Mesecima unazad slušam priče o Vučiću kao diktatoru i sve vreme se pitam čime je zadužio svoje političke oponente kada mu udeljuju ovakav kompliment. Jer, biti diktator, što on nije, zaista nije za pohvalu, ali je neuporedivo časnije nego biti uzurpator, što on jeste. Evo i zašto.
Diktatori, koliko god bili opaki, surovi i zli, ne igraju ni približno toliko prljavo i pokvareno kao uzurpatori. Najpre, po pravilu, otmu vlast oružjem, rizikujući pri tom i svoj život. Brutalno se obračunaju sa svojim neprijateljima, neke pobiju a ostalima prepune robijašnice, zavedu strahovladu, obuku svoje pompezne uniforme i preko njih navuku lente u boji nacionalne zastave, i uz pomoć vojske i policije vladaju koliko im se posreći. I što je najvaznije, nikoga ne lažu i ne ubeđuju da nisu ono što jesu. Naprotiv. Jer, kakva bi to diktatura bila, kada bi diktator od naroda kog tiraniše skrivao da je diktator!?
Za razliku od diktatora, uzurpator na pokvaren, prljav, kukavički i prezira dostojan način, korak po korak, lažući, naplakujući, prepodobljavajući se i pretvarajući da nije ono što jeste, otima od građana instititucije, pokorava medije, poništava političke slobode, zloupotrebljava resurse, ponižava političke protivnike, lešinari na ljudskoj muci. I, što je najvažnije, krši Ustav i zakone sopstvene zemlje i vlada u suprotnosti sa mandatom koji je dobio od građana. U suštini, govoreći jezikom biologije, uzurpator je spermatozoid koji nije imao tu sreću da evoluira u višu formu, odnosno diktatora.
Pošto je, nadam se da se oko toga nije teško složiti, Aleksandar Vućić reprezentativni primerak uzurpatora, što je samo po sebi prilično bedno i stanje i zvanje, predlažem mu jednu od dve stvari.
Prva je da smogne sve svoje snage i da, kao pravi muškarac kojeg istorija nije ničemu naučila, proglasi otvorenu diktaturu, pa šta mu Bog da.
Druga, ako ne sme ili već nije sposoban da se vlada i da vlada u skladu sa svojom istinskom političkom prirodom, da se hitno vrati u ustavne okvire i na kratko produži svoj mandat u skladu sa članom 112 Ustava Republike Srbije (to je ona kućica iz naslova teksta) kojim su propisane nadležnosti Predsednika Republike.
Prema tome, ako si makar malo patriota, a lažno se predstavljaš kao najveći, i ako ti je iole stalo do ove zemlje – nazad u svoju kućicu, do prevremenih, slobodnih i postenih izbora, ili ćeš se suočiti sa istinskim besom građana Srbije prema kojima će sadašnji protesti izgledati kao rafinirana pozorišna predstava.
Dragan Dobrašinović
Izvor: juznevesti.com
