Vidim, prozivaš me na konferenciji za Pink, „Informer“ i Radu Komazec. Kažeš „jedan je na društvenim mrežama napisao da si bio u Ženevi“. Junak si nad junacima, gospodar munja, gromova i vulina, ali svejedno nemaš snage ni da citiraš istinu koju demantuješ.
Ne smeš da pomeneš da si u Ženevi bio kod gazde Caneta, istog onog kojeg si optuživao da je „kralj duvanske mafije“ i ubica policijskog generala Radovana Stojčića. Teško ti je da priznaš da vas je, posle prošlogodišnjeg zahlađenja odnosa, muka naterala da opet sarađujete.
Razumem te, nije ti lako, ti bi voleo da kao Kum Nikola Petrović samo nestaneš s političke scene. Ali, ne možeš, postao si taoc svojih spletki. Sam sebi si na leđa natovario Caneta. I pre nego što si ga upoznao i stavio mu se na raspolaganje, za Subotića si govorio da je najopasniji čovek u Evropi. Ukazivao si da je on dobar trgovac, kad kupuje ljude ne obara cenu, ali zato uvek traži priznanicu. Navodio si primere Dušana Mihajlovića i Aleksandra Tijanića, kojima je Subotić, po tvojim rečima, davao pare, ali usput ih je snimao, kako bi, kad mu zatreba, imao neoborive dokaze. Nisi naivan, znaš da će jednog dana, čim se zakačiš sa Canetom, a do toga mora da dođe, osvanuti i dokumentovane potvrde tvojih dilova s njim.
Pre deset godina, kad si iznajmio sebe, odigrao si šampionski. Subotić je bio na poternici koju su raspisali Tadić i tvoj drug Rakić, a ti si tako dobro balansirao između njih, na krv zavađenih, da si uzeo i pare i novu stranku. Uveren da si najpametniji i danas sediš na dve stolice. Canetu za ljubav, naredio si da se promeni Statut Olimpijskog komiteta Srbije kako bi mogao da za predsednika bude izabran njegov ortak Boža Maljković, legenda hrvatske košarke. S druge strane, istovremeno kompromituješ Canetovog konsiljerea Bebu Popovića. U svom biltenu objavio si Bebinu fotografiju iz konobarskih dana. Da, to će rasplakati lakiranog bubašvabu, ali nije u redu da mu se rugaš za jedini pošten posao koji je u životu radio. U svojoj biografiji ti nemaš ni taj detelj, nikad ništa nisi radio osim što si parazitirao u politici.
Tvoj demanti informacije o ženevskom provodu sa Subotićem podsetio me na sličan događaj s dočeka 2002. godine. Tada sam objavio da je Zoran Đinđić novogodišnje praznike proveo u Dubaiju, iako je Milomir Marić na BK Televiziji deset minuta pre ponoći emitovao „direktan prenos“ Đinđićeve izjave, navodno iz njegovog stana. Iz meni nepoznatih razloga, Đinđić je prvo tvrdio da nije bio u Emiratima i podneo je krivičnu prijavu protiv mene, da bi kasnije priznao da je bio u „Burdž el Arabu“ i džentlmenski povukao tužbu.
Tada si se mnogo angažovao oko tog slučaja, optužujući Đinđića da se, o trošku građana Srbije, provodio sa svojim partnerima Stankom Subotićem i Bebom Popovićem. Đinđića više nema, umesto njega ti se provodiš sa Canetom i Bebom.
S obzirom na sve to, ne čudi tvoja histerija. Ne čudi ni tvrdnja da nisi bio u Ženevi. Iako jesi. Nisi, kažeš, bio ni vlasnik „Pravde“. Iako jesi. U „Kažiprstu“ na B92, 4. novembra 2008. pričao si da „nikad, baš nikad“ niko iz tvojih usta nije čuo da pominješ granicu od Karlobaga do Virovitice. Dobro, da nije snimaka, moglo bi i da ti se poveruje da si ti samo zevao, a iz tebe se čuo Šešeljev glas. Samo Mićan i ti tvrdite da, iako si pametan, nisi podržao Hilari Klinton. Iako jesi. O takvim tvojim javnim susretima sa Alchajmerom napisao sam knjigu „Vučić, politička fukara“ na 570 strana.
I ovim nastupom/konferencijom dokazao si da si najbolji srpski stend-ap komičar. Usput, prezentovao si i izuzetnu hrabrost. Ne plašiš se istine, misliš da si jači. Iako nisi. Zato, umesto sreće, a trebaće ti, u ovoj godini želim ti samo jedno – da ozdraviš.
PS
Zanimljiv je kontekst u kome si se, usred pokušaja da opravdaš rasprodaju Diposovih nekretnina, setio Ženeve. O tome bi mogli da se izjasne psiholozi, a o Diposu moraće nadležno tužilaštvo.
Predrag Popović
www.predragpopovic.wordpress.com
