Krajevi se potroše,
Počeci uvek traju.
Početak – eto šta je na kraju!
Duško Radović – „Šta je na kraju“
Verovatno ste primetili da je Dragan J. Vučićević proredio svoje kataklizmične nastupe na Pinku i u javnosti uopšte. Kao da se pomalo umorio od tolike brige za Vučića, kome sasvim dobro ide i bez njega. I Željko Mitrović smanjio je produktivnost u štancovanju svojih otvorenih pisama, kao da se i on umorio. Ali, Vučić, bogami, ne posustaje. I večeras nam se obratio, da se dojasni i pojasni. Sa Pinka, naravno.
Prvo je davno najavljenu prosečnu platu od 500 evra ponovo odložio, ovoga puta za kraj 2018-e, zatim je prorokovao zlatno doba grada Niša za tačno godinu dana od njegovog večerašnjeg bečenja u kameru, da bi se na kraju posvetio “unutrašnjem dijalogu” o Kosovu. I to ozbiljno. Toliko ozbiljno da je svakome ko je imao strpljenja da sasluša njegove isprazne politikantske fraze koja jednu drugu potiru postalo jasno da:
Vučić ili zaista ne zna o čemu govori,
ili namerno koristi toliko laži, gluposti i nelogičnosti da parališe kritičku svest slušaoca za glavne poruke koje odašilje
No, ova skica neće se time baviti. Ne zato što to nije važno ili zato što se time sada svi bave, već zato što nam je Vučić večeras, namerno ili nehotice, otkrio šta nas čeka posle kraja “unutrašnjeg dijaloga” o Kosovu!
„Ostaje nam još bitan odnos sa Bošnjacima. Sve ostalo ćemo držati pod kontrolom”(1), poručio nam je Vučić, gotovo cinično, sa omiljene mu televizije za saopštavanje svojih “teških odluka”.
Dakle, kada sa Albancima napravimo “osovinu mira”(2) tako što ćemo im predati Kosovo i Metohiju, nije gotovo. To je samo osnov za novi početak. Prelazimo na uređivanje odnosa sa Bošnjacima. „Početak, eto šta je na kraju“, što bi rekao besmrtni Duško Radović. A zatim dolaze i ostali Vučićevi dugovi koji su cena njegove vlasti…
Ovakav rasplet najavio sam u svom tekstu “Muslimanski vektor Vučićeve izborne pobede”(3), koji je FSK objavio 03.05.2017. godine, i u kome sam analizirao neminovne posledice Vučićeve izborne pobede u Raškoj oblasti i drugim regionima u kojima živi Bošnjačko stanovništvo. Moto te analize bila je izjava Muamera Zukorlića:
“Da pojednostavnim, Bošnjaci su uradili svoj deo posla i sada očekuju od izabranog predsednika Vučića i njegove politike da odradi drugi deo posla.(4)
Pa, kada sam citirao Zukorlića, mogu valjda i sebe:
“Pročitajte dobro gornju rečenicu Muamera Zukorlića … Pročitajte je više puta. Promislite je. I dobro, dobro, zapamtite! Da ne budete iznenađeni kada nam njeno značenje eksplodira u nacionalno lice, odnosno kada jedan od računa Vučićeve pobede, uskoro, stigne na naplatu.”(5)
I eto, stiglo je. Vučić nam upravo to najavljuje. Novi dijalog. Sa Bošnjacima. Kako će on biti završen, ako se ne probudimo, piše Vam u pomenutom tekstu, neću više da se samo-citiram ioz pristojnosti. Ali, kada Vučić bude porekao to što tamo piše, setite se da je porekao i da će se kandidovati za predsednika, kao i pre par dana da neće u NATO, a da je samo dva dana kasnije u medijima osvanula vest da će NATO sledeće godine održati prvu vojnu vežbu u Srbiji.
Da se vratimo najavi “dijaloga” sa Bošnjacima u Srbiji. U tom smislu ne zaboravimo da je Vučić bio tačka ujedinjenja tri posvađana bošnjačka lidera Ljajića, Ugljanina i Zukorlića, i da su sada sva trojica na državnom budžetu, uz dodatne privilegije, poput posebne vladine uredbe za Zurorlićev “univerzitet”, na kome se vežba streljaštvo itd.
Od Vučićevog izbora za predsednika desila se još jedna bitna stvar. Ljajić i Ugljanin, posle više godina političkih sukobljavanja, obnovili su koaliciju svojih stranaka na lokalnom nivou!
One koji su zaboravili podsetiću da su njih dvojica, obojica direktni učenici Alije Izetbegovića, bili organizatori nelegalnog referenduma o autonomiji “Sandžaka” od 25. do 27. oktobra 1991. godine, a da je Ljajić bio njegov operativni izvršilac na terenu, budući da se Ugljanin, zbog poternice srpskih vlasti tada nalazio u Turskoj. Rasim Ljajić, koji je jedini čovek koji je bio član svih post-petooktobarskih vlada u Srbiji nikada se zvanično nije ogradio svojih tadašnjih aktivnosti na referendumu, niti njegovih rezultata, dok se Ugljanin na njih poziva gotovo u svakom svom nastupu. Krajem 2016. godine Bošnjačko nacionalno veće, koje se finansira budžetom Republike Srbije i na čijem je Ugljanin čelu, “uputilo je čestitke građanima Sandžaka povodom 25. godišnjice referenduma o autonomiji Sandžaka”(6), pri tome posebno naglašavajući da je “Bošnjačko nacionalno vijeće (BNV), kao zastupničko tijelo Bošnjaka u Srbiji, prošle godine, na 24. godišnjicu referenduma, 25. 26. i 27. oktobar proglasilo za dane od posebnog značaja za Bošnjake u čast referenduma o autonomiji Sandžaka iz oktobra 1991. godine”.
Treba li da naglašavam da niko iz redova srpske vlasti nije reagovao na ovo otvoreno zalaganje za podrivanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Republike Srbije. A Vučić je bio svemogući predsednik vlade. O Aćif-efendiji, od Hitlera odlikovanom fašisti i srpskom koljaču, koji nam se sa spomen ploče još uvek ruga iz centra Novog Pazara da i ne govorim…
O čemu da pričamo, Vučiću, ako posle Kosova ide “Sandžak”, pa Vojvodina, pa razgraničenje sa Hrvatskom, pa …?! I sa kim? Sa Jelenom Milić i Sonjom Biserko? Sa Anom Brnabić? Ili sa onim glavatim masonom koji je zaposeo SANU?!
Istina, možda bi narod, ovakav kakvim ste ga napravili medijskim silovanjem, i pristao za taj “dijalog” za pod krušku, ali vidi da ste i kruške već omlatili. A prazno drvo ne biva…
Dragan Milašinović
www.fsksrb.ru
____________________________________
- www.politika.rs/scc/clanak/386651/Vucic-Krajem-2018-prosecna-plata-500-evra
- Isto
- www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/politika/muslimanski-vektor-vuciceve-izborne-pobede/
- Isto
- Isto
- www.sandzacke.rs/featured/bnv-cestitao-gradanima-sandzaka-25-godina-od-odrzavanja-referenduma-o-autonomiji-sandzaka/
- Isto
