Vučiću, znam da ti nije lako, taman što si se rešio jedne bede, političkog tate Tome Nikolića, na leđa ti se natovario pobratim Beba Popović. E, njega ćeš teško da se rešiš.
Beba je očajan. Kako i ne bi bio, dojučerašnji patron Milo Đukanović grubo ga je otkačio. Kao i u Podgorici, nije dobrodošao ni u Ženevi, kod Caneta Subotića. Navikao je da bude sluga, pa u tebi vidi novog gazdu. Više nije u formi, proredili su mu se partneri, a i kosa, stigle su ga godine, sveden je na pravu meru, manji je od makovog zrna, ali nada se da je i takav dovoljno dobar za saradnju s tobom.
Da bi osvojio tvoje simpatije odlučio je da napadne mene. Proglasio me je državnim neprijateljem broj 1 i odmah predložio način za makar medijsku likvidaciju. Naravno, brutalnim lažima, drugačije i ne zna. U tu svrhu napisao je moj dosije, koji odlično opisuje njega (http://www.istvankaic.com/dosijei/173/).
Zamrznut u prošlosti, u vremenu kad je bio ovo što si ti danas – gospodar života i smrti – Beba je reciklirao blato kojim me gađa već 15 godina. Kukavac, i ovom prilikom je u glib uvaljao tebe.
Kad me optužuje za uređivačku koncepciju „Nacionala“ on zapravo kritikuje to što sam objavljivao tvoju kolumnu, što sam ti ustupao prostor da optužuješ Stanka Subotića da je „kralj duvanske mafije“ i da je naručio ubistvo policijskog generala Radovana Stojičića Badže. Nerviralo ga je što sam prenosio tvoje izjave da je Zoran Đinđić „najveći kriminalac u Srbiji“, kao i pozive na dvoboj, koje si upućivao Goranu Vesiću. Zamerao mi je, i još to radi, što sam objavljivao pisma Ljiljane Buhe, koja je otkrivala detalje o vezi tadašnje vlasti i surčinskog klana. Možda ga to asocira na aktuelne ispovesti Marije Mali, ne znam. Ponosan što je „Nacional“, voljom ekstremista iz političkog krila zemunskog klana, u osvetničkom zanosu ugašen šest dana posle ubistva Đinđića, Beba zaboravlja da pomene da su već izvršene dve presude, a čeka se i treća (za nadoknadu štete od šest miliona evra) zbog nezakonite zabrane tog lista. Briga vas dvojicu, i to će biti plaćeno iz budžeta, ne iz vašeg džepa.
Kad me optužuje za pripadnost antihaškom lobiju sigurno misli na tvoje izjave. Dok sam ja u novinama puštao izveštaje s haških procesa, ti si preko uličnih tabli sa Đinđićevim imenom lepio „Bulevar Ratka Mladića“. U Hagu nije bio niko moj, a jesu svi tvoji.
Bebi smeta što ukazujem da si, uz pomoć Legije i surčinsko-zemunskih mafijaša, montirao istragu i optužnicu za ubistvo Slavka Ćuruvije. I u toj temi tebe ofira. Za poslednja tri meseca Ćuruvijinog života, svakodnevno sam s njim pravio intervjue, kasnije objavljene u knjizi „Poslednja ispovest – oni ne praštaju“. Tada si ti zloupotrebljavao funkciju ministra protiv informisanja i predvodio pravosudnu, policijsku i medijsku hajku na Ćuruviju, koja je okončana na Uskrs 1999, sa 18 metaka. Bebi Popoviću sada smeta što Branka Prpa, koja je Slavka držala za ruku u trenutku kad je, mrtav, padao na beton, o tebi i tvom sudskom pranju savesti misli slično kao ja. To je i logično. Kao nekad, Prpa i ja s jedne, Legija i ti s druge strane, plus Beba.
Među svim lažima, zablistala je Bebina konstrukcija o našoj saradnji u dnevnim novinama „Pravda“. Čuj, „Pravdu“ je finansirala Srpska radikalna stranka! Ne želeći da robuje činjenicama, Beba zanemaruje istinu da je „Pravda“ izlazila od marta 2007. do juna 2012, a da si se ti u septembru 2008. transformisao u naprednjaka. Dakle, po Bebinoj pameti, radikali su tvoje novine finansirali i četiri godine nakon što si ih napustio. Uostalom, da Beba dobro zna ko je bio gazda „Pravde“ potvrđuje zapisnik sa suđenja 3. aprila 2009. po njegovoj tužbi protiv tih novina i mene:
„Tužilac je saznao da je ova novina („Pravda“) vlasništvo Srpske napredne stranke, da je vlasnik tih novina Aleksandar Vučić… Tužilac je nabavio telefon Aleksandra Vučića i pozvao ga, pitao ga zbog čega vodi kampanju protiv tužioca i zbog čega to radi u tim novinama i zbog čega neće da objavi demanti. Vučić mu je saopštio da on to ne radi i da to sa njim nema nikakve veze, da to radi urednik Predrag Popović samoinicijativno i lično…“
Kao dokaz, Beba je uz „dosije“ priložio i stenogram tajno snimljenog razgovora generala Pavkovića, tada predsedničkog kandidata, i mene. Čak je i to traljavo falsifikovao. Iz transkripta je izbacio glavne junake – Pavkovićevu suprugu Gloriju i njenog brata Dejana Sotirova, kao i njegovog arhineprijatelja generala Jovana Čekovića. S Pavkovićem sam se sastao kako bih čuo njegovu reakciju na Čekovićeve optužbe. (Kompletan materijal još imam, zato hvala Bebi što me podsetio na taj slučaj, red je da to prezentujem javnosti.) Na kraju, vredi napomenuti, tokom „Sablje“ pritvoren je Pavković, ne ja. Nažalost, nisi ni ti.
Bez obzira na to što te i ovim patološkim spinom razotkrio, oprosti Bebi. Uradio je to nehotice, zbunjen u toj gomili laži. Upravo to vas i povezuje, lažete čim zinete. Verovatno su vam i dijagnoze slične. Ako ga usvojiš, možete i lekove da razmenjujete. Iako, očigledno, ne deluju.
Znam da si rezervisan prema Bebi. Postoje ozbiljni razlozi. Ko god ga je prihvatio u svoje društvo, loše je prošao. Beba je kriminalizovao Đinđića, Subotiću je na leđa navukao Tadića i Koštunicu, a i Đukanoviću je trajno prilepio imidž diktatora, koji će ga oterati u prošlost. I tebe je nagovorio da, kao Hitler 1937, prirediš izložbu s poternicama za svima koji te u medijima kritikuju. Nagovoriće te i na teža zlodela, neće mu biti teško, pošto ste mentalni jednojajčani blizanci.
Nema veze, udomi ga. Usrećiće te. To će ubrzati tvoj pad s vlasti, što će usrećiti Srbiju.
Predrag Popović
www.predragpopovic.wordpress.com
