IZBORNI LEGITIMITET JE MERILO POLITIČKE PODRŠKE BIRAČA
„Vaša ubedljiva pobeda ukazuje na široku podršku naroda“ početak je postizborne čestitke koju je predsednik Rusije V. Putin uputio Aleksandru Vučiću. Predsednik pak Mađarske J. Ader u svojoj je čestitki istaknuo da je „odluka građana Srbije doneta velikom većinom“. Zbog toga bi bilo logično na osnovu analize rezultata izbora odnosno broja dobijenih glasova ustanoviti koliko pobeda A. Vučića zaista „ukazuje na široku podršku naroda“, i kolika je zaista ta „velika većina građana Srbije koja je donela odluku o njegovu izboru“?
Pri tome treba analizovati i procent glasova koje je A. Vučić dobio od ukupnog broja birača koji su upisani u birački spisak u Republici Srbiji, a ne samo procent glasova koje je on dobio od ukupnog broja birača koji su 2. aprila 2017.g. izašli i glasali na biralištima. Naime, merilo političke podrške koju pojedini političar ili pojedina politička stranka imaju u društvu, jest procent glasova koji su na izborima dobili od celokupnog broja birača odnosno od biračkoga tela koje sačinjavaju svi punoletni državljani Republike Srbije koji su upisani u spisak birača. Politička podrška izražena procentom na izborima dobijenih glasova od celokupnog broja birača odnosno od biračkoga tela naziva se izborni legitimitet, i jedini je valjan i pouzdan indikator i merilo koliku političku podršku u biračkome telu a to je približno srazmerno i u društvu, ima pojedini političar ili politička stranka. Pa kako je to bilo na u nedelju 2. aprila 2017.g. održanim predsedničkim izborima, i koliku je političku podršku odnosno izborni legitimitet dobio izabrani predsednik A. Vučić od svih punoletnih državljana Republike Srbije koji su bili upisani u spisak birača i koji sačinjavaju biračko telo?
KOLIKI JE IZBORNI LEGITIMITET ALEKSANDRA VUČIĆA?
U birački spisak Republike Srbije bilo je upisano ukupno 6.724.949 birača i oni su sačinjavali biračko telo. Na birališta je izašlo i glasalo ukupno 3.655.365 birača ili u procentu 54,36 odsto biračkoga tela, a nevažećih glasačkih listića bilo je 60.378 ili 1,65 odsto. Prema izveštaju Republičke izborne komisije (RIK) o rezultatima izbora koji je prihvaćen na sednici koja je održana 20. aprila 2017.g.; kandidat Aleksandar Vučić dobio je 2.012.788 glasova birača, i to je 55,80 odsto glasova od ukupnog broja birača koji su glasali na izborima. No, koliki je to procent od ukupnog broja birača koji su upisani u spisak birača i koji sačinjavaju biračko telo, jer je taj procent kao šta je to prethodno navedeno, jedini valjan i pouzdan indikator i merilo političke podrške odnosno izbornog legitimiteta kojeg je na izborima dobio izabrani predsednik A. Vučić?
Aleksandar Vučić dobio je na izborima 2.012.788 glasova, i to je 29,93 odsto od ukupnog broja birača upisanih u spisak birača odnosno od biračkoga tela! (vidi tabelu 1) Tako kvantifikovan toliko iznosi njegov izborni legitimitet odnosno politička podrška koju ima u biračkome telu, a to se može negde približno uzeti i kao mera političke podrške koju on ima i u celome društvu. Iz toga se takođe vidi i da mu je svojim glasovima na izborima politički podršku dalo manje od jedne trećine (1/3) biračkoga tela, odnosno da je za njega je glasao tek svaki treći državljanin Srbije koji je upisan u spisak birača! Da li je to izborna „pobeda čista kao suza“ kao šta javno tvrdi Aleksandar Vučić, ili je to možda ipak Pirova pobeda?
Na parlamentarnim izborima koji su održani 24. aprila 2016.g.; SNS, SPS, SVM i Lista M. Zukorlića zajedno su dobile ukupno 2.326.063 glasa. Te stranke bile su u koaliciji i podržale kandidaturu A. Vučića na predsedničkim izborima 2. aprila 2017.g., a njihov kandidat Aleksandar Vučić dobio je 2.012.788 glasova ili 313.275 odnosno 13,46 odsto manje glasova nego šta su te stranke zajedno dobile na izborima koji su održani u aprilu 2016. godine!
Admiralka Mišel Hauard komandant savezničkih snaga NATO-a u Napulju, u izjavi posle izbora ocenila je da bi pobeda A. Vučića mogla da pomogne u stabilizovanju zemlje. No, kako pobednik koji je dobio samo 30 odsto glasova birača te iste zemlje, među kojima je najviše onih starijih od 50 godina i slabo obrazovanih, može da bude uspešan u stabilizovanju zemlje pitanje je koje se nakon takve „ocene“ javlja samo od sebe?
Dakle, kao šta se to iz prethodno navedenih podataka može da vidi, skromna je to politička podrška odnosno izborni legitimitet Aleksandra Vučića; jako, jako daleko od bilo kojeg i kakvog izbornog trijumfa o kome se proteklih dana moglo da pročita u prorežimskim novinama i na sajtovima. Obzirom na premijersku funkciju, državni aparat, javnu televiziju i ostale medije, te mnogobrojne otvorene i prikrivene, direktne i indirektne, legalne i nelegalne oblike podrške koje je imao u izbornoj kampanji; kao i mnogobrojnih primera opstrukcije opozicionih kandidata suprotnih demokratskim standardima pa čak i zakonu, to je u tim relacijama više ponavljanje relativnog neuspeha iz izbora održanih 24. aprila 2016.g., nego stvarni izborni uspeh!
IZBORNO PROCES U NEDEMOKRATSKOJ ATMOSFERI I NA GRANICI NEREGULARNOSTI
Taj i sâm po sebi skroman i subdemokratski izborni legitimitet još umanjuje i činjenica da je dobijen na izborima koji su održani u krajnje nedemokratskoj atmosferi, na samoj granici (a možda i preko) (ne)regularnosti! Vladajuća stranka SNS, njeni koalicioni partneri, satelitske stranke i njihovi „kolaboracionistički“ predsednički kandidati; te državni aparat i tela javne uprave radili su indirektno i direktno, prikriveno i otvoreno da izborni proces ne bude slobodan, ravnopravan, legalan i demokratski da bi time sprečili konkurente A. Vučića da budu ravnopravni i uspešni u izbornoj kampanji i osvajanju glasova birača. Medijski, a mediji danas presudno utiču na rezultate izbora, opozicioni kandidati bili su apsolutno omalovaženi i neravnopravni, tako da se čak mogao da dobije utisak da su to izbori samo sa jednom kandidatom.
U uslovima tolike neravnopravnosti, pretnji, ucena, zastrašivanja, fizičkih pritisaka pa i napada, stranačkih batinaša i „navijača“, medijske harange, satanizovanja i linča opozicionih kandidata; izbori i ne mogu da budu kompetitivni jer se unapred zna da opozicioni kandidati nemaju ikakve šanse za dobar izborni rezultat. Direktno mešanje stranih država odnosno njihovih zvaničnika u izborni proces, bilo je ponižavajuće za sve građane Srbije koji drže do svoje časti, dostojanstva i nacionalnog ponosa. Kao da su građani Srbije politički nepismeni i bez demokratske političke kulture, pa su im potrebni mentori i sufleri u likovima stranih državnika koji su bili u funkciji i to neviđeno prozirne i jeftine političke propagande u korist samo jednog predsedničkog kandidata – Aleksandra Vučića!
Posebno je na demokratsku i građansku javnost omalovažavajuće i nipodaštavajuće delovalo gostovanje Aleksandra Vučića i njegovih roditelja u emisiji „Ćirilica“ TV Happy. Bio je to „rijaliti šou“ kakav do sada na ovim prostorima još nije viđen ni zapamćen. No, za to ne mogu da budu odgovorni ni srpska kultura ni srpski narod, jer je to ipak „sistemska“ greška istorijskih uzroka i dimenzija. Naime, za taj i takav javni megakič može da bude a stvarno i jest odgovoran, samo i jedino defekt u evolucionom razviću čoveka kao ljudske vrste – homo sapiensa. Jer, samo greška tih i takvih biololoških i psiho(pato)loških dimenzija može da dovede do provale cunamija narcisizma, i njegovih posledica u obliku paroksizma neukusa, kiča, patetike, neiskrenosti, izveštačenosti, patvorene skromnosti i još lažnije humanosti; te poniženja čoveka kao humanog bića i nipodaštavanja svih njegovih individualnih i društvenih vrednosti! Još su u studiju samo nedostajali bata Andrejka i bata Peđa te zoo-kućni ljubimci, pa da spektakl trivijalnosti, banalnosti i kičeraja bude mondijalan. Stara je srpska narodna mudrost i iskustvo da čovek lako i brzo izađe iz palanke, ali da duh palanke teško i sporo izađe iz čoveka.
U kontekstu prethodno navedenih estetskih, etičkih i čulnih činjenica; kako da mnogi od stručnjaka pa sve do tzv. „običnih“ građana mogu da budu neprijatno iznenađeni štaviše zapanjeni arhitektonskim devastacijama, rugoboma i urbanocidom kao što su to „Beograd na vodi“ i fontana na Trgu Slavija koju građani maštovito nazivaju „ Fontana univerzalne korupcije“? Pa šta se drugo moglo da očekuje sem nameštenog konkursa za autore kao i do sada, te manipulacija na polju kulture u obliku povlađivanja najnižem ukusu i osećanjima mase koja se time nastoji pretvoriti i u rulju a koja se po ličnoj ili stranačkoj potrebi može (zlo)upotrebiti u mnoge pa i nedemokratske političke ciljeve.
KAKO MOŽE DA SE VLADA SA TAKO SKROMNIM IZBORNIM LEGITIMITETOM?
No, izborna je činjenica da je A. Vučić dobio na izborima više glasova nego svi ostali (uračunavši tu i njegove „kolaboracionističke“ kandidate) predsednički kandidati zajedno, šta nije te i ne može da bude zanemarljiva politička i društvena činjenica. Dakle, on određenu političku podršku – 30 odsto biračkoga tela (a tu negde i društva) odnosno izborni legitimitet neosporno ima, samo treba da se odredi za kakav tip vladanja je takav i toliki tj. subdemokratski izborni legitimitet srazmeran odnosno primeren?
Za autokratski i autoritarni tip vladanja u kome jedan čovek odlučuje o svemu, svačemu i svakome a tako je do sada vladao A. Vučić; neosporno je da on političku podršku birača odnosno izborni legitimitet dobio – nije! Manje od jedne trećine (1/3) biračkoga tela (29,93 odsto) glasalo je da A. Vučić obavlja funkciju predsednika Srbije, a više od dve trećine (70,04 odsto) biračkoga tela direktno i aktivno, ili indirektno i pasivno neizlaskom na birališta; nisu svoj glas dali da A. Vučić obavlja funkciju predsednika Srbije!
Kakvi se zaključci mogu doneti na osnovu prethodno navedenih rezultata izbora odnosno egzaktnih izbornih činjenica, te relevantnih političkih i društvenih činjenica o dosadašnjem tipu vladanja? Aleksandar Vučić na izborima neosporno nije dobio političku podršku biračkoga tela odnosno izborni legitimitet za autokratski i autoritarni tip vladanja! Takav tip vladanja ne bi bio legitiman ni da je dobio glasove odnosno političku podršku i dve trećine (66 odsto) biračkoga tela, a on je dobio čak manje od jedne trećine (29,93 odsto) glasova biračkoga tela. Šta mu je time 70 odsto biračkoga tela a to je i velika većina srpskog društva odnosno državljana Republike Srbije, direktno glasanjem i indirektno neizlaskom na birališta – poručilo?
PORUKE BIRAČKOGA TELA I JAVNOSTI
Zavere, urote, državni neprijatelji, navodni atentati, oružje i municija u Ovumincima, „bentli“, cenzura, monopol nad elektronskim i ostalim medijima, partitokratija, ideološki i politički monizam, nedovoljno uvažavanje ljudskih i građanskih prava i sloboda kao i prava manjina, podela vlasti i vladavina prava kao daleki i nedosanjani san, institucije nisu u funkciji stabilizacije političkog sistema i društva kao posrednik između države i građana nego su instrument partijske države pa i Predsednikove autokratije , „Beograd na vodi, demokratija pod vodom, Savamala u vazduhu“.
Za sve prethodno navedeno bili smo ubeđeni da su to tek samo aveti totalitarne prošlosti. No, posljednjih godina svedoci smo dešavanja koja stvaraju utisak revivala alata, metoda i ljudi („kadrova“) upravo iz te i takve – totalitarne naivno smo mislili prošlosti. Parlamentarni izbori svake godine van svih i svakih ustavnih rokova i standarda te običaja parlamentarne demokratije što ima za cilj stvaranje permanentne atmosfere straha i opšte nesigurnosti u društvu te ucene i „disciplinovanja“ potencijalnim prevremenim gubitkom mandata poslanikâ SNS-a i koalicionih partnera kao i opozicionih stranaka, kojima se još ka tome mogućim spajanjem parlamentarnih sa lokalnim izborima u Beogradu kao par exellence antidemokratskim postupkom (prevremeni izbori kod apsolutne i premoćne poslaničke većine SNS-ove koalicije u Narodnoj skupštini!) otežava stvaranje ideološki i politički vrlo široke predizborne demokratske opozicione koalicije a bez koje to je vrlo izvesno teško mogu da dođu do pobede odnosno natpolovične većine odbornika na tim izborima i bez koje ne može da bude ikakve pozitivne promene pa da osvoje čak i 55 odborničkih mesta ostaju opozicija i bez uticaja na izvršnu vlast i odlučivanje u skupštini; izborni proces nedostojan demokratskog društva i države, parlament kao transmisija autokratske vlasti a ne mesto demokratskog dijaloga i političkog odlučivanja, tiranija većine umesto demokratske procedure u Narodnoj skupštini; medijski monopol vladajuće stranke i satanizovanje ne samo opozicije nego i svakog drugog i drugačijeg mišljenja, orvelijanska i paranoidna manipulacija da su argumentovano drugačije mišljenje i istina o javnim a ne ličnim temama izraz mržnje prema Predsedniku i njegovoj porodici, opstrukcija civilnog društva, lažni nacionalizam umesto patriotizma, populizam, društvena netolerancija, organizovani fizički napadi na političke neistomišljenike; stalno i trajno unose zebnju, nemir i strah u građane, te etički i moralno razaraju i destabilizuju srpsko društvo i državu. Umorni smo, iznureni i napaćeni od takve politike, društva i ekonomije! Gubimo veru u izborni proces u kome je zbog nedemokratske atmosfere i neravnopravnih uslova izbornog takmičenja za stvarne opozicione kandidate unapred poznat izborni pobednik, i to stvara biračku apatiju i demotiviše skoro polovinu biračkoga tela da izađe na birališta. Veći deo od skoro polovine birača sa državnog biračkog spiska su protestno biračko telo, koje svoj građanski i politički protest protiv nedemokratskih i semikompetitivnih izbora manifestuje izbornom apstinencijom, odnosno toliko niskom stopom izborne izlaznosti da time dovode u pitanje smisao ne samo institucije političkih izbora, nego čak i same demokratije kao političkog sistema!
Molimo Aleksandra Vučića kao formalno legalno izabranog te skromno i subdemokratski tj. ispod svih demokratskih standarda izborno legitimisanog (samo 29,93 odsto odnosno manje od jedne trećine glasova biračkoga tela!) predsednika Republike Srbije, da nas u vladanju (bolje bi za narod i državu bilo da upravlja!) poštedi svoje egocentričnosti, malignog narcisizma, omnipotencije, antialtruizma, autokratije i autoritarnosti; da u svom životnom ritmu nešto promeni pa da se više odmara, relaksira i raduje; a da manje radi te sve i svakoga prati, kontroliše i sumnjiči za mržnju i neprijateljsko delovanje što nije ništa drugo do projekcija sopstvenih osećanja i misli koji stvaraju pogrešnu percepciju i osećanje zavereničke, neprijateljske i agresivne okoline. Kult (s)ličnosti pa makar i kao „meka“ kopija te „soft“ varijanta klasične diktature, nikome nikada i nigde ništa dobra doneli nisu. Neka sâm počne da se ponaša demokratski, i neka državom počne da vlada demokratski, da podnese ostavku na mesto predsednika Srpske napredne stranke jer je potivustavno da predsednik Republike bude i predsednik političke stranke, te da država bude pravna, socijalna i demokratska. Na predsedničkim izborima dobio je upravo toliko glasova birača odnosno izborni legitimitet; koji mu daju mandat, pravo i obavezu da se sâm vlada i da državom Republikom Srbijom vlada samo i jedino – demokratski!
U protivnom, na prvim sledećim izborima, a možda će to da budu lokalni izbori u Beogradu, stvarne opozicione stranke ne smeju da učestvuju jer će već svojim samim sudelovanjem dati demokratsku legitimaciju izbornom procesu odnosno izborima i legitimitet izabranim nosiocima predstavničke i izvršne vlasti. A to nije ništa drugo nego doslovno i direktno – politička autodestrukcija te izdaja demokratske javnosti i demokratije! Neka im lažni izborni legitimitet daju isto tako lažne opozicione političke stranke SRS, LSV, DSS i NSP; čiji su predstavnici u Republičkoj izbornoj komisiji svojim glasanjem omogućili da se prihvati i legalizuje izveštaj o rezultatima tih i takvih predsedničkih izbora održanih 2. aprila (da su održani dan ranije tj. 1. aprila, to i takvo glasanje bi bilo logično!) 2017. godine. Agencija „Faktor plus“ objavila je početkom juna 2017.g. rezultate prvog postizbornog istraživanja javnog mnenja u Srbiji, prema kojem bi Aleksandar Vučić svoj aprilski izborni rezultat od 55,80 odsto osvojenih glasova ako bi se održali novi izbori uvećao na 60,10 odsto glasova birača. No za razliku od aprilskih izbora kada je glasalo 54,36 odsto upisanih birača, prema toj anketi na novim bi izborima glasalo samo 42 odsto birača! Da li je to izraz oduševljenja birača „ubedljivom“ pobedom Aleksandra Vučića na aprilskim izborima i podrška njegovu predsedničkom mandatu, ili indirektni protest i izraz gubitka poverenja u instituciju (polu)demokratskih izbora te uopšte u demokratiju kao politički sistem osnovano pretpostavljam da je samo po sebi svakome ko ima samopoštovanje i zdrav razum – potpuno jasno. Sem toga, može li da bude tek obična slučajnost i greška da su i Politika i Večernje novosti u svom izveštaju o tom istraživanju Agencije „Faktor plus“, izostavili podatak da bi na nove izbore izašlo samo 42 odsto anketiranih građana za razliku od 2. aprila 2017.g. kada je na izborima glasalo 54,36 odsto upisanih birača? Biće društveno i politički mnogo važno kakve će rezultate da pokaže sledeće ispitivanje javnog mnenja o političkoj podršci Aleksandru Vučiću , nakon što je on 15. juna 2017.g. predložio mandatara za sastavljanje vlade. Naime, kao što je to svima dobro poznato kandidat za predsednika vlade mora da bude političar sa velikim političkim iskustvom i ugledom u javnosti, te da ima i odgovarajuću političku podršku birača odnosno demokratskim standardima primeren izborni legitimitet. A Aleksandar Vučić je kao kandidata za predsednika vlade predložio tehnokrata, osobu bez ikakva političkog iskustva i ugleda, a takođe i bez odgovarajuće političke podrške birača odnosno izbornog legitimiteta. Tim i takvim izborom mandatara Aleksandar Vučić omalovažio je i ponizio funkciju predsednika vlade redukujući je na običnog izvršioca političke (samo)volje predsednika Republike, šta je ka tome još i protivustavno jer u Republici Srbiji ne postoji predsednički sistem! Time je istovremeno po ko zna koji put pokazao i dokazao svu negativnu raskošnost i beskonačnost svoje autokratije, autoritarnosti, voluntarizma, demagogije kao i izigravanja i izdajstva političke volje birača te njihovog brutalnog omalovažavanja, nipodaštavanja i ponižavanja; a što je istovremeno takođe i nipodaštavnje demokratije i pravne države. Kao šta je to prethodno već napisano, Aleksandar Vučić je kao kandidata za predsednika vlade predložio menadžera i tehnokrata, osobu bez ikakvog političkog iskustva i ugleda a takođe i bez odgovarajuće političke podrške birača odnosno izbornog legitimiteta, i koja je uprkos svemu tome njegovom (samo)voljom u Narodnoj skupštini izabrana za predsednicu Vlade Republike Srbije! Da vlada ili da protivustavno sluša svoga „mentora“ a stvarnog predsednika ne samo Republike nego neformalno i Vlade Republike Srbije – Aleksandra Vučića, pitanje je na koje ćete lako da odgovorite.
Branko V. Nikolić
* ovaj tekst je stigao na adresu portala koreni.rs , prenet je u celosti
