Znate ono vašarsko „Navali narode, nema laži nema prevare“, koje i onaj ko to izgovara i oni kojima je to upućeno, smejuljeći se, prihvataju kao vašarsku razbibrigu, dobro znajući da dok ima istine i realnog života, mora biti i laži i prevare.
Ali šta ako je sve laž? Šta ako u našem političkom prostoru nema mesta za realnost? U tim okolnostima šaljiva vašarska rečenica dobija zlokobno značenje. Pogodili ste, govorim o Sporazumu o Zajednici srpskih opština. Kako ćemo videti, Zajednica srpskih opština (Zajednica) nema nijedno izvršno ovlašćenje koje nemaju i opštine članice, bukvalno nijedno, a ovim sporazumom je potvrđeno priznanje secesije Kosova i Metohije u više odredbi.
Jedina odredba koja uopšte govori o nekim pravnim aktima koje može donositi Zajednica, a koji možda mogu imati obavezujuću snagu, sadržana je u odredbi čl. 4. Sporazuma, u kojoj se predviđa da Zajednica usvaja mere za poboljšanje životnih uslova za povratnike. Naravno da takvo ovlašćenje imaju i same opštine. Ovde je samo predviđeno da, ako 10 srpskih opština tako žele, mogu se usvajati mere i na nivou Zajednice, ali isključivo ako se tiču povratnika. To je, da ponovim, odredba koja u najvećoj meri, u poređenju sa svim ostalima, liči na neko ovlašćenje.
U oblasti obrazovanja – Zajednica nema nikakvih izvršnih ovlašćenja: niti može donositi propise, niti odlučivati u pojedinačnim slučajevima. U oblasti zdravstva – isto. U oblasti urbanizma – takođe ništa.
Zastava i grb – kao i svako sportsko društvo – samo u skladu sa zakonom Prištine. Ili kao i svaka opština, koje takođe imaju pravo na grb i zastavu, u skladu sa zakonom. Pravo međunarodnog predstavljanja – samo na nivou saradnje sa sličnim zajednicama, baš onako kao što se i opštine mogu „bratimiti“ i imati opštinsku ili gradsku saradnju. Ništa više od toga.
Finansije – kao i bilo koja nevladina organizacija. Razlika je samo u tome što finansije podležu kotroli „Državnog revizora“ tzv. Kosova. Može se u budžetu Prištine predvideti transfer novca, kao što može i za opštine.
Zajednici je posebno predviđeno pravo da joj se priznaje pravni subjektivitet, ali samo u slučajevima u kojima ostvaruje ciljeve. Dakle, Zajednica nije konstituisanjem pravno lice sa punim ovlašćenjima, nego joj se samo izuzetno, u skladu sa Sporazumom, priznaje uopšte svojstvo pravnog subjekta.
Skoro polovina Sporazuma je posvećena organima Zajednice. I to se u medijima maksimalno eksploatiše. Kao da nevladine organizacije nemaju skupštinu, predsednika, zamenika predsednika, zaposlene itd.
Skupština zajednice ima smisla samo ako u odnosu na tzv.vlast u Prištini ima neki naročit položaj. A nema ga. U čl. 6 Sporazuma ova bespotrebnost Zajednice je izričito formulisana: u odnosu na Prištinu Zajednica funkcioniše na osnovu zajedničke saradnje i razmene informacija. Ne postoji nikakvo pravo Zajednice prema Prištini. Osim da moli da sarađuju i da bude informisana.
A u čl. 9 je još cinično podvučeno da će Zajednica promovisati interese Srba u odnosu na centralnu vlast. Obratite pažnju – prihvaćeno je da je Priština centralna vlast. A Zajednica do te mere nema ovlašćenja koje bi prevazilazile ovlašćenja opštine da je samo ostalo da se propiše da će promovisati interese Srba. Kako Vučić vodi politiku, možda nam i ovakva odredba dobro dođe.
Nasuprot ispražnjenosti od svake sadržine Zajednice i ovim Sporazumom smo izričito prihvatili legalnost vlasti u Prištini. Izričito smo prihvatili da se sve ima uskladiti sa zakonima i ustavom tzv. Kosova. Izričito ih Sporazumom prihvatamo kao „centralnu vlast“. Izričito smo saglasni da se naši simboli mogu koristiti samo u skladu sa zakonima tzv. Kosova. Izričito prihvatamo kontrolu finansija od strane tzv. državnog revizora Kosova, dakle da je Zajednica deo njihovog državnog uređenja.
Šta dalje? Kao što stoji na jednom grafitu u Kosovskoj Mitrovici – nema dalje. Za Vučića to dalje je susret sa Bajdenom, kome će moći otvoreno i u lice da saspe „Vidite da sam sve odradio, a Vi ste sumnjali u mene“. Dok je Vučić na vlasti, tako će biti. A kako je u međuvremenu ukinuta istina, i ja sam naslov ovog teksta podredio vučićevskoj realnosti.
Branko Pavlović
NSPM
