„Za spas Srbije“ – opet!

Njih petoro poslanika van stranaka, pod predsedništvom Sande Rašković–Ivić, osnovali novi klub u Parlamentu, pod nazivom „Za spas Srbije!“

Pre devet godina, pod vođstvom, Nikolića i Vučića, postajući slobodni poslanici, napuštanjem SRS, osnovali su isto tako klub, samo daleko, daleko masovniji, pod naslovom „Za Srbiju“.

Iz tog preletanja, stvorena je potom Srpska napredna stranka, koja je ubrzo pokazala da niti je srpska, niti napredna, već udvorička, proglašavajući ulazak u EU kao prioritetni, da bi zaboravili da su nekad, sa Šešeljom, pripadali Srbima i Srbiji, prihvatajući Tadićevo opredeljenje da je svaki nacionalizam retrogradan i reakcionaran, tako da Srbi postaše – građani, a oni koji su glasali za njih – narod!

Neispunjena obećanja, kojima su zasipali građane i narod, postade način vladanja, a rasprodaja preostale državne imovine, način punjenja budžeta, ali sa slabom vajdom, te se spoljni dug neprestano povećavao, sve dok nisu proglašene „reforme“, koje su se, uglavnom, svele na smanjenje plata i penzija, što, kad je reč o penzijama, znači krađu zakonom zagarantovane imovine.

Mic po mic, Vučić se navikao da su njegova htenja i njegova volja jedini važeći zakon u Srbiji, što dobija suverenske razmere, a kako je narod, tj. oni koji su glasali za njega, bili BROJ koji nije mogao biti niukoliko ograničen, naprotiv! Nađeni su „metodi“ po kojima je taj broj uvećavan, svakodnevnim preletanjem birača iz drugih stranaka, i Vučić se vremenom osilio, podiktatorio, osamio, Vlada je postala skup njegovih poslušnika, sa formalnim naslovom ministara pojedinih resora. Jedini dejstvitelni ministar postao je Vučić, što on nije krio. Naprotiv! I svi su na to pristali, jer je to bio uslov da se postane ono što nisi.

Da bi stvar postala tragikomičnija, u priči o proklamovanoj rigoroznoj štednji i o zabrani partijskog zapošljavanja, došlo se čak dotle da Srbija danas ima nekoliko stotina visokih državnih činovnika – pomoćnika ministara, državnih sekretara, šefova kabineta…i hiljade drugih činovnika i službenika, i svi od reda partijski kadrovi, sumnjivih kvaliteta.

Dačić, koji je i sam nedostojan da bude ministar inostranih dela, postavljen je, međutim, na to mesto, da bi ga Vučić mogao obavljati, priznao je jednom – ako nam je – „diplomatija onakva kakva jeste, bolje da je nemamo“. I zato nije čudo da je postavio jednog novog državnog sekretara čija će dužnost biti da kontroliše diplomatske predstavnike širom sveta, što je ovaj i sam s ponosom javno objavio, a što je javnost moglo da iznenadi – gde to ima, kontrolor diplomatskog osoblja!

No, objavljen je jedan neverovatan slučaj potkradanja države. Naime, već dve godine u atinskoj ambasadi se prijavljuje nekoliko puta veći utrošak goriva za zagrevanje tamošnjih prostorija, što je značilo i veći izadatak iz državne kase. I nikom ništa.

Ko zna, možda će nešto i biti, tj. ako novi državni sekretar-kontrolor, izvrši uviđaj. Al, pitanje je da li će biti dat nalog od strane ministra inostranih dela, pošto je reč o „delu“ njegovog bivšeg šefa kabineta u MUP-u, koga je on postavio za otpravnika poslova u u atinskoj ambasadi.

Ovih dana u Rumuniji su se zbile demonstracije više stotina hiljada učesnika, zbog vladine uredbe, po kojoj se političarima smanjuju kazne za korupciju. I uspeli su da sruše tu uredbu, kao što su uspeli, uz pomoć Strasbura, da sruše vladinu krađu penzija, da ih vrate na prvobitni iznos, čak sa kamatom!

Kod nas je tako nešto nemoguće!

Jer Vučićevi glasači, što god on uradi, sa njim su saglasni, pa tako i sa krađom penzija, čak tako i toliko da je Vučić pohvalio penzionere da su patriote, jer su kao takvi prihvatili Vučićevu otimačinu za dobro zemlje.

I ako je Evropska komisija ukazivala više puta na postojanje razgranate korupcije.ništa se nije desilo, iako se tvrdi da još postoje tajkuni..

Ali, ako tajkuni, po definiciji, postaju tajkuni u saradnji sa vlašću koja im omogućava bogaćenje, a ovi vlasti proviziju, koja i njih čini bogatim. I ako se neprestano priča o borbi protiv te pomame, ništa od toga. Čekaju se neka nova vremena, novi ljudi, čak i u sudskoj praksi, za koju je šefica beogradskog sudstva rekla, da je u proseku svaki drugi sudija pod pritiskom vlasti. A Rodoljub Šabić da je „izbor čelnih ljudi u nezavisnim institucijama, pod kontrolom vlasti!“

Saznalo se i to da je dosadašnja šefica Agencije za borbu protiv korupcije, nezakonito vodila Agenciju, i da će se sve odluke, za protekle 4 godine, sa njenim potpisom, morati preispitati.

Prosto – fantazija!

I sve to i toliko toga drugoga, što nas čini negativnim šampionima u regionu, nema šanse da se bilo šta izmeni. Uvedena je praksa, da se svaki sudski proces prolongira, sve dok ne zastari i ne ode u arhivu, a osumnjičeni lopov– na slobodu.

Poslednjih meseci sve se vrti oko kandidata za predsednika Republike, pošto Tomi Nikoliću ističe mandat. I kako su se stranke namnožile, čak do 115 na broju, to se iz dana u dan se pojavljuju nova imena kandidata, iako Nikolić i dalje sebe smatra stabilnim kandidatom. Čak je izjavio da je 100% naprednjaka na njegovoj strani!

Međutim, počinje sve da biva sumnjivo- Naime, Vučića sa mnogo strana vide kao jedinog kandidata koji može pobediti u prvom krugu.

Znano je, da su Toma i Vučić objavili da će na Sretenje obnarodovati ko će biti naprednjački kandidat, međutim, to Sretenje nije sigurno, jer toliko se želi da se raščisti teren, pa može da se desi da se to kandidovanje obavi pre 15. februara. U tom trčanju naročito su aktivni ministri, koji kao da žele kandidovanjem Vučića, da ga se reše, kako bi neko od njih uskočio, mesto njega u premijersku fotelju.

Dakle, Zorana, Vulin, Stefanović, Dačić…

Jedna nedostojna priča, koja ko zna kako će se završiti. U svakom slučaju na štetu Srbije i Srba.

U celoj toj priči, veoma je čudno Šešeljevo ponašanje, ne samo zato što ima nameru da se kandiduje za predsednika Republike, ukoliko to ne učini Vučić, za koga tvrdi da je sigurni pobednik.

Od njegovog povratka iz Haga od Šešelja se moglo i trebalo očekivati da definitivno raščisti sa onima koji su bili njegovi najbliži saradnici, a koji su ga se odrekli i izdali, i tako se dokopali vlasti.

Istina, u nekoliko navrata bio se okomio na Nikoića, dok je obećo da će sarađivati (!) sa Vučićem, ako se opredeli za Rusiju!

Čak je objavio da je ruski ambasador – „otkravio“ atmosferu između njega i Vučića!, kao da ambasador nema preča i važnija posla nego da otkravljuje atmosferu bivših bliskih saradanika.

Čudi nas da se Šešelj toliko udaljio od samog sebe, da može posle svega što se zbilo između njega i njegovih najbližih saradnika, što je jedna neviđena izdaja svih nacionalnih principa radi vlasti, koja je dovela Srbiju u tešku situaciju, težu nego što se može zamisliti, da ponudi obnovu saradnje. Zar to nije bila prilika za Šešelja da Srbiju odvoji od ove dvojice, da povrati Vučićeve glasače na pravi srpski put.

Ne! On ima neke druge planove, kao i svi ostali.

I tako spali smo na jedan malecki klub „Za spas Srbije“. Pošten i častan, ali nemoćan da bi se izborio sa onima koji su zaboravili Srbiju, za koju su nekad, pod vođstvom Šešelja, bili spremni na svakojaka odricanja!

Bedno i sramotno!

Slobodan Turlakov

www.intermagazin.rs