Već dve i po godine Tužilaštvo za organizovani kriminal odbija da Raskrikavanju dostavi dokumenta iz istrage koju je 2015. godine vodilo povodom tvrdnji urednika Informera Dragana J. Vučićevića o navodnom „državnom udaru“. Tvrde da je predmet „strogo poverljiv“ i da bi otkrivanjem informacija potencijalno nastupile „teške posledice“. Poverenik, i pored pokušaja, nije uspeo da novčano kazni ovo tužilaštvo zbog prikrivanja informacija, pa je nedavno zatražio od Vlade Srbije da interveniše i „obezbedi izvršenje neposrednom prinudom“. Međutim, Vlada u poslednjih devet godina nijednom nije intervenisala na ovaj način, iako je to od nje traženo gotovo 300 puta.
TOK je pokrenuo istragu nakon što je 21. novembra 2015. godine urednik Informera Dragan J. Vučićević na TV Pink izneo dramatične tvrdnje da je u toku državni udar i rušenje Vučića.
„Sada se u Srbiji sprovodi pravi državni udar. Nemojte da niko misli da sam lud“, počeo je Vučićević i nastavio:
„Vučiću, ne idi u Kinu! Ako odeš srušiće te dok si tamo, ili čim se vratiš. Napraviće haos! Ko će napraviti haos? Mafijaška hobotnica. Tu mafijašku hobotnicu čine politička mafija, klasični kriminalci, policijska mafija i medijska mafija. Vučiću, budala si ako odeš u Kinu!“, govorio je on.
Zbog indicija da neko planira teška krivična dela – napad na ustavno uređenje i ubistvo predstavnika najviših državnih organa – TOK je, tada predvođen tužiocem Miljkom Radisavljevićem, pokrenuo istragu o ovom slučaju.
Dat je nalog BIA da ispita Vučićevića, što je Informer predstavio kao napad na njega – pisao je da se „specijalni tužilac zaigrao“ i da je zatražio Vučićevićevo privođenje. Informer, inače, ni ranije nije bio naklonjen Radisavljeviću koga je u nekoliko navrata optuživao da je korumpiran.
Nakon ispitivanja u BIA, obaveštajna agencija je sastavila izveštaj i poslala ga TOK-u. Na osnovu njega, TOK je u decembru 2015. godine zaključio da nema dokaza za Vučićevićeve tvrdnje, odnosno da nije izvršeno nijedno od pomenutih krivičnih dela. Slučaj je time zatvoren.
Okončavanje tog postupka se inače poklopilo i sa smenom u vrhu tužilaštva – umesto Radisavljevića na čelo TOK-a dolazi tužilac Mladen Nenadić, dotad javnosti nepoznat advokat čiji su izbor pratile brojne kontroverze, između ostalog i spekulacije da je postavljen po političkoj liniji.
Skoro pet godina kasnije i dalje nije poznato šta je tačno urednik Informera govorio pred inspektorima BIA i na osnovu čega je tvrdio na Pinku da se sprema rušenje Vučića. Nije poznato ni da li su istražni organi nakon toga proveravali je li sam Vučićević izazvao paniku izmišljenom pričom, što je posebno krivično delo.
Dugogodišnje opiranje TOK-a da poštuje naredbe Poverenika
Raskrikavanje od januara 2018. godine pokušava da dobije od BIA i TOK-a dokumentaciju iz ove istrage, uključujući i Vučićevićevu izjavu, ali i dalje bez uspeha.
TOK je i nakon intervencija Poverenika za informacije od javnog značaja uporan u tome da neće dostaviti tražene podatke uz obrazloženje da je predmet označen kao strogo poverljiv i da bi njegovim otkrivanjem potencijalno nastupile „teške posledice“.
Poverenik je to obrazloženje odbacio navodeći da nije jasno koje bi to teške posledice nastupile, i u novembru 2018. godine naložio TOK-u da u roku od dva dana dostavi informacije Raskrikavanju.
Umesto da to učini, TOK se žalio Republičkom javnom tužilaštvu koje je tužilo Poverenika Upravnom sudu. Taj postupak je i dalje bez ishoda.
Poverenik je sve do nedavno pokušavao i da novčano kazni ovu instituciju. Po zakonu, kazna se kreće u rasponu od polovine mesečnih prihoda institucije, do deset posto prošlogodišnjeg prihoda.
Da bi saznao o kojim se prihodima radi, a kako bi mogao da utvrdi visinu novčane kazne, Poverenik se obraćao Ministarstvu finansija i Upravi za trezor.
„Dobili smo odgovor da takvi podaci „ne postoje“ jer Zakonom o budžetskom sistemu „nije definisan pojam ukupnog prihoda korisnika budžetskih sredstava“. U odsustvu navedenih podataka, Poverenik nije u mogućnosti da donosi rešenja o izricanju novčanih kazni“, navode iz kabineta Poverenika za Raskrikavanje.
Time su mogućnosti Poverenika da natera TOK da dostavi informacije zakonski iscrpljene, pa se on u junu ove godine obratio za pomoć Vladi Srbije. Naime, Vlada po zakonu ima obavezu da na zahtev Poverenika obezbedi „izvršenje rešenja neposrednom prinudom“.
Zakon bez praktične primene
Po svemu sudeći, međutim, Vlada u ovom slučaju neće učiniti ništa. Naime, prema zvaničnim podacima, Poverenik se od 2010. do 2019. godine Vladi obratio 294 puta, tražeći od nje da neposrednom prinudom obezbedi izršenja njegovih rešenja. Vlada to ni u jednom slučaju nije učinila.
„Tako je predmetna zakonska odredba o ulozi Vlade u obezbeđenju rešenja Poverenika bez praktičnog efekta od samog početka“, navodi se u izveštaju Poverenika.
Dodatni problem je što sam Zakon o opštem upravnom postupku, koji propisuje postupak izvršenja rešenja neposrednom prinudom, ne definiše precizno šta je tačno neposredna prinuda.
„Otvara se pitanje da li je odsustvo podrške Vlade posledica toga što aktima o radu njenih stručnih službi to pitanje nije bliže uređeno, ko i na koji način u službama Vlade bi ovu obavezu sprovodio (…) ili je to posledica odsustva političke volje da se ova mera sprovodi“, stoji u ovom dokumentu.
