Mnogi evropski narodi koji duže od Srba žive u demokratiji odlično znaju da političari, pogotovo pred izbore, obećavaju, obmanjuju, pa čak i debelo lažu, samo da bi se na bilo koji način dokopali glasova, tačnije vlasti. Već oguglali na takve lagarije, mnogi Evropljani predizborne priče svojih političara ne uzimaju za ozbiljno.
Srbi, koji pokušavaju da već 14 godina prežive ono što im je nametnuto kao nekakva „demokratija“, izgleda da su bar spočetka višepartijskog sistema verovali u priče političara. Zato je izlaznost na izbore bila dosta dobra. Vremenom, glasači su postepeno uviđali da su sva obećanja političara bile prazne priče u stilu, kako Srbi to vole da kažu, „ne lipši magarče do zelene trave“. Sa jedne strane su obećavali sve i svašta, a iza leđa glasača, krali i otimali sve čega su se dokopali! A uz njih, krala je i čitava armija njihovih rođaka, kumova, prijatelja, partijskih drugova, švalerki i švalera! Nije uzalud stigla vest iz daleke Amerike da je u poslednjih deset godina, iz Srbije na crno i kvarno, izneseno oko 51 milijarda dolara! Bože, šta je sve moglo da se uradi za te pare! Zato je izlaznost na poslednja dva, tri izbora, ma koliko se partije trudile da mobilišu tobože „svoje“ glasače, bivala sve manja.
Manji interes da se izađe na glasanje, pokazao se i na poslednjim izborima. Ubedljivi pobednik, ne prestajući da hvali svoj uspeh, posredstvom medija je gotovo utulio u (prazne ili već isprane?) glave „njegovih“ glasača o „istorijskoj pobedi koja samo što njemu i njegovoj partiji, nije obezbedila dvotrećinsku većinu.“ Tačno. Samo malo je falilo, pa da nam novi Mesija u Skupštini kroji i kape i živote i sudbine po njegovom i samo njegovom i ničijem još nahođenju! A svi znamo, da je samo oko 24 odsto celog srpskog biračkog tela glasalo za njega. Znači li to, da on ipak ima puno pravo da nam se meša u sve i svašta, da odlučuje kao da pored njega u Srbiji nema nikog drugog slične inteligencije? Izgleda da je baš tako.
I on je, poput evropskih političara spočetka ove priče, brzo naučio da narod, navodno, slasno voli da ga neko debelo laže. Tako su mu verovatno sugerisali njegovi atlantsko-evropski mentori. I krenula su debela obećanja. Od kanala Dunav-Egej, preko autoputeva diljem Srbije, zatim njiva na kojima će sa Arapima kao menadžerima ili vlasnicima –što mu isto dođe, rađati bar tri prinosa godišnje, biće brzih pruga, metroa u Beogradu, i boljeg života -pa sve tako do „Beograda na vodi“! Samo je još nedostajala priča o tome da će novi Mesija dovesti milione „gastarbajtera“ koji će rintati, a Srbi će sedeti u hladu, posmatrati kako se radi, i pijuckati hladnu šljivovicu uz odličnu platu koju će, naravno, plaćati Evropska unija! Stvarno, zašto da ne? Pa i Srbi su decenijama kao „gastarbajteri“ rintali po Evropi. Učiniće naša nova „arapska braća“ koji ne znaju šta će sa svojim petro dolarima, da i mi koju deceniju uz dobre pare bar malo lenčarimo! A da sve to ne bi izgledalo kao u narodnoj poslovici „obećanje ludom radovanje“ pohapsi ovaj naš nekoliko poslovanjaka-derikoža koji su se obogatili na grbači Srbije (ali ih odmah pusti iz ćorke među narod) tvrdeći da sa njim nema šale! I, kao što rekosmo, dobi izbore. Debelo –sa 24 odsto glasova svih upisanih u biračke spiskove!
Ipak, u to sam ubeđen, mnogi njegovi glasači su poverovali u priče o avionima, kamionima, milionima. Pardon. Milijardama! Zato su ga i glasali. Da li su svi oni pametniji od nas koji razmišljamo svojom glavom a ne partijskom knjižicom? Možda im je IQ manji od 70 ali ipak misle da su pametniji i unapred znaju sve? Zato i u proleće veruju u vučkovog Deda-Mraza!
Međutim, i posle dobijenih izbora, priča o „Beogradu na vodi“ se nastavila. Planovi se rade, počelo je uklanjanje pruga koje decenijama nisu služile nikome, nakostrešio se ovaj naš Mesija, izgleda ozbiljno hoće da Beograd spusti na vodu. Lepo. Ali ni on ni njegovi ne govore nikome kako sve to treba, ne arhitektonski nego pravno, da izgleda. Ko je vlasnik, ko plaća, ko će da zaradi? Ko će da plati rasčišćavanje ogromne površine, završetak stanice Prokop, novu teretnu i autobusku stanicu? Šta će od svega toga imati Beograd i najzad, ko će da kupi hiljade mega skupih stanova i silan poslovni prostor koji će, gle lude li nam sreće, da izgrade Arapi?
Hoće li taj naš „oberplaner“ boljeg i lepšeg Beograda sa sve svojim Malim, doseliti u Beograd 50.000 Arapa jer Srbi sve to neće moći da plate? Toliko stanovnika treba da ima taj novi grad na vodi, piše štampa. Pored danas hiljade neprodatih stanova koje nema ko da kupi, novi luksuzni stanovi u Beogradu Srbima nisu ni potrebni. Na stranu pitanje, postoji li tehnička mogućnost „spuštanja“ grada na vodu bez lošeg uticaja na okolinu, prirodu, tok reke, pa čak i izgled grada iz koga će, pored „minareta“ na Mostu na Adi, štrčati još jedan „minaret“, opet sa obale Save!
Hoće li se ugovori o „Gradu na vodi“ dati bar glasačima „gospodara“ na uvid? Ako neće da ih pokaže nama koji, opečeni iskustvima tobože demokratije, pa tranzicije i najzad pljačke u Srbiji, nismo glasali ni za koga, pokazaće ih valjda bar svojima? Sumnjam. Jer i pored brojnih obećanja, ugovor pod kojim uslovima je Arapima poklonjen JAT, ili još gore: pod kojim je uslovima Arapima plaćeno da preuzmu JAT, je još uvek nečija tajna. A taj „neko“ je jači i od zakona, i Ustava pa i od parlamenta. Koliko li ima i koliko će se još napraviti takvih tajnih ugovorčića i ugovora koji će od nas napraviti nečije roblje? Stručnjaci kažu, da samo pripremanje terena oko grada, zamalo pod vodom a ne na vodi, Beograda, treba da košta od 600 miliona do 1 milijardu evra. To treba da plati Srbija? Ili? Debela svota u praznim džepovima i građana i grada i države! Osim toga, drugi dugovi su već stigli do nebeskih visina, treba ih vraćati.
Srbi, kroz vekove navikli na nedaće i nesreće kažu, da u svakoj nesreći ima i pomalo sreće. Tako je, verovatno, i ovog puta. Strašna nesreća koja je zadesila Srbiju (i njene komšije) apokaliptičnom poplavom koja je uz ko zna čiju HARP pomoć pogodila one najsiromašnije uništivši im svu sirotinju koju su imali, valjda će malo otrezniti i Velikog i Malog i njihovu bratiju, da se manu ćoravog posla i da po pitanju „Beograda na vodi“ povuku ručnu!
Za pare koje bi verovatno uzalud bacili na uređenja terena za Arape, tačnije od kredita koje bi morali da uzmu da bi zadovoljili „novu braću“ jer Srbija para nema, mogli bi i morali ljudima do poprave kuće i da oporave poljoprivredu. Da naprave nove, jače nasipe i druge sisteme zaštite protiv poplava. I da se ni u snu nikako ne uzdaju u statistiku, da se ovakve poplave nisu događale duže od 100 godina pa se valjda neće opet dogoditi tako brzo! A „grad na vodi“? Neka ga bar za 7, 8 godina zaborave, kao što je decenijama „zaboravljan“ i metro, i rešavanje problema saobraćaja, parkinga u gradu, zaboravljene opravka ruiniranih bolnica i fasada kuća širom grada, izgradnja vrtića i škola, domova za stare i nemoćne. „Zaboravljeno“ je i stvaranja uslova za bolji standard života Beograđana i cele Srbije. Neka se posvete Srbiji jer ona hrani Beograd. I da kroz nepromišljene investicije ne nateraju celu Srbiju da se preseli u inostranstvo ili u -Beograd!
Neka porazgovaraju sa Nemcima. Njihovi stručnjaci za Nemačku već u najskorijoj budućnosti, zbog promene klime, predviđaju pretopla leta, žestoko hladne zime i desetostruke količine kiše koje će izazivati česte poplave sa enormnim štetama! Ako neće ove naše sveznalice, često bez dana radnog iskustva, da slušaju ruske stručnjake, neka bar poslušaju svoje mentore Nemce koji ih tako predano guraju u propast, u Evropsku uniju. Pa neka umesto Evrope, grade brane i ustave, podižu u poplavama uništene kuće, voćnjake i poljoprivredu! A „Beograd na vodi“ neka sačeka neka druga, bolja vremena.
Za www.koreni.rs
Predrag Rakočević
Štutgart
Лоше замишљена реконструкција Трга Славија и онављање Улице Војводе Степе однеће више десетина милиона евра – отприлике онолико колико је потребно за изградњу нове аутобуске станице на Новом Београду, за коју нема новца.
Пречи је и излаз из Београда на Ибарску магистралу од Жаркова до Кружног пута, узак, неосветљен, с нерешеним раскрсницама.
Треба нам власт која зна да економише, и од новца којим располаже направи оно што је најпотребније, а не да баца паре на џиџа-биџе.
Црвеној Звезди је поклоњено више десетина милиона евра за покриће дугова, и од тог новца је могла да се направи аутобуска станица, споменути излаз из Београда, болница, школа …
Какав црни метро и Београд на води … Па, они немају пара да преко изграђеног моста на Ади повежу трамвај од ОТЦ до Хиподрома.
Све је на политичкој самовољи … Хоће да скркају силне паре у обнову Улице Војводе Степе, уз коју се доста гради и градиће се још, што значи да ако би се улица уредила, доста тога (нарочито тротоари и ивичњаци) би било оштећено током те градње.
С друге стране, нико да направи бар привремену улици која би спајала Бул. Војводе Мишића од Моста на Ади, поред ковнице новца, с Бул. Патријарха Павла, неколико стотина метара, што би растеретило гужву испред укрштања с трамвајским шинама (на два места!) и знатно убрзало саобраћај према Раковици, а смањило загађење кроз Топчидерски парк.
Pitam se samo koliko ima jos Dragana Milic u Srbiji, voleti srbiju ne znaci podilaziti pozadini vladajucima Dragana a vi upravo to radite. Fuj ruznog li mirisa koji e siri…..
Eh, „vama“ je „savršeno“. A ko ste to „vi“? Očigledno je da spadate u uzak krug ljudi koji je povlašćen u Srbiji i koji ima bukvalno sve. Šta vas briga za silnu sirotinju koja nema šta da da deci za doručak! važno je da je vama lepo, je li? I nemojte vi Rakočeviću da se javljate i da ovima kojima je „savršeno“ kvarite idilu. Ama, gospođo, ovako neće moći još dugo. Vama je „savršrno“, a većina naroda skapava. Pući će kolan, a onda ćemo da vidimo kome je to „savršeno“. Nadajmo se da će se takvo „pucanje“ uskoro dogoditi!
A gospodinu Rakočeviću veliko hvala za ovakav dobar i realan prikaz naopake poslovne i ekonomske politike u Srbiji.
Sram te bilo….. brini svoje brige, nama je u Srbiji savrseno,,,,
Milic Dragana
Кажете савршено, значи вас је СНС запослио за велику плату за коју ништа не радите а вероватно вам је и доделио једно 10л уља да сваки дан будете подмазани и спремни да се увучете у Вучићеву … када вас позову ургентно.