima oko Kruševca.

D. Gosteljski

Koreni

5 KOMENTARA

  1. Целокупна територија треба преконтролисати, превентиве ради, сумњиве и непослушне похапсити, по ономе нородноме „боље спречити него лечити“. Доста је било (изми*љених) „атентата“ на највиђеније људе и „државних удара“ задњих пет година да ће се и врапци на грани поплашити. По свему судећи више не важи “пас који лаје, не уједа”, али зато “зидови и шуме имају безброј уши”. Ако су највиђеније овако угрожени, шта ће рећи обичан грађанин или грађанка? Ништа, чека да им се деси „атентат или удар“, но чији(?).

    • @Dr Miggyy 11. Septembar 2017. at 20:41
      Tako je Dr Miggyy, zidovi su opasni a narocito oni koji imaju usi. Pored toga, su opasni i ako nekom padnu na glavu, pa makar to bili oni koji su na vlasti. A sta cemo sa onima koji svoje uvrede plasiraju javno, kao sto je to pre nekog vremena uradio poznati glumac predlazuci “uriniranje” po grobovima kao metod opozicione borbe za vlast? Ispada da je u ovom slucaju vazno ko nesto kaze, nego sta kaze. Naravno, uvrede dece i bliznjih rodjaka aktuelnih politicara nemaju mesta u kulturnom dijalogu, kao ni u “u unutrasnjem” dijalogu. Ali, kada se o takvim uvredama dodje putem tajnih metoda – e, to je ono sto plasi citaoca koji se potpisuje kao “Srbo”. Postoji u vezi s prednjim jos jedno pitanje, a to je da li oni koji hapse one koji vredjaju aktuelne rukovodioce procenjuju drustvenu opasnost takvog cinodejstvija? Pa kad je vec tako, zasto do sada nije uhapsen sandzacki gradonacelnik koji je pretio da ce “siptari”, ako zatreba, uzeti Srbiju do Nisa? Sta tek treba reci za Ciganina – drogerasa, ili debelog zadriglog svinju iz N. Sada koji otvoreno podrzavaju secesiju Kosova i Metohije ili Vojvodine… a da pri tome solidno zive od budzeta Srbije, zasticeni poslanickim imunitetom uz debelu Sorosovu apanazu? Sto o njima ovde nije nikada rec?

    • Hm,hmm..izgleda,da si,zalutao,ili,su Srbi komunisti,pa glasaju za komuniste,ili je rec o tvojoj,antikomunistickoj propagandi,nekog ” pionira malenog”, solidno neobrazovanog,bez znanja..” Sine,obrisi,komunisticke sline “

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime