Za Tompsona spremni!

0
781
Foto: printskrin Youtube

Marko Perković Tompson, čuveni hrvatski pevač i popečitelј koji je držao predavanja deci u hrvatskim školama, oslobođen je optužbe da je na koncertu u Slunju 2017. godine podsticao mržnju pokličem „Za dom spremni“!

U obrazloženju onih koji su ga oslobodili optužbe i tako mu dozvolili da ovo ponavlјa još hilјadama puta stoji da je Tompson sam napisao tekst za pesmu „Bojna Čavoglave“ u kojoj je poklič „Za dom spremni“ sastavni deo pesme. To je bila olakšavajuća okolnost. Zar upravo to što je on ovo napisao ne bi trebalo da bude otežavajuća okolnost?

Uzmimo ovaj stih kao nešto što je, eto, promaklo Tompsonu i što je slučajno napisao. A šta ćemo sa ovim pokličom, oprostite, stihom i njegovim varijacijama u još nekim pesmama?

Tuče Tompson, kalašnjikov, a i zbrojevka
baci bombu, goni bandu preko izvora
korak naprijed, puška gotovs, svi uz pjesmu svi
za Dom braćo, zovemo se Poglavnikovi
(Nećete u Imotski)

S ognjem pakla tu su se sreli
ostala su polomlјena krila
a bili su za dom spremni
(Bijeli golubovi)

Za dom spremni i slobodu
hrvatskome rodu
(Lijepo li je Hrvat biti)

Kao što vidimo, to je jedan od omilјenih stihova ovog nevinašceta koje peva samo politički korektne pesme. Ne znam zašto ne bi ušao i u lektiru? Ako je već „Za dom spremni“ nešto što se može govoriti, kako sud reče „ponekad“, onda može i u čitanku za poneki razred.
Tompson tvrdi kako on nikada ne podstiče rat, niti ga veliča, a sledeći stihovi uopšte ne idu u prilog njegovim izjavama, dok valјa napomenuti, kako on kaže, da uopšte nisu usmereni ni protiv koga, niti koga ugrožavaju. Naravno, u pitanju je pesma zbog čijeg stiha „Za dom spremni“ sud može da oslobodi Perkovića, ali ne može da mu sudi zbog stihova koji slede u istoj toj pesmi:

Čujte srpski dobrovolјci, bando, četnici
stići će vas naša ruka i u Srbiji
stići će vas naša ruka i u Srbiji
(Bojna Čavoglave)

Ne mogu da verujem da se nekome sudi za poklič, a da se prenebregnu ovakvi stihovi za koje se vidi da su pisani baš u duhu pokliča koji je bio poslednje što su čuli mnogi Srbi pre nego što su zaklani, zadavlјeni, ili prosto upucani. Izgleda da u Hrvatskoj možete reći bilo šta za Srbe i ne snositi nikakve posledice.

Tako Tompson poje i o tome kako je loša bila 1945. godina kada se svet oslobodio nacizma, ustaštva i ostalih derivata najmračnijih projekata za ubijanje „nižih rasa“. On tamo tuguje što se ta godina čovečanstvu uopšte i dogodila, ali kao i da preti, očigledno priznajući, da se sve to u Hrvatsku vraća. On to čini stihovima:

Loša bila 45’ta
rasula nas preko svijeta
a sad nova loza raste
vratile se doma laste
(Geni kameni)

U duhu Drugog svetskog rata, Perković voli da zapeva i o slavnoj hrvatskoj prošlosti. Sećate se onda kada su Hitlera dočekali cvećem? Ovaj čovek, veliki umetnik i prosvetitelј, peva o herojima koji se u Hrvatskoj tradicionalno dočekuju cvećem, a možemo pretpostaviti ko je u pitanju:

Jučer gledam sliku naroda
baca cvijeće po herojima
a već sutra pobjednike sude
prodaše ih za Judine skude
(Kletva kralјa Zvonimira)

Kako smo upućeni u to šta je HOS, onda moramo znati da su te paravojne jedinice bile organizovane od strane HSP-a (Hrvatska stranka prava) čiji je osnivač, a to tvrde svi istoričari, je čuveni rasista, antisemita i antisrbin. Govorim o Antu Starčeviću. Dakle, on je neko kome bi se svidela Tompsonova poetika. Ali kako je Perković veliki umetnik, nikako huškač, on je i HSP ovenčao svojim stihovima:

HSP-ovci pozdravlјaju
svoju domovinu
Za dom spremni i slobodu
hrvatskome rodu
(Lijepo li je Hrvat biti)

Ceo Tompsonov opus deluje kao da mu nešto fali. Kao da mu nedostaje remek-delo koje bi sumiralo ceo taj divni nehuškački, krajnje pomirlјivi ton i odnos koji on neguje u svojim pesmama za koje sud tvrdi da uopšte nisu sporne.

Međutim, nemojmo očajavati! Postoji i takva jedna koja nosi naziv „Jasenovac i Gradiška Stara“. Pročitajmo ove divne stihove koji su jasan pokazatelј pacifizma i filantropije i nikako nisu poziv ni na šta loše. Ni u njima ne mogu naći ništa što bi bilo predmet tužbe ako bi se ta pesma izvodila hilјadama puta, kao što se i izvodi.

„Jasenovac i Gradiška Stara, to je kuća Maksovih mesara
Kroz Imotski kamioni žure, voze crnce Francetića Jure
U Čaplјini, klaonica bila, puno Srba Neretva nosila

Oj Neretvo teci iza stranu, nosi Srbe plavome Jadranu
Ko je moga zamisliti lani, da će Božić slavit partizani
Tko je reka, jeba li ga ćaća, da se Crna Legija ne vraća

Gospe sinjska ako si u stanju, uzmi Stipu a vrati nam Franju
Oj Račane jeba ti pas mater, i onome tko je glasa za te
Sjajna zvijezdo iznad Metkovića, pozdravi nam Antu Pavelića“

Braniti Marka Perkovića Tompsona tvrdnjama kako je „Za dom spremni“ samo stih koji je on napisao 1991. godine i reći kako je od tada pesma „Bojna Čavoglave“ izvedena čak 1700 puta je vrhunac ili idiotizma, ili bezobrazluka! Ovo samo može da znači da je hrvatska javnost svesno dozvolјavala da se ovaj poklič koristi, dok je svaka reč koja iz Srbije dođe, bila ona zaista huškačka ili najobičnija reč, sporna.

Ako već stihovi koje je pisao Tompson, po rečima njegovog advokata, nisu sporni, jer su zaštićeni, kao i kod svih drugih autora, zakonima Hrvatske i kao takve se legalno reprodukuju ili izvode, onda to samo znači da je čitava država Hrvatska stala iza tih stihova kao nečega što nije sporno!

Na kakvom onda miru insistira naša država? Hrvatsku treba doživlјavati kao nešto što se nas ne tiče i što je iskočilo iz zgloba.

Dok god se na državne proslave poziva Tompson, dok predaje u školama, dok god se na ulici njegovi stihovi mogu pevati, a da niko ništa ne preduzima, do tada neće biti nikakve šanse za mir sa Hrvatskom.

Odavno su me savetovali: „Čuvaj se lјudi koji ne umeju da se postide!“ Hrvati ne samo da se ne stide Tompsona, već se njim i ponose!

Nema bolјe poruke od one koju je za sobom ostavio Jovan Dučić, pa ću ovu mučnu temu privesti kraju njegovom pesmom „Sinu tisućlјetne kulture“.

Ti ne znade mreti kraj slomlјenog mača,
Na polјima rodnim, braneći ih časno
Kitio si cvećem svakog osvajača,
Pevajuć’ mu himne, bestidno i glasno.

Slobodu si večno, zakržlјala raco,
Ček’o da donesu tuđi bajoneti,
Po gorama svojim tuđa stada pas’o,
Jer dostojno ne znaš za Slobodu mreti.

Pokaži mi redom Viteze tvog roda,
Što balčakom s ruku slomiše ti lance,
Gde je Karađorđe tvojega naroda,
Pokaži mi tvoje termopilske klance.

S tuđinskom si kamom puzio po blatu,
S krvološtvom zvera, pogane hijene,
Da bi mučki udar s leđa dao Bratu,
I ubio porod u utrobi žene.

Još bezbrojna groblјa zatravio nisi,
A krvavu kamu u njedrima skrivaš,
Sa vešala starih novi konop visi,
U sumraku uma novog gazdu snivaš.

Branio si zemlјu od nejači naše,
Iz kolevke pio krv nevine dece,
Pod znamenje srama uz ime ustaše,
Stavio si Hrista, Slobodu i Svece.

U bezumlјu gledaš ko će nove kame,
Oštrije i lјuće opet da ti skuje,
Čiju li ćeš pušku obesit’ o rame,
Ko najbolјe ume da ti komanduje.

Laku noć, hrvatska državo, a dobro jutro, Srbijo! Vreme je da otvoriš oči i vidiš sa kim bi da gradiš lepšu budućnost!

Milan Ružić

iskra.co

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime