Da su predstavnici vlasti u Srbiji neretko zauzimali antidržavne stavove po pitanju Kosova i Metohije i olako se odricali onoga što je srpsko u južnoj pokrajini svedoči nam ne samo Briselski sporazum već i postupci ljudi iz prethodnog (DOS-ovskog) režima, koji su, na nesreću srpskog naroda, dobili pozicije i u aktuelnoj vlasti.
Mesto među takvima nesumnjivo pripada i čoveku čiji „najveći podvig„ je potpuna politička transformacija iz nacionaliste u okorelog liberala i kompletna promena stavova u duhu antisrpskog narativa. Čoveku koji je sa „nepodnošljivom lakoćom političkog obmanjivanja“ komunističko odelo zamenio nacionalističkim, pa preko noći od zagriženog srpskog patriote postao osvedočeni autošovinista. Čoveku čije ime se od tada pa nadalje nalazi na platnom spisku Soroševih agenata od uticaja.
Čoveku koji je zbog zelenih američkih novčanica „Kosovski zavet“ i „pobedu nebeske Srbije„ zamenio za poraze zemaljske Srbije i „blagodati„ destruktivnog zapadnjačkog mita o idealističkoj EU, tako odjednom postavši jedan od najvatrenijih promotera evroatlantskih vrednosti u Srbiji.
Reč je o političaru koji je nekada sa trgova i ulica širom države pozivao na objedinjavanje srpskih zemalja, a danas se pod plaštom borbe za učlanjenje u NATO i EU zalaže za teritorijalno rasparčavanje i ovo malo Srbije što nam je ostalo. Reč je o političaru koji se nimalo ne ustručava da na svakom koraku širi svoju srbofobiju i demonizuje srpski narod, proglašavajući njegove političke lidere balkanskim nacistima. Reč je o Vuku Draškoviću, aktuelnom predsedniku SPO.
Već 2005. godine, kada je tadašnja srpska Vlada razrađivala plan za rešavanje pitanja KiM po formuli „više od autonomije, manje od nezavisnosti„, Vuk Drašković kao ministar diplomatije šetkao se po međunarodnoj zajednici i u društvu svojih NATO prijatelja, onih koji su pre samo nepunih 6 godina Srbiju zavili u crno, samovoljno davao po srpske interese destruktivne izjave i obećanja.
On je u razgovorima sa Zapadom mimo Ustava i suverene volje srpskog naroda obećavao da Beograd u pregovorima sa Prištinom neće insistirati na suverenitetu Srbije nad Kosmetom. Već tada je bio spreman da prihvati nezavisnost Prištine, a Srbima sa KiM nudio da u sopstvenoj zemlji postanu nacionalna manjina. Da umesto srpske trobojke prihvate zastavu na žrtvama svojih sunarodnika stvarane terorističke „kosovske države“ i da za ulazak u centralni deo Srbije najpre odu po vizu do Prištine.
„Ne tražimo nikakvu našu suverenost nad teritorijama na Kosovu koje nastanjuju Albanci. Neće Srbija da se meša ni u njihov život, ni u organizaciju vlasti. Mi hoćemo da evropeizujemo Srbiju, da je uvedemo u NATO, pa sa tih pozicija da branimo KiM“, poručivao je tada najverniji britanski i nemački pulen u današnjoj okupiranoj Srbiji.
Da je njegova borba za očuvanje Kosova i Metohije sa pozicija ubrzanog puta ka NATO i EU bila prečica za gubitak južne srpske pokrajine vidi se po tome da su evroatlantske tendencije kako prethodne tako i sadašnjih vlasti samo ubrzale proces predaje Kosova i Metohije i zaokruživanja njegove lažne državnosti.
Da li je Vuka Draškovića iko pozvao na odgovornost zbog njegovih skandaloznih izjava tokom proteklih deceniju i po? Izjava koje narušavaju ustavni poredak Srbije. Izjava koje je dao sa položaja ministra inostranih poslova, a koje prema međunarodnom pravu mogu da stvore obavezu za Beograd u pogledu da Zapadu posluže kao osnov za negiranje suverenih prava Srbije u južnoj pokrajini.
Da li će Vuk Drašković odgovarati jer je 2006. godine, bez odobrenja Vlade i parlamenta, na svoju ruku potpisao sporazum o tranzitu trupa Zapadne vojne alijanse kroz Srbiju, otvorivši tako vrata ulasku NATO okupacione čizme na srpsko tle.
Kakvi, umesto da bude priveden pred lice pravde Vuk Drašković je uveden u strukture vlasti, a svoju poziciju i dalje koristi za širenje antisrpske propagande u javnosti.
Država koja u svom naručju neguje političke konvertite poput Vuka Draškovića osuđena je da tapka u mestu, nesposobna da izađe iz začaranog kruga samonegacije i anacionalizma, a njen narod stalno biva izložen poniženjima od strane onih koji finansijski preživljavaju na njegovim leđima. Prvi korak ka sveopštem nacionalnom osvešćenju i obnovi državotvornosti je provetravanje političkih redova i „čišćenje“ državnog aparata od onih kadrova koji u svojstvu pete i šeste kolone rade protiv državnih i nacionalnih interesa svoga naroda.
Mr Danijel Igrec
www.vidovdan.org
