Za 100 mrtvih Srba niko neće mariti

Srbiju i ako napadnu, to nije bitno. Jer svet se neće užasnuti nad 100 mrtvih Srba, kao što bi plakao nad 100 mrtvih Francuza. To je zaključak obaveštajnih službi i garancija da u Srbiji neće biti terorističkih napada.

Proteklih nekoliko dana mediji i raznorazni službenici iz mnogobrojnih službi bezbednosti Srbije uveravaju svoje građane kako su maksimalno bezbedni.

Oni su, navodno, preduzeli sve mere kako bi predstojeći praznici protekli u miru i bez incidenata. Njihove tvrdnje o bezbednosti Srbije dodatno „potkrepljuju“ režimski kvaizanalitičari, koji navode da Srbija čak nije ni interesantna teroristima da bismo bili zabrinuti.

Ovde međutim njihovi stavovi, navodna saznanja i činjenice u koje čak i mi laici imamo uvid dolaze do sukoba i velikih kontraindiktornosti. Naravno, ukoliko prethodno počnemo da koristimo logiku i zdrav razum, a ne naprednjački mozak po kome je uticaj svetskim medija i odnos Zapada prema nama osnov za donošenje zaključaka.

Naime, ako pogledamo sve dosadašnje napade koji su se desili u Parizu, Nici, Berlinu, odnosno u čitavoj Evropi, svi oni imaju nešto zajedničko. U svim medijskim i policijskim izveštajima Srbija se pominje kao mesto kroz koje su prošli teroristi na putu ka boljoj lokaciji da izvrše udar. Da li tu Srbija ima neku krivicu direktnu? Srbija kao država i ne, ali vlast koja je dozvolila toliki transfer azilanata, svakako da! I tu dolazimo do prvi kontraindiktornisti naših obaveštajnih službi.

Trenutno u Srbiji boravi Više od 6000 azilanata (1). Prema rečima Nenada Ivaniševića, Vulinovog državnog sekretara, njih 5600 je smešteno u migracione centra, dok se njih više od 1000 nalazi na ulici. Da ne idemo u ekonomsku problematiku koja je takođe zabrinjavajuća ako znamo da nas ovih 6000 azilana košta 60 000 evra dnevno, a možda i više, pitanje je bezbednosne prirode i da li naše službe znaju ko su ti 6000 ljudi koji su u centrima, a ko su tek onih 1000 koji se slobodno šetaju Srbijom bez dokumenata, prepušteni sebi i slobodnoj volji.

Uveravanja da su svi oni bezbednosno procenjeni, istog trenutka padaju u vodu ako znamo da su i oni azilanti koji su izvršili terorističke napade bili u centrima u Srbiji a ne na ulici, budući da su njihovi ulasci uredno zabeleženi. No, da se vratimo na onih hiljadu koji ordiniraju beogradskim ulicama a zbog kojih ne samo naša prestonica, već cela Srbija nije sigurno mesto za život.

Nedavno smo bili svedoci opšte tuče azilanata u samom centru grada, kod Zelenog venca, gde je epilog sukoba bio tragičan (2).

Prethodno su pod uticajem nemačkih komunista iz brojnih NVO koje slobodno funkcionišu u Srbiji, azilanti pokrenuli dve šetnje i izazvale haos i kolaps na ulicama (3). Nijednom službe bezbednosti nisu adekvatno i na vreme reagovale,jer da jesu incidenti koji nisu pojedinačno delo, bi bili na vreme sprečeni.

Postavlja se pitanje i zašto su dozvolili tako velikoj grupi azilanata da se prošeta i zaustavi saobraćaj u celom gradu, sve do Pazove? Da li je moguće da policija nema nadležnosti da spreči grupu ljudi da se kreće kako oni žele po tuđoj zemlji bez dokumenata? Mi, državljani ove zemlje znamo da svaki protest koji se organizuje, šetnja ili bilo kakav skup koji broji više ljudi a dešava se na javnom mestu mora biti prijavljen, odobren i plaćen, inače će učesnici završiti u zatvoru i dobiti kaznu zbog kršenja javnog reda i mira.

Svakako da ni azilanti, migranti, imigranti ili emigranti (kako je kome draže da ih zove), ali ni njihovi organizatori, domaći zapadnjaci iz organizacije „otvorene granice“ ali ni ostali evropski komunisti koji stoje iza protesta nisu prekršajno gonjeni.

I to su samo dva incidenta, moglo bi se nabrajati dosta toga šta se sve dešava na ulicama Beograda, gde su azilanti u svakodnevnim sukobima. Svako ko se prošeta Parkom kod Ekonomskog fakulteta, prođe kraj autobuske stanice ili krene čuvenim „Picinim parkićem“ ka hotelu Moskva, neće primetiti nijednog policajca koji bi mu izašao u susret u slučaju brzog napada grupe azilanata, ali će primetiti grupisane mlađe muškarce neprijateljskih pogleda koji vas zagledaju ne kao da idete parkom svog grada, već kao ste upali na njihovu teritoriju.

Pride, što roditelji su i roditelji osnovaca i srednjoškolaca počeli da sačekuju svoju decu, sa razlogom zabrinuti za bezbednost.

Ne treba zaboraviti napomenuti ni brojne bolesti, vaške, šugu i još štošta što donose sa sobom, a što se i ne uzima kao neka ozbiljna problematika ili ugrožavanje bezbednosti.

Uzimajući pri tom dostupne podatke o broju pojedinačnih incidenata koje čine azilanti po celoj Srbiji, a od kojih su javnosti poznata samo neka dela poput nekoliko pokušaja ubistava srpskih državljana, uglavnom maloletnika i žena, dakle onih nesposobnih da se odbrane, silovanja, pokušaja silovanja, zatim napada na policiju, ranjavanje policajca, pljački prodavnica, sve veći slučajevi nestalih ljudi koji još nisu pronađeni… (5)

Po kom osnovu onda nama službe bezbednosti garantuju sigurnost? (5)

Sem, što moraju i lično, ali i kroz režimske medije i režimske analitičare da nas ubeđuju kako su azilanti zapravo divan narod, a mi još divniji i humaniji što hranimo masovne ubice, silovatelje, borce protiv hrišćanstva.

Sa druge strane, teza koju puštaju režimski analitičari, po kojoj mi nismo interesna grupa džihadistima, niti meta terorističkih napada je apsolutno besmislena.

Znamo da se i na Kosovu i Metohiji, i u Raškoj, i celoj Bosni i Hercegovini nalaze džihadistički kampovi za obuku, čak je opštepoznato i da je neko od oružja koje je korišćeno u terorističkim napadima u Evropi stiglo iz BiH, kao i da su učesnici napada takođe bili na obuci u kampovima u regionu. Dakle, sa tri strane smo okruženi džihadističkim kampovima, aktivnim povratnicima iz Sirije, Avganistana, Libije, plus se u Srbiji nalazi veliki broj džihadista koji putuju kao izbeglice, pri tom smo pravoslavna zemlja koja je u aktivnom sporu sa šiptarskim teroristima, finansiranim sa iste strane kao i islamisti.

Još kao šlag na tortu dodati i to da za brojne bosanske muslimane i muslimane iz Raške, kao i naravno Šiptare sa Kosmeta, iz tzv. Preševske doline i iz Makedonije rat nikada nije završen, bar ne u njihovim glavama, a apetiti ka našim teritorijama samo rastu, posebno kako otpor ovdašnje vlasti opada – čista fizika.

Ali naši poslanici i analitičari dalje tvrde da smo mi sigurna zemlja. Kako kaže napredni poslanik, kome je smrt čoveka samo brojka i vrednije ga kroz prizmu zapadnih medija: „100 mrtvih Srba u medijima ne vredi isto koliko i 100 mrtvih Francuza ili Nemaca, uvek će se obratiti više pažnja kada se to dogodi tamo“. (4)

On, u istoj izjavi za Alo, dodaje i da ako je neko radio na bezbednosti i evidenciji izbeglica koje odlaze za Evropu to je onda Srbija.

Strašno je što je isti naprednjak i član odbora za kontrolu službi kada je u stanju da nesvesno izjavi kako je upravo nesposobnim radom Srbija ta koja je propustila sve te azilante-teroriste u Evropu.

Po svemu sudeći, nije samo Zapadu bitnije 100 mrtvih Francuza ili 10 mrtvih Nemaca od svih Srba, već i marionetskoj vlasti koja daje sve od sebe da spusti tenzije i umrtvi narod pred sve većom pretnjom, uz parolu: Spavajte vi, a mi ćemo polako da vas koljemo, ništa nećete osetiti….A ionako nikog nije briga.

Vesna Veizović

www.vaseljenska.com

—————————————————————————–

(1) http://www.blic.rs/vesti/drustvo/u-srbiji-trenutno-6600-migranata-oko-1000-van-prihvatnih-centara/je834k7

(2) http://www.kurir.rs/crna-hronika/haos-u-centru-beograda-krvava-tuca-migranata-na-zelenom-vencu-jedan-ubijen-clanak-2552507

(3)http://www.blic.rs/vesti/beograd/migranti-prave-haos-u-beogradu-pod-jakom-policijskom-pratnjom-zaustavljaju-saobracaj/q58tgsy

(4)http://www.pravda.rs/2016/12/21/dramaticno-upozorenje-evropu-ceka-klanica-2017/

(5)http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/hronika/aktuelno.291.html:624494-Migrant-nozem-izbo-mladica