Za kanalizaciju dajemo tri milijarde evra

0
432
Aleksandar Vučić / Foto: printscreen(istinomer.rs)

„Na to mislimo da potrošimo, bez Beograda, mislimo da damo tri milijarde evra. To znači da svako selo, svaki grad u Srbiji ima kanalizaciju i čistu pijaću vodu za četiri ili pet godina. To je potpuno druga Srbija, potpuno drugo lice Srbije.” –  Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, o novcu za kanalizaciju. (Tanjug, 11. 8. 2019. godine)

Svako selo i svaki grad u Srbiji imaće kanalizaciju i čistu pijaću vodu za četiri ili pet godina, a biće izgrađeni i prečistači za otpadne vode, rekao je u avgustu 2019. godine predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Za tu namenu, ne računajući gradnju u Beogradu, najavio je da će biti izdvojeno tri milijarde evra.

„Naša je namera da u celoj Srbiji uradimo kanalizacionu mrežu sa prečistačima za otpadne vode, jer bez prečistača za otpadne vode ništa nam to ne vredi. Džabe nama cevi bez prečistača. Dakle, kompletna kanalizaciona mreža sa prečistačima za otpadne vode i vodovod”, tvrdio je letos Vučić.

Najviše novca, kako je naveo, namenjeno je izgradnji kanalizacije u Novom Sadu – 127 miliona evra. Gradovi u kojima će se, prema njegovim rečima, takođe graditi kanalizacija su Kragujevac, Niš, Zrenjanin, Pančevo, Subotica, Valjevo, Smederevo, Čačak, Vranje i Požarevac.

„Više nego što opštine mogu da pojedu“

Nekoliko meseci kasnije, iako se od ideje da se grade vodovod i kanalizacija na teritoriji Srbije nije odustalo, ipak je došlo do određenih izmena. Prema najnovijem obećanju predsednika, biće izdvojeno milijardu evra, a ne tri, kao što je ranije govorio.

Vučić je novu sumu, ne spominjući onu staru, objavio tokom predstavljanja investicionog plana “Srbija 2025”, krajem decembra 2019. godine.

„To je nešto što treba da se dogodi u svakom selu u Srbiji, vodovod i kanalizacija, milijardu evra, milijardu evra smo izdvojili za kanalizaciju i vodovod, milijardu evra”, rekao je on.

Da Vas podsetimo:  Vučić o političkim protivnicima, čija imena ne spominje

Tih milijardu evra je, kako je kazao, “više novca nego što naše opštine mogu da pojedu”.

A samo nekoliko meseci ranije, u avgustu, najavljeno je da će za izgradnju vodovoda i kanalizacije biti utrošeno tri milijarde evra. Dakle, u razmaku od četiri meseca, predsednik je izneo dve potpuno različite sume. Nakon što je u avgustu najavio da će tri milijarde evra biti potrošeno za izgradnju kanalizacione mreže sa prečistačima, u decembru je rekao da će biti izdvojeno trostruko manje novca, odnosno milijardu evra.

Stoga, predsednik Srbije Aleksandar Vučić za izjavu da će za kanalizacionu mrežu sa prečistačima za otpadne vode i vodovod bez Beograda biti izdvojeno tri milijarde evra dobija ocenu – “nedosledno”.

A šta sve treba da reši milijarda?

Prema analizi Fiskalnog saveta („Strateške preporuke za budžet i fiskalnu politiku u 2020. godini“, 3. oktobar 2019. godine), trenutno stanje u oblasti zaštite životne sredine i komunalne infrastrukture, u šta spadaju vodovodi, kanalizacija, prečišćavanje otpadnih voda i deponije je katastrofalno. Tek nešto više od polovine domaćinstava priključeno je na javnu kanalizacionu mrežu, dok je u zemljama centralne i istočne Evrope na nju priključeno 85 odsto stanovništva.

To znači da će oko 50 odsto stanovništva, ako sve bude teklo po planu aktuelne vlasti, za pet godina konačno biti priključeno na javnu kanalizacionu mrežu.

Kanalizaciju u Srbiji, inače, koristi oko 75 odsto gradskog i oko devet odsto seoskog stanovništva. Ove podatke je za Istinomer izneo dr Božo Dalmacija, redovni profesor na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu, ujedno i stručnjak za vodu.

“Ukupna stopa priključenja na kanalizaciju je veća od 75 odsto samo u tri opštine (Kragujevac, Novi Sad i Sremski Karlovci), dok za 16 opština ona iznosi između 50 i 75 odsto. Na kanalizacioni sistem povezano je 90 odsto gradskog stanovništva u gradovima Bor, Čačak, Kragujevac, Kruševac, Niš i Novi Sad”, objašnjava Dalmacija.

Da Vas podsetimo:  Vučić uživo: Red neistine, red istine, pa zloupotreba činjenica

 Kakvu vodu pijemo?

Voda za piće neispravna je u oko 40 odsto gradskih vodovoda, dok domaćinstva u pojedinim delovima Srbije nemaju ni priključak na javnu vodovodnu mrežu. To je, na primer, slučaj sa Nišavskim okrugom, gde je na javnu vodovodnu mrežu priključeno oko 50 odsto stanovništva.

Predsednik Srbije je krajem decembra, inače, tvrdio da je kvalitet vode sa česme u rangu sa flaširanom vodom.

Ocenu “neistina” dobio je jer su ga demantovali zvanični podaci “Batuta”. Samo u Vojvodini dve trećine stanovništva koristi neispravnu vodu, dok je voda u pojedinim gradovima, poput Zrenjanina i Temerina, zabranjena za piće.

Ipak, planirano je da deo novca ode i na rešavanje problema neispravne pijaće vode u Srbiji. Ako ovaj plan bude sproveden u delo, Zrenjaninci i meštani Temerina više neće morati da kupuju vodu.

Zabrinjavajuće: Tek 16 odsto stanovništva priključeno na PPOV

Na postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Srbiji je priključeno samo oko 16 odsto stanovništva, što je zabrinjavajuće, smatra Dalmacija. On dodaje da postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda (PPOV) postoje samo u 19 opština, da je samo u sedam opština počela njihova izgradnja, a 11 opština je prijavilo da planira izgradnju PPOV.

Na ovaj problem ukazuje i Fiskalni savet u svojoj analizi. Naime, u Srbiji se pre ispuštanja u vodotokove prečišćava manje od 10 odsto komunalnih otpadnih voda, dok u zemljama Centralne i Istočne Evrope taj procenat varira između 60 i 95 odsto.

“Poražavajuća je činjenica da Beograd i Novi Sad još uvek nemaju centralna postrojenja za preradu otpadnih voda, pa se kanalizacija direktno izliva u Savu i Dunav”, navodi se u analizi.

Podsetimo, predsednik Vučić je istakao da će se kanalizaciona mreža graditi sa prečistačima, jer, kako je rekao, “džabe nama cevi bez prečistača”. Stoga je deo budžeta od milijardu evra opredeljen i za PPOV.

Da Vas podsetimo:  LEKARI PISALI VUČIĆU "Kotrljamo boce po hodnicima, životno ugroženi su višak"

 Novi rok za kanalizaciju u Beogradu

Beograđani posle dvadeset godina mogu da vide da se nešto konačno radi na vodovodnom i kanalizacionom sistemu, rekao je početkom 2016. tadašnji gradonačelnik Beograda Siniša Mali. Tada je građanima predstavio desetogodišnji plan vredan milijardu evra.

“U narednih deset godina izgradićemo ukupno 1.600 kilometara vodovodne i kanalizacione mreže, a u tu svrhu će Grad Beograd izdvojiti do 700 miliona evra. Takođe, za izgradnju 14 postrojenja za preradu otpadnih voda potrebno je dodatnih 300 miliona evra. Veliki poduhvat je u pitanju, vredan je milijardu evra i radiće se delom iz sopstvenih sredstava, delom po principu javno-privatnog partnerstva i kreditiranja”, rekao je on.

Četiri godine kasnije, stiglo je novo obećanje – zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić produžio je rok za izgradnju ovog sistema, i to do 2029. godine. Tako će trećina Beograđana koja još uvek nema kanalizaciju na nju čekati još (najmanje) deset godina.

Izvor: Istinomer

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime