Vučiću, svaka ti čast kako pregovaraš

Vučićevo Kosovo

Pregovori koji se vode o Kosovu i Metohiji su katastrofalno loši. Ovako loših pregovora svet nije video još od onog dana kad je grupa indijanaca pomislila kako je dobra ideja da prodaju Menhetn Holanđanima za 24 dolara vredne ćebad i đinđuve. Indijanci konačno mogu da odahnu. Titula najgorih pregovarača u istoriji civilizacije je nakon nekoliko vekova prešla u ruke Srba.

Treba reći da ova vlast nije sama kriva. Samo je nastavila i unapredila idiotske poteze prethodnih vlasti.

Dakle pregovori su loši jer:

1. Vode se pod sloganom “Evropa nema alternativu“. Kad na početku pregovora, još u Tadićevo vreme, otkrijete svoje glavne karte, to je kao da ste se sami savili u najpogodniji položaj da vas pošteno išutiraju. Ako kažemo da ćemo sve dati za Evropu, sve će nam i uzeti. Pogotovo što Evropljani sa druge strane imaju Albance, kod kojih jedino Kosovo nema alternativu. Lak posao za Brisel.

2. Od početka pregovora, Srbija je u neprekidnoj defanzivi. Sve vreme samo odgovaramo na tuđe poteze. Albanci potežu razne teme i pitanja u vreme koje im najviše odgovara, i time izazivaju reakciju koju žele, a sa naše strane baš nikome ne pada na pamet da bismo mogli nešto slično da radimo. Na primer, Srbi su najavili da će sami napraviti ZSO, pa se onda stalo sa tim.

3. Srbija je ispunjavala sve što je u Briselu dogovoreno, i pre konačnog dogovora. I pored toga što su godinama gledali kako Priština ne ispunjava čak ni jednu tačku na koju se obavezala, osnivanje Zajednice srpskih opština.

4. Javno se otkriva da nemamo ništa, već da samo pokušavamo da dobijemo nešto (što je lajt motiv svakog Vučićevog nastupa). To je kao da smo spustili sve karte na sto, onako, na izvol’te. Kad u pregovore ulazite sa priznanjem da nemate ništa, onda nemate sa čime da trgujete.

5. Otkrivanje da je našim pregovaračima važno pristajanje na brzo konačno rešenje je slično idiotskom sloganu “Evropa nema alternativu“, i nije samo novo veliko otkrivanje karata protivniku. Sva retorika koja ide uz to, a ima je dosta, čini samo da se prosečan čovek zapita da li nam je predsednik normalan? Da li je sve u redu sa njegovim duševnim zdravljem? Da li je možda ucenjen nečim? Treba li mu pomoć? Kakvo brzo konačno rešenje pobogu čoveče, kad Albanci ni ono malo obaveza još nisu ispunili?

Da bi se skrenula pažnja sa loših rezultata i sprečilo postavljanje pitanja kako smo od “5:0“ od pre par godina, stigli do “ničega“, koriste se ove teze i spinovi:

1. “U Rezoluciji 1244 se ne pominje Srbija nego Jugoslavija.“ Ovo kao da je smišljano u Tirani, toliko je zlonamerno. Vučić bi morao da zna da je pravni naslednik Jugoslavije državna zajednica Srbije i Crne Gore, a njen naslednik Srbija. Upravo da neko ne bi pobrkao lončiće, u Ustavnoj povelji jasno piše, član 60: “U slučaju istupanja države Crne Gore iz državne zajednice Srbija i Crna Gora, međunarodni dokumenti koji se odnose na Saveznu Republiku Jugoslaviju, posebno Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, odnosili bi se i u celosti važili za državu Srbiju, kao sledbenika“

2. “Prethodna vlast je stavila “pečat“ na kosovsku nezavisnost jer je tražila mišljenje Međunarodnog suda pravde“ – Srbija je od suda 2010. godine tražila mišljenje da li je Deklaracija o nezavisnosti Kosova u suprotnosti sa međunarodnim pravom, i na to je dobila odgovor da u međunarodnom pravu nigde ne piše da je to zabranjeno. Kako pitanje, takav odgovor.

Uzgred, ovo ne tako bitno mišljenje Međunarodnog suda su već svi zaboravili, sve dok nas Vučić na to nije podsetio. Sad već i Tači i Pacoli ponavljaju kako je takvo mišljenje jako važno, iako nije.

3. Uporno i dosledno podsećanje na greške prethodnih vlasti, insistiranje na tome su oni već sve prodali, i da je sve što dobijemo više nego što sad imamo… Sve to je samo pravdanje i pripremanje glasača za loš rezultat pregovora.

4. “Albanci su mlada nacija“, “Biće rata ako ne bude sporazuma“, “Uslovi će biti još gori za par godina“… Neće biti rata, jer rat nikome nije u interesu. Dokle god je Evropske šargarepe, niko neće razmišljati o ratovima. Teško da će uslovi u budućnosti biti lošiji.

Sve ove teze ne samo što ne koriste Srbiji, nego joj najdirektnije štete. Oni koriste jedino pobunjenicima u Prištini, kojima Vučić daje retoričku municiju i besplatne spinove koje mogu da koriste protiv nas.

Ako je Vučiću dosadno, hteo bi da priča o Kosovu i Metohiji a nema šta, evo par predloga:

– Odmah otpusti sve koji su na bilo koji način vezani za pregovore. Pošalji izaslanike do Kalenića, Cvetka, Zelenjaka ili bilo koje druge pijace u Srbiji. Nasumice odabrati prodavce krompira i paradajza, dati im odela i zaposliti ih kao pregovarače. Oni bi bolje trgovali.

– Da se ne bi ponavljale budalaštine oko Rezolucije i pečata MSP, odmah otpusti sve spin šegrte i zaposli ozbiljne spin doktore. Ako se nema novca za plate, zahvatiti od honorara za Tonija Blera

– Reci da postoji alternativa Evropi, jer ona postoji i zove se nezavisnost. Laž je da ona nije moguća. Jer ako se želi nezavisnost, a neko drugi vam je uskraćuje, to se ne zove “nezavisnost nije moguća“, nego “okupacija“. Osim toga, kad Evropa shvati da imamo alternativu, možda i shvate da smo im potrebni barem koliko i ona nama.

– Svaki dan traži osnivanje Zajednice srpskih opština

– Svaki dan traži osnivanje Zajednice srpskih opština

– Svaki dan traži osnivanje Zajednice srpskih opština

– Traži punu primenu Rezolucije 1244, čak i ako to ne želiš. Tek da bi preuzeo inicijativu, da bi imali o čemu da razmišljaju i da bi se podsetili da postoji UN

– Pokreni pitanje srpske manjine u Albaniji. Ne kod prištinskih terorista i ne u Briselu, nego u Tirani

– Neprekidno tražiti, čak i ako je potpuno besmisleno, vraćanje pitanja Kosova u Ujedinjene nacije. Možda se evropljani postide svoje nesposobnosti, pa požele da urade nešto.

Zoran Grbić

Vidovdan.org