Vučiću, ko ti drma kavez?

Prvi april je prošao, dakle nije prvoaprilska šala. Prošao je i drugi april. Očekivala sam, zapravo, nadala sam se da ću se smejati više nego prvog. Greška, ni tad se nisam nasmejala. Ko zna, možda sam jednostavno namćor ili prosto imam čudan smisao za humor.

Danas mi je osmeh izmamila jedna izjava našeg premijera, predsednika, vođe, čobanina (jer, mi smo stado)… Zapravo mnoge njegove izjave teraju na smeh, o pojavi neću ni da govorim. Ništa pametnije nisu ni izjave njegovih pokusnih kunića. No, dobro. Da se vratim za moj razlog za smeh:

Aleksandar Vučić je ponovo zablistao u punom sjaju izjavivši: „Niko od biznismena ne finansira SNS“. Samouvereno, hladno, ne trepnuvši, reče mali Alek i ostade živ.

Moja baba, komšinica, neko bi sigurno poverovao u to i neko sigurno veruje. Možda neko baš ovog momenta čita tu vest uz sendvič i veruje, jer da ne veruje ne bi ni imao taj sendvič. Logično.

Dovoljno je samo da se vratimo nekoliko meseci unazad, zahvaljujući čudu zvanom „internet“ i podsetimo se Alekovog nervnog sloma zbog povratka begunca Bogoljuba Karića i obustavljanja istrage protiv „omraženog mu tajkuna“. Ništa mu tada nije bilo jasno, pitao se gde su dokazi, zašto je postupak obustavljen. Jer, pre toga je Mali Alek izjavio da pripadnik dinastije Karić može da se vrati u Srbijicu zemlju, ali ni manje ni više nego u zatvor.

E onda je dva dana kasnije“vuk pojeo magarca“, narodski rečeno, i gle čuda Vučić i Karić, rame uz rame na otvaranju Karićevog šoping mola u Minsku.

Veliki vođa se, naravno, sasvim slučajno zadesio tamo, pa svratio eto, da ubije vreme. Nije propustio priliku ni da se razdragano obrati prisutnima i zablista održavši govor, ni manje ni više nego na ruskom.

Naravno, u znak zahvalnosti i u ime prijateljstva, dva meseca kasnije, Karić je (ponovo) „unapređen“ u koalicionog partnera.

Da, isti onaj Karić koji je po sletanju na beogradski aerodrom trebalo da bude sproveden u zatvor, umesto na svadbu svoje ćerke. Svadbu je takođe finansirao, ne udaje se ćerka svaki dan.

Ne treba zaboraviti ni Stanka Subotića, poznatijeg široj javnosti kao Caneta. Naime, Subotić je pravnosnažno oslobođen optužbe za švercovanje cigareta, usled nedostatka dokaza i zastarelosti slučaja. Do zastarelosti slučaja, jasno je, nije došlo slučajno, već zbog namernog odugovlačenja. Neko je zaključio da će od Subotića imati veće koristi dok je na slobodi, nego iza rešetaka. Tako i bi.

Mali Alek to ne bi priznao ni da mu se zabiju klinovi pod nokte. Kao što ne priznaje ni da se poznaju, kao što se nisu sreli u hotelu Ric i kao što ne priznaje da mu je upravo on garantovao slobodu ukoliko se vrati u Srbiju.

A i zašto bi priznao? Korist je obostrana. Cane na slobodi, napredni napreduju. Kako finansijski, tako i politički. Voli ih narod, sve pršti od ljubavi.

Lista finansijera naprednjaka je prilično dugačka. Zna to dobro njegov kum, koji je donedavno bio glavni za trgovinu strujom pa ga zli novinari provalili.

Zna to dobro i Neša, i Mališa…

Zna to dobro i nedavno upucani Peconi sa svojim pozamašnim kapitalom, ali i vlasnik ružičaste televizije, koji je slobodu svom sinu platio preko sopstvenog kuma (Vulina) bezrezervnom podrškom našem čobaninu…

Suvišno je dalje nabrajati.

I ovo je više nego dovoljno, nekome ko ima iole mozga i ko nije zaokružio đavolji broj.

Vučiću su, ionako puna usta, puna tajkuna. „Ne štitimo tajkune“, „Hapsimo tajkune“, „Tajkuni neće vladati Srbijom“ i tome slično.

Gebels je davno uveo postulat da „sto puta ponovljena laž postaje istina“.

Ali, postoji i ona narodna „Ono što je šuplje – zveči“. Ja nekako više verujem u ovu drugu, pokazalo se više puta da ima smisla.

Ne stojim dobro sa brojkama, ali znam odlično koliko košta jedna predizborna kampanja. A kampanja kakvu je vodio Aleksandar Vučić, košta basnoslovno mnogo. Stoga, Aleksandre Vučiću, ovo što ti nama pričaš nisu „bapske priče“, već priče za malu decu.

Zašto se braniš, kad nisi kriv?

Danijela Radojević

www.kolumnista.com