Vučiću, Moskva sve zna!

Reagovanje premijera Srbije Vučića na novinarsko pitanje o pobedi Donalda Trampa bilo je komično. Nakon upakovanog uvoda o dobrim odnosima sa SAD i pojašnjenja da se Srbija za razliku od drugih nije htela mešati u američke izbore, Vučić je naglasio da je reakcija u Nemačkoj na pobedu Trampa bila teška. Vučić nije mogao sakriti tugu pri pomisli na ožalošćenu Merkelovu koja je dala bezbroj izjava u vezi izbora Trampa. Deset dana nakon toga Vučić je objašnjavao da nije podržao Hilari i da je spoljna politika Srbije uvek odgovorna i promišljena. Potrudio se da opravda što je bio jedan od govornika na konferenciji Klinton fondacije i pojasnio da njegov izlazak na binu ne znači da je podržao Hilari na izborima. Čudno je da se Vučić toliko pravda kad Trampov tim zna sve o njegovoj podršci Klintonovoj. Možda jedino nisu shvatili da je on u stvari podržavao stavove Merkelove, a ne Hilari. Kako god, Trampov tim je još u predizbornoj kampanji sastavio listu od 20 političara iz EU koje nakon Trampove pobede nameravaju potopiti i oterati sa političke scene. Merkelova je na prvom mestu.

Od pobede na izborima Vučić je u nekoliko izjava glorifikovao Nemačku i hvalio Merkelovu, koju poštuje i zbog koje će prihvatiti svaki zahtev Nemačke prema Srbiji. Taj stav potkrepljuje podacima o nemačkim ulaganjima u Srbiju, investicijama, fabrikama u kojima je zaposleno više hiljada radnika. Nikad nije rekao da je osnovni interes Nemačke Kosovo, koje vredi dve do tri milijarde dolara. Nemački industrijalci zajedno sa ljudima iz bivše Klintonove administracije nameravaju da privatizuju svu imovinu Srbije na Kosovu. Na račun Srbije Nemačka namerava da kupi socijalni mir na Kosovu i umiri Albance koji još ne shvataju da neće biti radnici već robovi. Tokom Briselskih pregovora i ucena kojima je Srbija gurnuta nizbrdo, Beograd je prihvatao i ispunjavao sve, a Priština do sada nije ispunila niti jednu obavezu koja joj nije išla u prilog. Vučić je često u poznatim pozama i mimikom zbog boljeg dramskog efekta govorio da srpski sinovi neće ginuti za Kosovo, niti u bilo kojim ratovima, da je put Srbije u EU, da će Srbija istrajati u neutralnosti. Gandijevsku opredeljenost Vučić vežba pred ogledalom, što je činio i Tadić u svojstvu predsednika, jer su Britanci samo preusmerili svoje stručnjake za pablik relejšen Vučiću.

Građani Srbije padaju u sve veću hipnozu i tonu u sve teži san, a da bi u njemu i ostali Vučić je preduzeo turneju po Srbiji, ubeđujući polusnene da se niko neće igrati sa državom, da niko nije jači od države, da ne mogu ni kriminalne ni tajkunske snage da zaustave put Srbije u budućnost. Budućnost Srbije je izvesna i svetla jer je on tu, on koji je Srbiju doveo na 47. mesto prema Duing biznis listi Svetske banke za ulaganja i privredni rast. Vučić ističe i da Srbija od MMF-a prima samo pohvale, da BDP raste i da će Srbija biti među vodećim zemljama u EU, a ne samo u okruženju. Neće da kaže da se brojke o BDP mogu dobiti različitim metodama i na osnovu različitih varijabli, i da se na različite načine interpretiraju. Jer, u Srbiji raste broj nezaposlenih, otkaze dobijaju i visokoobrazovani. Otkazi pljušte, niko ne sme državu ni da tuži, pravosuđe ne funkcioniše, nepotizam cveta, sukob interesa postao je uobičajena pojava. Vladavina zakona ne postoji. Bezbednosni sistem je urušen, a to se vidi čim se otvore novine.

Samo radi imidža u narodu, i uz dozvolu Nemačke i NATO, Vučić je ostvario minimalnu vojnu saradnju sa Rusijom. Sam Dačić je rekao da je Vojska Srbije imala 80 vežbi sa NATO, a sa Rusijom samo dve. Vučić u stvari krije da je Srbija na korak od punopravnog članstva u NATO. Nakon javno izrečene kritike Lazanskog da je nesmotreno ne iskoristiti ponudu Rusije da se Srbija naoruža, Vučić se uplašio da se srpski narod ne probudi i ne shvati šta on to u stvari radi, pa je najavio put u Moskvu sredinom decembra, ne bi li narod umirio i odvukao pažnju s Kosova i Srba koji na Kosovu žive pod opsadom kao da ih ISIL napada.

Doktrina Volfovič u razaranju država podrazumeva uništenje kulture i identiteta. S obzirom da je Rusija nastala u Kijevskoj oblasti, trebalo je NATO-izovati „rusko Kosovo“ kako bi Rusi ostali bez crkava, bez zadužbina, bez svojih korena. To Vučić intezivno radi sa Kosovom. On ne razume da je pročitana njegova kombinatorika sa Briselom, sa Prištinom, sa Podgoricom.

Vučić je pomogao Milu Đukanoviću koji je Rusiji pripisao čin terorizma, što je nesmotren i opasan potez. Predstavio je sebe, koji je gubio tlo pod nogama jer je pušten niz vodu – Zapad mu je nakon izbora namenio zatvor (Italija) – kao branioca Crne Gore od Rusa. Đukanović se predstavio, kako je sam rekao, kao nezaobilazan partner NATO i EU. Naglo je povukao izjavu da se povlači iz politike, a sada se u nju vraća kao predsednik Crne Gore. Vučića je ubedio da postoji kriminogena grupa koja je pokušala da izvede teroristički akt u Crnoj Gori. Jednom se objavi da su teroristi imali oružje u Crnoj Gori, drugi put da su oružje uništili. Navodno planirani teroristički napad na institucije Crne Gore je operacija koja se može meriti sa neuspelim pučem u Turskoj, u kojem su učestvovale ozbiljne službe, vodeći intelektualci, generali, delovi vojske i policije, specijalne jedinice – i nisu uspeli. Grupa od 20 ljudi ne bi mogla da preuzme vlast niti da kidnapuje Đukanovića jer je to potpuno nerealno bez pomoći opozicije, delova policije i vojske. To ne bi mogla da izvede ni ozbiljna organizacija, a ne Sinđelić čijim lažima su naseli Dikić i dvojica Rusa koje je Sinđelić poveo iz Donbasa da im pokaže more i Crnu Goru, i da im plati letovanje. Na kraju, od 20 terorista u pritvoru ih osta par, a prvooptuženi su Dikić i dva Rusa. Na volšeban način Sinđelić dobija status zaštićenog svedoka. A sve to da bi Vilson Dejmon, potpresednik Atlanskog saveta SAD, izjavio da su podaci iz istrage o pokušaju terorizma na izborni dan u Crnoj Gori uznemirujući, pri čemu je poslao poruku da Rusija mora da shvati da je igra u Crnoj Gori završena. Uzalud, Moskva sve zna.

Pavel Bogdanov

fsksrb.ru