„Opsednut sam Kosovom. Ukoliko ne rešimo taj problem, sve što smo do sada postigli neće biti održivo. Prva kriza bi nas uništila“, rekao je Vučić u svom novom intervjuu za Fajnenšel tajms.
Dakle, kad bude počelo da se ruši neoliberalno ekonomsko Potemkinovo selo koje Vučić u Srbiji protestantski marlјivo (da upotrebim jedan od njegovih omilјenih izraza) gradi, biće krivo Kosovo, a ne on, njegovi ekonomski gurui iz EU, MMF-a i domaćeg ogranka Trilaterale, i domaći eksperti-poslušnici. Kad bude došlo do neminovnog pucanja novog finansijskog balona koji zapadne privrede veštački održava od poslednje velike krize iz 2007/2008, inače najvećeg u istoriji sveta, i kad se efekti istog osete u Srbiji mnogo više nego što je trebalo zbog toga što je Vučić uradio sve što je mogao da nas što čvršće priveže za taj Titanik – biće krivo Kosovo. Odnosno narod koji nije hteo da ga se odrekne.
Više ne prođe ni dan a da nam žalosni predsednik Srbije ne pošalјe bar jednu defetističku poruku vezanu za Kosovo i Metohiju, uzgred ni jednu istinitu – ”Knez Lazar je izgubio Kosovo u bitci u kojoj je srpska vojska nestala” (kojom je onda vojskom komandovao Despot Stefan, i šta je sa Oslobođenjem Kosova 1912?), da smo, postavlјajući pitanje Međunarodnom sudu pravde ”sami na kovertu sa pismom o nezavisnosti stavili pečat i vosak” (potpuno netačno, videti detalјnu analizu Savetodavnog mišlјenja MSP ovde), da je broj Šiptara na KiM mnogo veći nego što jeste (tvrdnja raskrinkana ovde), da ”moramo” da platimo ”određene cene iz prošlosti” (po čemu?), itd. Kao što ne propusti priliku da podvuče kako smo ”mala zemlјa” i ”mali narod”, čija bi, pazite ovo, ”mala ruka” ”utonula” u ”velikoj” američkoj šaci (zvuči kao neka sadomazo fantazija) – što je (promena svesti i nabijanje Srbima permanentnog kompleksa inferiornosti) očigledno, zajedno sa predajom Kosova, bilo deo paketa za dolazak na vlast 2012. godine.
I opet ne pali. I dalјe se Srbima ne može ”prelomiti mozak” oko Kosova, uprkos svakodnevnom medijskom teroru i Vučićevim psi-op izjavama i kukumavčenjima.
Međutim, kada Vučić zakuka svojim britanskim prijatelјima da je ”opsednut Kosovom”, tu mu treba verovati. Još nije isporučio ono što je obećao, ne zna kako to da uradi a da ne izgleda kao najveća izdaja u istoriji, a oni s kojima je potpisao svoj faustovski ugovor neće da mu daju ni mrvicu s kojom bi mogao da izađe pred narod i predstavi to kao svoju ”veliku pobedu” ili ”istorijski kompromis”, a sve više im se žuri.
Zato je nađeno novo strašilo. Nije samo da će nas ponovo bombardovati (laž) ako se ne odreknemo Kosova, već će nam i ekonomija propasti ako to ne uradimo. Još jedna podla zamena teza, još jedna laž. Biće kriva Vučićeva privrženost jednom davno diskreditovanom ekonomskom (odnosno marodersko-plјačkaškom) modelu – preuzetom od istih onih prethodnika po kojima svakodnevno plјuje – zasnovanom na tzv. Vašingtonskom konsenzusu, i Vučićeva (programirana) kratkovidost, usled koje je Srbija lišena skoro svih kapaciteta za vođenje nezavisne ekonomske politike i mogućnosti relativne samosvojnosti u slučaju neke jače globalne ekonomske krize – koju svi koji se iole razumeju u ekonomiju već godinama vide na horizontu.
Možda će jednog dana Vučić shvatiti ono što je shvatio jedan poznati prekodrinski političar tokom rata, kada je, pripremajući se za važne pregovore, svojim saradnicima izneo sledeću taktiku: ”Ako ne možemo nikako drukčije – onda ćemo pošteno”. Za sve postoji prvi put.
Aleksandar Pavić
anfor.org
