Vučićeva močvara i kosovski Rubikon

0
584
Ilustracija: Adam Stefanović, 1870, Boj na Kosovu

S masovnim učešćem na koronskim izborima Srpstvo počinje da mre

  • Pitanje koje se sve vreme pomaljalo, a danas je potpuno natkrililo pitanje izbora, pitanje statusa Kosova i Metohije, ignorišu svi učesnici na izborima;

  • Mnogi u Srbiji jedva čekaju da Vučić završi svoj prljav posao pa da oni, manje uprljani i obeleženi, nastave da haraju Srbijom tamo gde je Vučić stao, a ima i onih koji ne bi stali, i neće stati, nego će preostalo da krčme;

  • Svakome ko učestvuje na ovim izborima trebalo bi da bude jasno da tim, svojim, činom guraju Kosovo i Metohiju iz Srbije;

Sklopivši pakt sa đavolom za obuhvat bezobalne vlasti, neutoljive moći i beskrajno mnogo novaca, prodao je Kosovo i Metohiju. Prodao je i resurse, prirodna blaga, devastirao, razorio, utamničio, poharao Srbiju uzduž i popreko. Ustoličio janjičare i burazere od zla oca i još gore majke. Srbiju zavio u crnu laž i propagandu, a građane i stanovnike podvrgava lobotomiranju i ispiranju mozga. Toliko je dima i smrada stvorio, toliko je korova rasadio, toliku je močvaru od Srbije napravio da sve manje ljudi može da sagleda u kakvu nas smrt sve odvodi. Naravno, ovde najmanje reči ima o biloškoj smrti, govorimo zapravo o presudnoj, sudbinskoj tački do koje smo stigli u Vučićevoj isporuci plaćene robe anglosaksoncima. Tu robu su Englezi, Amerikanci, Nemci, i još poneki platili podrškom Vučiću, i pošteno bi bilo da je naplate od Vučićevog privatnog bogatstva, od njegove imovine i dedovine, a ne od krvi i kostiju milionâ Srba. Pošteno bi bilo da međusobno raščiste šta imaju i koliko imaju, a da im srpski narod poruči da su pravili račun bez krčmara, i da od njihovoga nauma ništa biti neće…

Takozvane političke stranke

Gledali smo, već godinu dana, igrokaze hoću-neću, glumatanje dobrog dela opozicije, vežbanje za potpuno uklapanje u simulirane izbore. Neki su kupljeni, neki ucenjeni, neki su samo dozlaboga glupi, a ima i onih pokvarenih. Svi oni prišli su Vučiću gledajući samo jednu dimenziju ovih izbora – gledali su sebe, svoj ćar, prepakovanje i prepozicioniranje za neku sledeću bitku. Pitanje koje se sve vreme pomaljalo, a danas je potpuno natkrililo pitanje izbora, pitanje statusa Kosova i Metohije, ignorišu svučesnici na izborima. Bezmalo pre godinu dana istakli smo da je potrebno: „ne samo da opozicija istraje na bojkotu izbora, već da ne učestvuje u radu Narodne skupštine Republike Srbije, koja će morati, u nekoj formi, da verifikuje Vučićev pravno obavezući međunarodni sporazum o priznavanju Kosova. Opozicija ne sme tom činu da prisustvuje, ali to nije dovoljno. Ona ne sme samo da zastane na taktičkom manevru glasanja protiv ili neučestvovanja u radu. Opozicija mora da obezbedi delegitimizaciju Vučićevog režima i delegitimizaciju Skupštine, ako želi da sačuva mogućnost da se Kosovo i Metohija ne otrgnu od Srbije. Skupština Srbije ne može legitimno da donese odluku o priznavanju Kosova, kakvu god većinu Vučić u njoj imao, ukoliko značajan deo demokratske opozicije bojkotuje izbore, odnosno ukaže na nepostojanje elementarnih, temeljnih i minimalnih demokratskih načela, prava i slobode. U tom slučaju, Narodna skupština nije odraz demokratske političke volje građana, nego puka transmisija ličnog režima autoritariste. Odluke takve skupštine ne bi obavezivale demokratsku Srbiju. Nakon takvog obrta, ni konačni pad ove štetočinske i fašistoidne vlasti ne bi se dugo čekao.

Međutim, mnoštvo opozicionih kombi-stranaka kupljenih novcem ili spuštanjem izbornog praga, ucenjenih što od Vučića, što sa zapadne obale severnog Atlantika, potrčalo je ka izborima uzdajući se u kratko pamćenje birača i svoju poslovičnu veštinu posipanja pepelom. Pokušaće da se opravdaju time što će glasati protiv, biće uzdržane ili će pobeći iz Skupštine, ali većina koja u toj Skupštini bude glasala i isporučila natoovcima Kosovo i Metohiju crpeće legitimitet koji su joj generisali svi učesnici izbora.

Ostane li bez Kosova i Metohije svojevoljno i glasanjem u sopstvenoj Skupštini, ili kakvom drugom veleizdajničkom rabotom, u Srbiji počinje da umire jedna supstanca koju mnogi zovu Srpstvom. Tu vertikalu mnogi danas ne primećuju zato što je vide i zato što postoji, a ako bude posečena osetiće se njen nestanak poput smrti nekoga najbližeg kojem nisu procenjivali vrednost smatrajući je toliko običnom, prirodnom i podrazumevajućom. Tek kad nestane, kada je nema, shvate takvi, plitki i zaslepljeni ljudi koliko je bila vredna.

Istina, mnogi u Srbiji jedva čekaju da Vučić završi svoj prljav posao pa da oni, manje uprljani i obeleženi, nastave da haraju Srbijom tamo gde je Vučić stao, a ima i onih koji ne bi stali, i neće stati, nego će preostalo da krčme.

Građani i/ili birači

I to bi bio jedan „par rukava“, jedan ključ koji otključava bravu koja Vučića vodi do preko potrebnog i nasušnog legitimiteta za konačni veleizdajnički čin. Malo on, malo Amerikanci, ili malo on, a malo više više Amerikanci, obezbedili su dovoljan šareniš političkih firmi za izbore. Ali, da bi došao do punog legitimiteta Vučić mora da otme još jedan ključ koji poseduju samo birači. Može da proglasi još pedeset opozicionih lista koje će učestvovati na izborima, ali trebaće mu i dovoljno masovan izlazak birača. Ako to izostane, svi učesnici na izborima biće nelegitimni. I većinska koalicija koja će pobediti, a i ovaj srebroljubivi bašibozuk od vaterpolista do branitelja Vračara, zavetovskih sergejova i restartovanih boljševika, monarhista i ostalih sastojaka srpskog partijaškog kotla za pretapanje.

Drugi ključ u rukama je građana i birača i valjalo bi da svi oni zajedno budu zreliji i odgovorniji prema sebi od većine partija koje haraju Srbijom. Osim toga, sve te stranke naći će nekakvo uživajuće mesto pod suncem za sebe, generacije svoje porodice i svoj interes, a narod koji su prevarili plaćaće najskuplju cenu sam. Svakome ko učestvuje na ovim izborima trebalo bi da bude jasno da tim, svojim, činom guraju Kosovo i Metohiju iz Srbije, odnosno Kosovski zavet proganjaju iz svoje duše, odnosno pljuju na kosti predaka i stotine i stotine hiljada ćele-kulâ koje su tirani, okupatori i zavojevači zatrpali srpskoj zemlji i kršubacili u jame ili utopili u rekama. Takvi gaze čast i viteštvo svih onih koji su vekovima svesno žrtvovali najdragocenije što su imali, opredeljujući se i ravnajući se onom Njegoševom: „Svak je rođen da po jednom umre, čast i bruka žive dovijeka“.

Za nedelju dana Srbi treba da ustupe zlotvorima da sami učestvuju na izborima, pa kad se prebroje, i kad se tačno izmere, čik neka krenu kud su odavno naumili.

Slavko Živanov
Izvor: Između sna i jave

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime