Vukadinović: Bilans (ne)uspeha

0
565

srb_sumI tako dolazimo do krune i alibija za sve (ne)učinjeno, odnosno do jedinog, makar i formalnog rezultata – famozne „kandidature”

Nije teško napraviti godišnji bilans učinka aktuelne vlasti, ali je teško učiniti – mada ne sumnjam da će se naći dosta dobrovoljaca i udarnika – da taj bilans ispadne povoljan i pozitivan.

Prva polovina godine je protekla u priči o rekonstrukciji vlade i beskrajnim medijsko-političkim naklapanjima o tome da li nam je rekonstrukcija potrebna, ko će iz vlade izaći, a ko ostati, i da li će posle vlada biti bolja i efikasnija. A druga polovina nam protiče u žestokoj artiljerijskoj pripremi za nove izbore.

Rekonstrukciju više niko ne pominje. Uostalom, svako zna da je glupo i skupo generalisati automobil koji ćete kroz nekoliko meseci dati na otpad kao staro gvožđe.

Ako se samo malo odmaknemo od zaglušujuće tabloidne halabuke, pokazuje se sledeća slika. Pre godinu i po formirana je vlada za koju su nam njeni arhitekti rekli da je odlična, složna i dobro komponovana. Pa je onda tako odlična vlada, posle višemesečne agonije, rekonstruisana (promenjeno je više od polovine ministara), da bi, valjda, na mesto tih odličnih kadrova došli novi, još „odličniji”. (Pa se čak i tom novo-starom kabinetu davalo – tobože, pristojnih – novih sto dana poštede, „dok se ne uhodaju i pokažu šta znaju”.) A, sada nam se, napokon, posle svega nekoliko meseci, saopštava da i ovaj „odličan na kvadrat” ministarski sastav treba da bude promenjen, to jest, da se ide na nove izbore!?

A povrh svega, nam iz kruga (tačnije, trougla) najvažnijih političkih ličnosti svakodnevno stižu uveravanja kako „vlada odlično funkcioniše” i kako su odnosi premijera i prvog potpredsednika „odlični”. A tek o tome koliko su odlični odnosi prvog potpredsednika vlade i prvog predsednika SNS-a da i ne govorimo.

Da Vas podsetimo:  Medijska koalicija “jednog ministra” u zgradi “Novosti”?

Ma koliko to delovalo apsurdno i tragikomično, ovo gore je skoro doslovan opis poruka koje nam se emituju iz vrha vlasti i u koje bi, valjda, uprkos svojim očima, logici i zdravom razumu, javnost trebalo da veruje. („Ko drukčije kaže, kleveće i laže – i našu osetiće pest”.)

Zbilja, šta su realna postignuća ove vlasti – sem neprestanog bavljenja sobom, sem uspešne demonizacije političkih protivnika, sem nekoliko podignutih optužnica za koje ćemo tek videti kako će se okončati i sem nekoliko desetina hiljada novozaposlenih partijskih činovnika i aktivista? Uzgred, ako je stopa zapošljavanja u Srbiji i dalje negativna (to jest, ako je broj nezaposlenih dodatno povećan za oko jedan-dva procenta), pitam se koliko li je dodatno pogoršan odnos proizvodnih i neproizvodnih radnika, s obzirom na to da čisto sumnjam da su ove hiljade novozaposlenih sa partijskih lista završile u proizvodnji, na njivi ili u rudniku. Ali ko će da se bavi i zamara takvim sitnicama u trenutku dok zemlja ponosno korača ka datumu za početak (početka) pregovora sa EU i dok rejting vladajuće stranke neprestano raste?

I tako dolazimo do krune i alibija za sve (ne)učinjeno, odnosno do jedinog, makar i formalnog rezultata – famozne „kandidature” za, kako stvari stoje, još famozniju EU. Reč je, dakle, o napretku na „evropskom putu” i onoga što je nazvano „istorijskim uspehom” ove vlade. Ali odmah treba reći da bi isti takav, ako ne i veći „progres” zabeležila svaka vlada – dakle, i Tadićeva i Koštuničina – da je mogla, htela ili smela da prihvati nezavisnost Kosova i da ukloni „paralelne” institucije države Srbije sa severa pokrajine.

Od politike „i Evropa i Kosovo”, koju je zvanično vodila prethodna vlada došlo se prećutno na još radikalniju politiku „Evropa bez alternative” (pa, ako treba, i bez još ponekog dela teritorije). Sadašnja varijanta iste, podjednako neverovatne i nesprovodive politike glasi „i Evropa i Rusija”, i verujem da će se i ona vrlo brzo ispostaviti kao nerealna i nemoguća.

Da Vas podsetimo:  Medijska koalicija “jednog ministra” u zgradi “Novosti”?

Napredovali smo, dakle, na putu ka EU, demagogiji i bežanju od realnosti. Dok je sve ostalo, uključujući ekonomiju, stanje demokratije, medija i ljudskih prava unazađeno (što ne znači da je pre bilo na bogzna kolikom nivou). Autoritarne tendencije su danas prisutnije, a institucionalni kapaciteti društva da tim tendencijama odoli mali su i nedovoljni.

Iskreno se nadam da će me događaji bar donekle demantovati. Ali čini mi se da ova država i srpsko društvo u novu 2014. ulaze sa takvim hipotekama, bilansima i balastima da je više nego umesno pitanje u kakvom će stanju uopšte dočekati 2015.

Glavni urednik časopisa „Nova srpska politička misao”
Đorđe Vukadinović

Fond strateške kulture

like-button.net here

wordpress-themes.org here

 

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime