Udruženje porodica srpskih žrtava sa KiM je ogorčeno onim što je Vukčević rekao nedavno o Srebrenici i ratnim zločinima nad Srbima i tvrde da Tužilaštvo nema njihovu podršku. Protestnim pismom podsetili Vučića, Nikolića i Vulina da nemaju pravo da opraštaju tuđe žrtve te da porodice stradalih ne zanima nikakvo pomirenje već pravda za njihove najbliže nad kojima su počinjeni zločini!
Simo Spasić sa srpskim zidom plača pred Skupštinom Srbije / Foto: Stevo Mrđen / KM Novine
Nakon gostovanja Vukčevića na Radio Beogradu, Spasić je od uredništva RB tražio da u ime žrtava porodica kidnapovanih i ubijenih na KiM reaguje, računajući na tu mogućnost jer je već bio gost tog radija ali mu je rečeno da „oni ne odlučuju o tome“ i da će mu javiti ako „nešto bude“.
„On (Vukčević) hoće po svaku cenu da ostane na tom mestu i da „reši“ slučaj Bitići kao i ono sa ubijenim Šiptarima u Podujevu. Oni se bogate na našoj tragediji“ kaže Spasić za KM Novine.
U gostovanju na Radio Beogradu državni Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević je, govoreći o zločinima na Kosovu, ocenio da ne bi bilo Specijalnog suda za UĆK da nije bilo Tužilaštva Srbije za ratne zločine koje je prikupljalo dokaze i vodilo istrage o trgovini organima i zločinima nad Srbima na Kosovu.
Spasić je tim povodom izričit tvrdeći da je „on to pričao računajući da porodice žrtava ne slušaju ovaj radio i da neće pratiti svaku njegovu izgovorenu reč. Porodice koje su u Udruženju znaju da nije tačno da je tužilaštvo prvo koje je predočilo tragediju naših žrtava“ kaže on.
Potkrepljujući tvrdnje Spasić otkriva slučaj posete Šefka Alomerovića, predsednika Helsinškog odbora za ljudska prava iz Novog Pazara, koji ga je 2001. godine tražio u Udruženju koje se tada nalazilo na Slaviji i uz sve čestitke i podrške za rad Udruženja, rekao je da ima dokaze da se u Albaniji ali i na Kosovu i Metohiji nalaze logori u kojima se još uvek nalaze zarobljeni Srbi i nealbanci i da je on bio prvi čovek koji je javno izneo te navode. Zato iz tog Udruženja osećaju ozlojeđenost takvom Vukčićevom manipulacijom.
Takođe, Udruženje je još 2008. godine podnelo dokaze i krivičnu prijavu protiv N.N. lica za ratne zločine protiv srpskog stanovništva ali da tim povodom Tužilaštvo za ratne zločine „nije učinilo da sada ama baš ništa ali, srećom, mi u Udruženju imamo original te tužbe koju čuvamo. Eto koliko su učinili a nisu hteli ni jednu običnu tužbu da procesuiraju da jesu, mi smo ubeđeni da bi još 2008. godine došli do nekih rezultata. Prema tome, Tužilaštvo za ratne zločine nema podršku porodica nestalih i kidnapovanih Srba sa Kosova i Metohije. Odgovorno tvrdimo da je njihov cilj, za šta dobijaju ogroman novac od Amerike i Zapada a u čemu su nažalost i uspeli, da sve srpske generale vojske i policije predaju Hagu“ tvrdi Spasić.
On podseća da je mandat Tužilaštva da procesuira sve ratne zločine nad Srbima na teritoriji bivše Jugoslavije ali da oni nisu procesuirali ni jedan zločin počinjen od Slovenaca, Hrvata, Šiptara ili muslimana. Spasić najavljuje da to Udruženje neće samo tražiti smenu i ostavke vrha Tužilaštva već će tražiti od Vlade Srbije i njihovu odgovornost za neučinjeno i propušteno.
Povodom predloga Aleksandra Vučića da se sve žrtve izjednače i obeleže istog dana, Spasić kaže da je to Udruženje odmah reagovalo i da je poslalo protestna pisma Vučiću, Nikoliću i Vulinu objašnjavajući im da oni nemaju pravo da opraštaju tuđe žrtve!
„Mi nećemo zaboraviti naše žrtve i, jednostavno, nema pomirenja sa zločincima i zahtevaćemo da država Srbija konačno zatraži hapšenje i slovenačkih i hrvatskih i muslimanskih i albanskih zločinaca. Mi smo ogorčeni time što je država čekala dvadeset godina da obeleži stradanje Srba“ kaže Spasić.
„Nas ne interesuje nekakvo pomirenje, jednostavno, političari mogu da se mire i ljube sa političarima ali porodice žrtava neće dozvoliti da zločinci ostanu na slobodi, da budu premijeri i ministri nekih država a da naši budu na pravdi Boga ubijeni. Nema tog novca ni pretnje kojima nas mogu smiriti ili kupiti. Tvrdim da ako budemo drugačiji od ovoga što ja pokušavam da tražim pravdu za žrtve, da li zbog novca ili radnih mesta u ministarstvima ili radnim mestima u Vladi Srbije, napravićemo najveći greh i kao da jedemo kosti naših žrtava“ objašnjava Spasić situaciju u kojoj ćemo se naći ukoliko ostanemo nezainteresovani.
Povodom Vukčevićeve opaske da „ne treba bežati od kvalifikacije tog zločina kao genocida“ Spasić navodi da ni on nema ništa protiv toga da se zločin u Srebrenici proglasi genocidom ali tek posle Jasenovca, Jadovna, Šumarica, Kravice, Bratunca i ostalih srpskih stratišta te da Udruženje i porodice kidnapovanih i ubijenih Srba neće tražiti ni manje ni više nego što traže drugi.
Pripremio: Ivan Maksimović
kmnovine.com
