Gladijatori su u starom Rimu, pre nego što će ući u arenu gde će ih dobroćudni lavovi rastrgnuti na komade, ushićeno salutirali imperatoru pozdravom: „Ave Caezar, morituri te salutant!“ (pozdravljaju te oni koji odlaze u sigurnu smrt). Kako su prošli gladijatori, tako je okončao i Rim.
Neki današnji gladijatori političke arene, umesto da uđu u arenu, idu po pijacama gde beleže ushićene i uzdrhtale pozdrave krezubih baba presrećnih da mogu videti u prirodnoj veličini i dostojnoj visini njegovo visočanstvo A. V. Babe, kako beleže lideri sa pijace političkih taština, ne izgovaraju ni reč jer im nedostatak zuba ne dozvoljava da pravilno izuste glasove č i ć. Zbog toga, umesto pozdrava „Ave Vučiću, morituri te salutant!“ samo strasno ćute i s vremena na vreme uzdrhte.
Anto Đapić, poznati borac za hrvatska Prava, izlazi sa zahtevom da se pozdrav „Za dom spremni!“ legalizuje na način da se može javno izgovarati u svakoj prilici, a posebno prilikom obeležavanja hrvatske pobede u Jasenovcu. Uostalom, smatra se u lijepoj njihovoj, ovaj pozdrav je samo blaža varijanta pozdrava Heil Hitler zbog čije se javne upotrebe u današnjoj nazadnoj i nedemokratskoj Nemačkoj odlazi na robiju u trajanju od najmanje tri godine.
Ovaj pozdrav je za Titovo vreme prilagođen običajima svih naših naroda i narodnosti, osim Srba koji se ne mogu svesti ni na jednu od nabrojanih kategorija, i glasio je: „Za domovinu s Titom“! Masa je spremno odgovarala: „Napred!“
Pozdrav „Za dom spremni“ koji je svojevremeno ukrao i lopuža Musolini skraćujući ga samo na „Pronti!“ (Spremni!), iz najjednostavnijeg razloga – da se Vlasi ne bi setili – „ledio je krv u žilama četničkim hordama koje su napadale Hrvatsku”, kaže Anto.
Anto ima instrumente da taj pozdrav odsvira u najavi svakojutarnjih emisija svih radio i TV postaja. U zaostaloj Srbiji se kaže – staja! U slavno vreme se sa Radio Firence, radio postaje Glavnog ustaškog stana, ovaj pozdrav mogao čuti u trostrukom izvođenju pre početka svakog programa.
To, razumljivo, smeta Šešelju, Vučiću, Nikoliću, Pupovcu, nastavlja Đapić, ali ne smeta onima iz srpskog, jevrejskog i romskog naroda koji bez reči i bilo kakvog protivljenja mirno leži u masovnim grobnicama diljem europske Hrvatske.
U slučaju da se ne usvoji predlog o legalizaciji navedenog pozdrava, rezervna varijanta je „Srbe na vrbe!“. Poruka je ista.
Smatra se da je pozdrav „Za dom spremni!“ pitomiji i dobronamerniji od Belamijevog pozdrava američkoj zastavi – Fleg salute! Tu zastavu Šešelj bez pozdrava redovno, a nekada i preko reda, pali sa velikim zadovoljstvom kada god mu se ukaže prilika. Za potpalu koristi hrvatsku šahovnicu. U Srbiji ne gore lepo samo lepa sela, nego i zastave bez obzira na lepotu.
I, kada je već reč o pozdravima, Srbi koriste priliku da Evropi upute srdačne pozdrave uz napomenu da ne zaborave svoju mračnu prošlost. Po nagovoru Hrvata odbijaju da prime Srbiju među svoje redove ne misleći da bi im sudbina bila potpuno drugačija da Likovna akademija u Beču nije odbila da primi Hitlera za polaznika višeg molerskog kursa.
Kada bi se Evropa vratila na pozdrave drevnog Rima, suludog Hitlera i poremećenog Pavelića, što nije nemoguće, jedini pozdrav koji bi važio za Srbe bio bi: „Nazdravlje nam čorba!“
Dok se evropska pamet i hrvatska tisućuljetna kultura, koje se užasavao i sam Krleža, ne vrate pravim vrednostima i ne izvade iz potpunog zaborava sve dobro što su Srbi učinili za njih, ne bi bilo loše podsetiti se Tacitovih misli: „Dobročinstva koja nisu u stanju da uzvrate može dovesti dotle da počnu mrzeti svoje dobročinitelje.“
Možda je za utehu činjenica da su naši susedi sa kulturom toliko utanjili da nije nikakvo čudo što ih više niko i ne zarezuje.
Dragoslav Pakić
Stanje stvari
