Za Vučića trećina političkog programa na RTS-u

0
290
Foto: RTS , printscreen

Na Radio-televiziji Srbije (RTS) 80 odsto vremena rezervisanog za političke aktere posvećeno je vladajućoj koaliciji i to, pre svega, u pozitivnom tonu. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sam zauzima trećinu vremena, koje uglavnom koristi da priča o stranim zvaničnicima. U Dnevniku 2, centralnoj političkoj emisiji, među prvih osamnaest političkih aktera – nema predstavnika opozicije. Ovo su najnoviji podaci medija monitoringa koji radi organizacija CRTA, prateći pet televizija sa nacionalnom frekvencijom u proširenom prajmtajmu.

Politički pritisak na RTS kroz dominaciju partija na vlasti u njegovom programu, nije jedinstvena pojava i umnogome je sličan problemima sa kojima se suočava hrvatski javni servis, prema tvrdnjama naših sagovornika. Istinomer je uporedio RTS i HRT, uz primer BBC-ja, najstarijeg javnog medijskog servisa na svetu. BBC sa svojim principima da informiše, obrazuje i zabavi postavio je temelje. Međutim, nakon poslednjih izbora u Velikoj Britaniji čule su se i zamerke na njegov rad. U odnosu na Veliku Britaniju sa razvijenom kulturom dijaloga i snažnim institucijama, Hrvatska i Srbija dele sličnu “biografiju” – trnovit put tranzicije, pritisak koji se ogleda u izboru tema i vremenu koje politički akteri dobijaju.

RTS – Vučić i protesti na “institucionalnoj livadi”

Posle peticije koja je došla iz akademskih krugova sa zahtevom za promenom uređivačke politike, jer smatraju da RTS obmanjuje javnost, najavljen je i protest za kraj meseca u Beogradu. U svom obraćanju javnom medijskom servisu kažu da je “građanima Srbije Ustavom zagarantovano pravo da budu obavešteni, što vi svojom uređivačkom politikom niste obezbedili”.

Da li ove kritike imaju osnova? Debata da li je RTS naklonjen vladajućim strankama ili ne, suvišna je, ako se pogledaju brojevi. A oni su jasni. Organizacija CRTA, u okviru posmatranja izbora, radi medija monitoring kroz koji prati pet televizija sa nacionalnom frekvencijom, u proširenom prajmtajnu od 17.30 do 24 sata. Bez obzira na formate, prate se svi sadržaji u kojima su prisutni politički akteri.

“Na RTS-u je 80 posto sadržaja posvećeno političkim akterima vladajuće koalicije i oni su prevashodno pozitivno predstavljeni. Partije koje su objavile da su u bojkotu zauzimaju 14 posto ukupno vremena. Najčešće su neutralno ili negativno predstavljene. Ostale partije zauzimaju sedam posto ukupnog vremena. One su predstavljene najčešće neutralno ili pozitivno”, rezultati su medija monitoringa u periodu od sredine oktobra prošle godine do 2. februara 2020.

Najviše vremena zauzima predsednik Srbije Aleksandar Vučić i on je najčešće pozitivno predstavljen. To vreme Vučić koristi najviše da govori o stranim zvaničnicima (van regiona), najčešće pozitivno.

Centralna politička emisija na RTS-u je Dnevnik 2 i u njoj dominiraju – predstavnici vlasti. U prvih osamnaest aktera – nema opozicije. Vladajuća koalicija je predstavljena izuzetno pozitivno. Za pet meseci monitoringa – najviše pominjani predstavnik opozicije je Marinika Tepić, ali tek kao 19. politička akterka po redu. Za njom slede Marko Bastać i Boško Obradović, pre svega negativno predstavljeni.

U emisiji Upitnik, u formi debate, uglavnom učestvuje više sagovornika. Vreme koje opozicija dobija na RTS-u je najčešće u Upitniku i u emisiji Šta radite, bre (za standarde RTS može se reći da ima primese tabloidnog karaktera). I u te dve emisije preovladava pozitivan tonalitet za predstavnike vlasti a za predstavnike opozicije negativan ili neutralan. Pritom, iako u Upitniku obično bude više gostiju, među onima koji su sami gostovali su Aleksandar Vučić, Ana Brnabić i Milorad Dodik.

Prema podacima ovog medija monitoringa, Aleksandar Vučić sam zauzima trećinu vremena na RTS-u.

Da Vas podsetimo:  U Beogradu dvostruko više automobila nego pre 10 godina

Šta svi ovi podaci govore o javnosti u Srbiji i da li javnost danas uopšte postoji? Zoran Gavrilović iz BIRODI-ja kaže da je problem sa medijima što su se okrenuli ka vlasti i zakupcima reklamnog prostora, a publika je postala klijent za njihove reklame.

“Mi idemo ka podvojenoj realnosti. Sa jedne strane su mladi, bolje obrazovani, do trideset godina, koji su prešli u fazu samoinformisanja, što je problem rizika za fejknjuz, na primer. Sa druge strane su stariji ljudi, manje obrazovani, koji prate Pink, RTS, Hepi i tabloide. Dve realnosti u jednom društvu, što u perspektivi može da dovede i do društvenih sukoba. Ko treba da posreduje? Javni servis. Između partikularnih interesa, koji su i razumljivi. Umesto da bude proaktivan i deliberator, neko ko analizira, propituje, drži vlast odgovornom, javni servis se izvlači iz toga i taj prostor prepušta Pinku i N1. Pink koji je sredstvo propagande i N1 koji pokušava da bude ono što je javni servis”, kaže Gavrilović.

Prema njegovim rečima, RTS sluša “Vučićeve teme”, koje produbljuje na način koji odgovara vlasti.

“Bez druge strane. Ako se otvori tema, na primer, Krušika, oni će da pozovu irelevantne goste, pokriju temu sa nekim izvorima, odnosno to će biti medijsko “potemkinovo selo” koje treba da amortizuje stanje u društvu. RTS je objekt, a ne subjekt u medijskoj sferi. Mi smo društvo koje je u ozbiljnom procesu dezideologizacije i departizacije. Naše političke stranke su izgubile ideologije, a ključni problem i razlog za to jeste što su stranke svoje političke savete zamenile sa PR agencijama.  Mi smo, što bi se reklo “institucionalna livada”, institucije ne rade. Nama je tema da li će RTS da ispuni svoju zakonsku funkciju. Prema Ustavu građani imaju pravo na istinito informisanje, a to se krši, konstatuje naš sagovornik.

Iz RTS-a nisu odgovorili Istinomeru na pitanja o njihovom izveštavanju i političkim akterima.

HRT – pogonsko gorivo u predsedničkoj trci i “bilten vladajućih”

Hrvatska je znatno bolje rangirana od Srbije na listi Reportera bez granica koja pokazuje stepen sloboda. Međutim, kako se navodi u njihovom izveštaju, realan problem je i dalje mešanje izvršne vlasti u rad HRT-a, koji je “očito pod političkim pritiskom”. Poseban problem je odluka HRT-a da tuži svoje zaposlene koji su se žalili na taj problem, kao i hrvatsko udruženje novinara. Kada je reč o vremenu koje poltički akteri dobijaju na hrvastkom javnom servisu, slična je situacija kao u Srbiji.

HRT izbore treba da prati u skladu sa Zakonom o HRT-u, te svojim izbornim pravilima prema kojima svi kandidati – imaju pravo na jednak pristup javnom medijskim servisu. No, u praksi to ipak izgleda ponešto drugačije, kažu za Istinomer iz Hrvatskog novinarskog društva (HND).

“Dok u trci za predsednika HRT ima obavezu u istoj minutaži i pod istim uslovima, bez obzira na stvarni rejting (prema anketama i stvarnom stanju) dati iste mogućnosti svim kandidatima koji su prošli kontrolu DIP-a (Državnog izbornog povjerenstva),  koji proveri jesu li dostavili važeći broj glasova itd, u parlamentarnim izborima u kojima se javljaju različite koalicije – prilika da se predstave daje se svima, no u emisije tzv. sučeljavanja u praksi se pozivaju oni s najviše izgleda – po anketama i rejtingu”, navode iz HND.

HRT je čak 2015. godine otkazao debatu koju je sam organizovao, pošto je ocenjeno da je suviše samovoljno odabrao učesnike i da bi tako uticao na javno mnjenje u korist jednog od njih.

Da Vas podsetimo:  Ovom čoveku baš sve smeta, kao da ga je porodio tamni vilajet!?!

“Iza nas je zanimljiva predsednička trka u kojoj je HRT odigrao jednu od ključnih uloga o kojoj se još ne zna pozadina. Naime, uoči početka kandidatura za predsedničke izbore HRT je objavio anketu u kojoj je kao kandidata ponudio pevača Miroslava Škoru, koji je odmah imao sjajan anketni start od oko 10 posto biračkog tela. Zanimljivo, do tog trenutka isti nije postojao u javnom prostoru pa su se javnost, političari i politički komentatori čudom čudili odakle – on”, kažu za Istinomer iz HND-a. 

Dakle, objašnjavaju naši sagovornici, HRT je, poslužio kao platforma za njegovo političko lansiranje

“U predsedničku je trku ušao kao favorit krajnje desnice i osvojio respektabilnih 23 posto glasova u prvom krugu te umalo iz trke izbacio predsednicu Kolindu Grabar Kitarović. Ni dan danas, unatoč pitanjima javnosti, ali i Ogranka Hrvatskog novinarskog društva na Hrvatskoj televiziji, nismo dobili odgovor – kako je Škoro uopće dospeo u anketu koja ga je lansirala među favorite”, objašnjavaju iz HND.

Što se tiče vremena koje politički akteri dobijaju na HRT-u, dominantna pozicija pripada – vlasti.

“Izvan izbornog ciklusa HRT, točnije, ova garnitura politički instalirana 2016. godine, u svim emisijama prednost daje isključivo vladajućoj koaliciji, te u njoj vodećem HDZ-u. Nezavisno o važnosti događaja u zemlji i svijetu, prioritet je uvek ono što radi premijer ili pak ministri te do juče predsednica Grabar Kitarović. Njih svakodnevno, iako su njihovi nastupi većinom protokolarni, bespogovorno prate. Pozivaju ih u emisije koje mahom nekritički propituju njihov rad, te su te emisije, kako se ovde nazivaju, „bilten vladajućih”, navode iz HND.

Kako kažu, opozicija je mahom fikus koji služi da se opravda ona – „zvali smo i drugu stranu“.

“Kad bi se brojčano izrazio postotak njihovog pojavljivanja, on možda i ne bi bio tako loš, ali tom skoru pridonosi činjenica da se HRT bavio krizom u vodećoj opozicionoj stranci. Danima, nedeljama i mesecima zvali bi suprotstavljene strane i bavili se krizom SDP-a. Sadržajno je, dakle, opozicija potpuno marginalizovana, citiraju se samo nebitni delovi njihovih izjava”, konstatuju naši sagovornici.

HND je organizovao protest pre godinu dana, sa više zahteva. Između ostalog, tražili su izmenu zakona o HRT-u, kao i zaustavljanje zloupotreba sudskih postupaka kao pritisaka na novinare.

Urednici HRT-a su, objašnjavaju iz HND, već na auto-pilotu, pa vlast i ne mora da ih pritiska, a nezavisni novinari su sklonjeni sa ekrana i gurnuti na programske margine.

Iz HRT-a, kao i sa RTS-a nisu stigli odgovori na pitanja Istinomera.

BBC – poverenje starije publike, uz nekoliko minuta mlađe generacije

Britanski javni servis je najstariji javni medijski servis i uzor je, ne samo organizaciono, već i po vrednostima koje deklariše, drugim javnim servisima koji su nastali kasnije, između ostalog i RTS-u.

Tokom poslednje izborne kampanje u Velikoj Britaniji, BBC je pretrpeo oštre kritike na društvenim mrežama. Istovremeno, bio je glavni izvor vesti o izborima. Jedna od zamerki na njihov račun je bio TV prilog, za koji su tvrdili da je varljiv, kao i “neprimereni” tvitovi njihovih novinara.

Kritike su stizale uglavnom od političkih aktera. Međutim, poslednja istraživanja su pokazala da je 43 posto ljudi ocenilo da su uradili “dobar posao” pri izveštavanju o izborima, a 14 posto njih je reklo da su uradili loš posao. BBC news aplikacija je bila najkorišćenija među konkurencijom u istom periodu.

Da Vas podsetimo:  Beograd među pet najsigurnijih gradova na svetu

Televizija je bila izuzetno značajan izvor informacija, naročito među starijom publikom. Ipak, samo petina ispitanih je gledala političke debate uživo na BBC-ju. Poseban problem, navode u istraživanju Rojters instituta, je što ljudi koriste samo tri procenta vremena koje provode onlajn – na vesti.

BBC mora, zbog strogih zakona, da ostane politički neutralan i da kandidatima posveti isto vreme. U toku izborne noći, BBC je imao onlajn četiri puta više internet saobraćaja u odnosu na drugoplasirani Gardijan. Dominacija BBC-ja na internetu, ali i među radio i televizijskim programom, konstatuju istraživači, ukazuju na manji pluralizam nego što se smatra da postoji u Velikoj Britaniji.

Aleksandra Nikšić, urednica BBC News-a na srpskom, kaže za Istinomer da “osnovna načela BBC-ja važe u svim situacijama”.

“Istina, nepristrasnost, tačnost i nezavisnost od političkog uticaja, između ostalih, vrednosti su od kojih se ne odstupa, bez obzira na teme, vreme ili okolnosti izveštavanja. Jedan od proklamovanih ciljeva BBC-ja kao medijskog javnog servisa je da „obezbedi nepristrasne vesti i informacije koje će pomoći ljudima da razumeju i uključe se u svet koji ih okružuje… da sva publika može da bude upoznata u potpunosti sa glavnim lokalnim, regionalnim, nacionalnim, državnim i svetskim pitanjima i učestvuje u demokratskom procesu na svim nivoima, kao publika koju čine aktivni i obavešteni građani“, piše u osnivačkoj povelji BBC-ja”, navodi Nikšić.

Prema njenim rečima, BBC kao javni servis ima posebnu odgovornost prema publici koju iščekuje glasanje na izborima ili referendumima.

“Politička mišljenja i kampanje nisu ograničene samo na političke partije i nepristrasnost mora da bude primenjena za čitav niz političkih aktivnosti i na sve koji doprinose političkoj debati, uz konsultacije sa glavnim savetnikom za politička pitanja BBC-ja, Rikom Bejlijem, ukoliko je potrebno. Recimo, ukoliko neko iz vlade ili ministarstava želi da prenese zvaničnu poruku ili informativne spotove koji u određenoj meri uključuju javne politike ili političke kontroverze, glavni savetnik za politička pitanja mora da bude obavešten o tome i da mišljenje uredničkom timu o mogućem korišćenju i prenošenju takvih poruka”, objašnjava Nikšić.

Posebna pravila važe za upotrebu društvenih mreža, posebno u izbornom periodu – na primer, od novinara se traži da ne objavljuju za koga će glasati niti da javno izražavaju podršku bilo kojoj političkoj partiji, kako kaže Nikšić, kao i da ne izražavaju stavove za i protiv o temi koja je tema trenutne političke debate, zastupaju određeni stav na temu vezanu za javne politike, političke ili industrijske kontroverze.

“Ne postoje dostupne statistike o vremenu koje je posvećeno političkim akterima, ali treba imati u vidu da BBC u Ujedinjenom kraljevstvu ima i TV kanal BBC parlament, te da različiti medijski formati BBC-ja – regionalna uredništva, radio stanice, digitalni servisi – imaju svoje programe. No za sve važe isti urednički standardi”, navodi naša sagovornica.

BBC primi oko tri hiljade komentara dnevno od svoje publike, što čini oko milion pisama godišnje. Od toga, čak četvrtinu čine pritužbe slušalaca i gledalaca. Njihova praksa je da od svih komentara, pohvala i žalbi koje pristignu u toku 24 časa, napravi izveštaj koji svakog jutra kruži po redakcijama.

Tekst je nastao u okviru projekta „Strengthening Independent Media in Europe and Eurasia“.

Izvor: Istinomer

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime