Megalomanske ambicije srpskog faraona
- Zašto je Tomislav Nikolić dobijao prekore i šamarčine od A. Vučića
- Neracionalno trošenje i zaduživanje građana Srbije zbog gradnje nerentabilnih puteva zaviće u crno buduće generacije
- Opsesija predsednika Srbije: „Svi će jednom u budućnosti govoriti da je ovo urađeno u vreme Vučića!?“
- Zadužiće se Srbija vrlo brzo novih šest milijardi evra za autoputeve, a već je zadužena samo za puteve desetak milijardi! A Srbija nema ni osnovne aparate u svim bolnicama, opremu u školama, dovoljno vrtića, kanalizacione mreže u gradovima, čistu i zdravu pijaću vodu u velikim delovima Srbije…
- Nisu urađene nikakve studije opravdanosti novih autoputeva, kao što je koridor 11, Moravski koridor, Vožd Karađorđe, a ni drugih cesta!
- Autoput od Niša preko Prokuplja ka Merdaru je politički autoput za ostvarenje albanskih interesa
- Do sada nema polaganja računa građanima o troškovima gradnje autoputeva. Sledi li nam brzi ekonomski kolaps?
Treba podsetiti da, dok je pet godina bio predsednik Srbije, bivši prvi čovek Srbije Tomislav Nikolić nije smeo ni da pisne, a ni da se bilo čime meša u operativne poslove vlade Srbije.
Ako bi mu se i omaklo da nešto kaže ili predloži dobijao je javnu šamarčinu i brutalnu pljusku od Aleksandra Vučića, tada potpredsednika, kasnije i predsednika vlade Srbije sa spočitavanjem Nikoliću o jasnom razdvajanju ustavne funkcije Predsednika Srbije i ovlašćenja Vlade i njegovom neprimerenom i nenadležnom mešanju u poslove Vlade Srbije. Nikolić je prekoračivao ovlašćenja! O Kosmetu je, na primer, mogao samo da sluša predloge drugih. Pregovore sa Prištinom vodi Vlada Srbije, objašnjavao je Vučić Nikoliću. A otkako je Vučić predsednik Srbije – on je glavni pregovarač?! Nigde tu nema Brnabićke. Izgleda da sad predsednik Vlade ne sme da se meša u svoj posao.
Bilo bi inače dobro za Srbiju kad bi se tako oštro i jasno, brzo i efikasno sadašnji predsednik Srbije obrušavao na sve one koji se iz inostranstva (uključujući i ambasadore Kvinte u Srbiji) svojim izjavama i postupcima mešaju u unutrašnje poslove Srbije. Zašto sadašnji predsednik Srbije to ne čini!?! On obično ćuti! A još bolje bi bilo kada bi se prema tom stranom mešanju odnosio praktično, a ne tek ponekad, deklarativno.
Vučić prekoračuje ustavna ovlašćenja
Istovremno, otkako je on preuzeo funkciju predsednika Srbije on se svakodnevno meša u sve operativne poslove Vlade Srbije, tačnije upravlja njima, ponaša se kao da je on premijerka Brnabić, daje izjave o glavnim poslovima, planovima i projektima u zemlji, a povodom pitanja Kosmeta i pregovora u Briselu on vodi glavnu reč. A to nije njegov posao ni nadležnost! S kojim pravom on to sve čini?
Niko da ga pljusne po obrazu, svede na pravu meru, kao što je on to redovno činio Tomislavu Nikoliću, i podseti ga da se ne meša u ono što nije njegov posao i nadležnost. Da ne prekoračuje Ustavom strogo određena ovlašćenja i krši Ustav!
Uz to, Vučić otvara svaki značajniji objekat, firmu, kompaniju u Srbiji kao da je predsednik Vlade, ili nadležni resorni ministar. A kad on u tim prilikama govori obično niko drugi od državnih organa ne govori, a posebno ne ministri koji u tim oblastima imaju najveća ovlašćenja. Ta drska posesivnost i preuzimanje tuđih uloga u svečanim trenucima je degutantna, ta halapljivost da se on pokaže kao zaslužan kod građana izaziva otpor i negodovanje, jer on za te projekte, kao predsednik Srbije nema skoro nikakve zasluge. Međutim, trezvene građane nije ubedio da je on zaslužan, da je on to svojim novcima podigao, izgradio, a ne novcima baš tih građana. Ali, on se ponaša kao da je najviše zaslužan.
Vučić je umislio da je Bog koji hoda zemljom, ili u najmanju ruku (kako je to duhovito nešto ranije sačinila u kratkom video prilogu grupa talentovanih mladih ljudi) da je faraon, Božiji izaslanik, besmrtni i bezgrešni car careva, večan, najlepši i najpametniji, najmudriji i najvredniji… Nazamenljivi!
Megalomanija ga je potpuno opčinila, apsolutna vlast beskonačno iskvarila, a hvalospevi kamarile oko njega ga dodatno urušavaju i opijaju pa on liči na obožavanu, slavom opijenu lutku koju na rukama nose radragani podanici.
U ovoj suludoj halabuci, larmi, pometnji on se najviše diči izgradnjom puteva po Srbiji. Ta potpuno neracionalna opsesija predsednika da po svaku cenu, bez ikakve razumne i realne računice započinje gradnju užasno skupih puteva bez ikakvog plana i projekta kako će sutra ti putevi opstati. On ne vodi računa ko će i kako te puteve održavati, kojim sredstvima, da li su ti putevi rentabilni, potrebni i korisni građanima Srbije. Nigde do sada nema polaganja računa građanima o troškovima gradnje.
Predsednik širi preko medija na sva zvona hvalospeve o tim putevima koji su prvo, bili užasno skupi, čija je izgradnja koštala nerazumno mnogo u odnosu na međunarodne standarde u velikom broju slučajeva. Izmišljaju se posebno teški uslovi za gradnju, ili uveličavaju, razbacuju se i rasipaju milioni zbog aljkave i nestručne gradnje…
Drugo, ti putevi su građeni uglavnom nestručno i nekvalitetno, morali su čak i da se „krpe“ nedelju-dve pošto su bili završeni, da budu popravljani i sanirani. Sve to neznanje i nestručnost i aljkavost koja je poticala od nadležnih ministarstava pa naniže plaćani su novim, dodatnim desetinama miliona iz džepova već osiromašenih građana. O kašnjenjima u izgranji i probijanju rokova da ne govorimo, to je poseban skandal koji stalno traje.
Neće biti novca za održavanje puteva
Treće i najgore od svega, a što se već sada vidi – ti putevi su uglavnom, na žalost, prazni, nema „žive duše na njima“. Sem dela autoputa koji je dovršen od Beograda do Niša i dalje do granice sa Makedonijom, tzv. Koridor 10, koji jedini ima pristojan protok vozila, ostali putevi zvrje prazni, na njima ima vrlo mali broj vozila i uskoro će se pojaviti pitanje osnovnog održavanja tih puteva. Neće biti sredstava za te namene, putevi koji su izgrađeni doći će u položaj da postanu zapušteni i nekvalitetno održavani. Nema dovoljno vozila na drumu, frekvencija saobraćaja je očajna.
Niko dobronameran ne može biti protiv gradnje novih puteva kroz Srbiju, ali pod uslovom da su to projekti na zdravim nogama, na ekonomičnim računicama njihove isplatljivosti i rentabilnosti u narednim godinama i decenijama. Novi putevi doprinose i privrednom razvoju krajeva kroz koje prolaze, povećavaju bezbednost saobraćaja, doprinose boljoj povezanosti regiona…Na žalost, regioni u Srbiji se naglo prazne, stanovništvo nestaje, fabrika nema.
Bez toga, bez tih preciznih računica ovo su megalomanski, štetni projekti koji će ugroziti i budžet Srbije i još više opteretiti i ugroziti nizak standard građana koji će morati da plaćaju enormne rate tih ogromnih kredita uzetih iz zemalja sa svih strana sveta. Nisu urađene nikakve studije opravdanosti novih autoputeva, kao što je Koridor 11, Vožd Karađorđe, Moravski koridor…a ni drugih brzih cesta! Nisu poznati ni ukupni investicioni troškovi.
Ideju (staru i mrtvu) o gradnji autoputa Niš-Priština-Drač izneo je predsednik Srbije Aleksandar Vučić na samitu o Zapadnom Balkanu 2016. godine. Trebao je biti završen 2020!? Sa početkom ovog posla se uveliko kasni, možda i zato što pare treba da obezbedi EU, a novca još iz Brisela nema. Stručnjaci kažu da je taj put strateški važan za Albaniju, i za Kosmet, a ne za Srbiju, jer povezuje Albaniju sa evropskim koridorima. Tako je ovo politički autoput! (1)
Stručnjaci sa Saobraćajnog fakulteta u Beogradu još tvrde da je izgradnja deonica prema Albaniji (Niš-Merdare-Priština) ili Crnoj Gori (Požega-Boljari) potpuno nerentabilna i ekonomski neopravdana. Jednostavno, nema, niti će biti dovoljno vozila… (2)
Neisplative investicije
Takvo neodgovorno ponašanje vrha vlasti dovešće u narednim godinama državu Srbiju i njene građane u vrlo težak ekonomski položaj i ugroziće postojeći standard. Zaduživanje je već preveliko i te kredite će, već sad je evidentno, država teško redovno servisirati, vraćati.Vučića ne interesuje ko će i kako da vraća te ogromne kredite. Odakle će se nabaviti sredstva za održavanje puteva i vraćanje kredita?
Davanje puteva u koncesije neće biti realna opcija, jer ko je dovoljno lud da uzme neki autoput pod koncesiju kad nema dovoljno prometa putničkih i teretnih vozila na tom putu da bi bio rentabilan?!
Da ovi poslovi oko gradnje puteva budu do kraja, potpuno suludi govori i podatak da se upravo nesmanjenom brzinom planiraju novi projekti i izgradnja novih deonica autoputeva kroz Srbiju i van Srbije kroz BiH, Albaniju i Crnu Goru. Sve ovo se radi tempom kao da je pred nama „smak sveta“. Kao da nikada niko više neće graditi autoputeve. Sve će biti izgrađeno, kako „veliki harizmatični“ vođa ističe sa glavnim ciljem: „Svi će jednom u budućnosti govoriti da je ovo urađeno u vreme Vučića!“
Zadužiće se Srbija vrlo brzo novih šest milijardi evra za autoputeve, a već je zadužena desetak milijardi evra samo za puteve (ukupno 15 milijardi evra)! Znači, polovinu domaćeg bruto proizvoda, što je nedopustivo! A nema Srbija dovoljno osnovnih medicinskih aparata u bolnicama, opremu u školama, asfaltne puteve do mnogih sela, nema kanalizacionu mrežu u gradovima, čistu pijaću vodu čak i u velikim delovima Srbije…(3)
Velike provizije stranačke klike
Drugi lični benefit koji se iz izgradnje puteva izvlači tiče se provizija i burazerskog bogaćanja stranačke klike i ljudi bliskih današnjoj političkoj eliti. Netrasparentni i „naduvani“ tenderi s jedne strane razaraju budžet Srbije, ali se istovremeno taj novac preliva u partijske i privatne džepove, što daje odgovor na pitanje zašto im se toliko žuri i zašto su toliki megalomani. Zato će oni praviti nerentabilne, a preskupe puteve dokle god su na vlasti, jer na taj način otvaraju sebi prostor za zaradu i izvođenje građevinskih radova. Na jednoj strani raspolažu novcem građana, raspisuju tendere i rasipaju ga, a na drugoj strani drže u rukama firme izvođače radova.
Ima li ovo društvo snage i hrabrih saobraćajnih inženjera i stručnjaka da dignu glas i zaustave ovu suludu nameru i pomamu, gde se sve radi bez polaganja ikakvih računa? Nedomaćinsko poslovanje je na delu.
Može li Srbija da stane na put paranoičnoj akciji Vučića i njegovog režima i spase sebe sigurne ekonomske agonije i finansijske propasti.
Ili ćemo gledati do daljeg faraona kako se kiti tuđim perjem i veliča svoje zasluge u onome za šta nema nikakvog udela. Sem štetočinskog!
