Za Srbiju je natalitet izuzetno važan, a na pitanja koliko se i da li se država zaista brine o trudnicama, ne može da se odgovori pozitivno. Ne tako davno pisala sam o neverovatnom, ali istinitom, da u propalom zdravstvenom sistemu Srbije nema flastera u laboratorijama. Flaster, koji košta 50 dinara, je sitnica. Ali nije sitnica nego je velika sramota države i tragedija građana, da i pored toga što Fond odobrava trudnicama da fraxiparinske injekcije dobiju besplatno, tamo gde treba da vam ih daju njih nema, nego ste prinuđeni da ih sami nabavite i platite.
Šta se dešava u našoj zemlji, kada nova vlast svakodnevno govori da je građanima sve bolje, a ni državni Domovi zdravlja u Beogradu, glavnom gradu Srbije, nemaju vakcine protiv tetanusa, a preti i nestašica vakcina protiv malih boginja i zaušaka. U apotekama nema insulina. Na liste čekanja upisuju se pacijenti koji dobijaju termin za lečenje, operacije, tek daleke 2023. godine, a za teško obolelu decu novac za operaciju prikuplja se akcijama. Je li srpsko zdravstvo pred bankrotstvom?
Srbija mesecima priča o rekonstrukciji vlade. Pominjale su se smene mnogih ministara a premijer Srbije izjavljivao je da je zdravstvo generalno prilično bitno, a ni školstvo nije baš nebitno… Ipak se odlučio da ministarka Slavica Đukić Dejanović nastavi da uništava zdravstveni sistem Srbije. Kako se problemi u zdravstvu gomilaju, tako gospođa minstarka izgleda sve bolje, a zdravlje naroda je gore nego kada je preuzela mandat. Šta će i kako će biti sa narodom do kraja njenog mandata, ne smem ni da pomislim. Da li je moguće da pored toga što u Srbiji nema lekova u apotekama, što u bolnicama lekari nemaju lekove ni za pacijente koji su na bolničkom lečenju, ministar zdravstva je i dalje u vladi? Niko se tome ne čudi, a još manje protestvuje, jer u Srbiji je moguće i može se sve.
U glavi mi je slika, kao da sam pred ogledalom, u kojoj u bezbrojnim reprizama vidim sebe kako stojim u hodniku zdravstvenog doma i mislim: kome da se obratim da bi dobila šta je država obećala i što mi po zakonu pripada i sleduje? Dok nemam da platim neophodne inekcije, razmišljam o bezobrazluku da traže da im građani daju po 500 dinara (to je deset kilograma hleba, ej!) za nove elektronske knjižice. Zašto? Zar mi to ne plaćamo kroz uplate za zdravstveno osiguranje, koje plaćamo svakog meseca? Da li da tražim da mi od sledeće mesečne uplate zdravstvenog osiguranja država odbije 12.000 dinara koje sam u poslednjih mesec dana morala dati za injekcije fraxiparina, jer ih u domovima zdravlja nema. A meni i bebi koju očekujem ta injekcija znači život.
Kako da obezbedim tih 12.000 dinara, kad poslodavci u Srbiji kasne sa platama po 6 meseci. Od koga da pozajmim kad svi koje poznajem pozajmljuju a ne daju zajam! I oni koji su štedeli i imali neke rezerve “za crne dane” i njihove rezerve su presušile a crni dani su nam svima sve crnji i crnji. I ni te injekcije, ni tih 12 000 nisu jedina neophodnost jer ni osnovni trudnički testovi ne mogu se uraditi u državnim zdravstvenim ustanovama. I njih moram sama da platim, a u privatnim laboratorijama to košta 3-6.000 dinara… Jedino što je besplatno, to je vic da je kod nas trudnoća besplatna… dobar vic, ali morbidan kad se priča trudnicama.
O tome da bi trudnice trebalo dnevno da pojedu oko 200 gr mesa, bar isto toliko voća i povrće, da bi rodile zdravu i pravu decu ovoj Srbiji, ministri i prvi podpredsednik vlade, koji je prisutan svuda, o tome ne razmišljaju. Potrebe drugih se lako zaboravljaju kada je na stolu i kavijar i šampanjac. Premijer Srbije častio je novinarske redakcije tortama, povodom 23. rođendana SPS, da im bar malo zasladi život. Ali se nikada nije setio da iste pita kolika im je plata i kada su je poslednji put primili. Ni njemu ne mogu da se obratim za pomoć, jer meni za život i zdravo dete ne treba torta, već su mi neophodne injekcije!!!
Da budem iskrena i prema sebi i prema drugim “sestrama” u sličnim nevoljama, moram da zaključim: Zdravstvena zaštita u Srbiji besplatna je samo na papiru. Zdravstveni sistem nam je na nivou zaostalih, ne svih, afričkih zemalja. Država ima monopol u zdravstvu, a ne daje nam ni informacije gde naš novac, veliki novac, odlazi? Prema podacima Svetske banke, građani Srbije izdvajaju za zdravstveni fond 10,6 % nacionalnog dohotka.
Ostaje nam da se nadamo da će nekada neka ili ova staro-nova ministarka, dozvoliti da se otkriju podatci o zloupotrebama u zdravstvenom sistemu.
Antigona
